Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Беговић: Јадовно је авангарда најмрачнијег периода eвропске историје

Датум објаве: четвртак, октобар 31, 2019
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+
Борис Беговић
Борис Беговић

Логор Јадовно је био државни пројекат, велики логистички подухват, у који је била укључена државна железница, која је омогућила транспорт жртава са удаљених места НДХ.

И ове године, пре свега, у хрватској јавности колају заблуде о Јадовну, како се уобичајено означава комплекс усташких логора “Госпић Јадовно-Паг”, на које треба одговорити чињеницама, изјавио је ФоНету професор Правног факултета у Београду др Борис Беговић, који сматра да је Јадовно било “авангарда најмрачнијег периода европске историје”.

Негирајући тврдње да је Шаранова јама једина јама логорског комплекса “Госпић-Јадовно-Паг”, Беговић објашњава да је она једина обележена и њој се може релативно лако прићи.

Идентификоване су 32 јаме на подручју Велебита, прецизније на ширем подручју Јадовна, рекао је Беоговић, који је члан Удружења “Јадовно 1941”, напомињући да су гротла неких од њих забетонирана током Другог светског рата и после њега.

Њихов списак и опис већине њих може се наћи у двотомној монографији др Ђура Затезала “Јадовно: комплекс усташких логора 1941.” Неке од њих, попут јаме Бадањ, код села Ступанчиново, приближне су, по физичким карактеристикама и броју жртава, Шарановој јами, указао је Беговић.

Он тврди и да нису баш сасвим тачне оцене да је Шаранова јама прикладно обележена и подсећа да је скулптура задарског вајара Ратка Петрића подигнута 1989. године, уништена 1991, да би била обновљена 2010.

Према речима Беговића, скулптура је прикладна, представља вајарску визију “Јаме” Ивана Горана Ковачића, али око те скулптуре не постоји ништа писано – ниједна забелешка.

Само се може наслутити о чему се ради. Било је предвиђено да се на потпорне зидове око скулптуре поставе плоче на којима ће бити називи места из којих су жртве довожене да би на Јадовну биле погубљене, али то до данас није реализовано, указао је Беговић и предочио да се на том месту не може сазнати ни ко су жртве, ни колико их је било, ни ко су злочинци.

Беговић оспорава и заблуду да је Шаранова јама празна и наглашава да су “нас спелеолошке експедиције, једна непосредно после завршетка Другог светског рата, а друга 1990. године, снабделе чињеницама о људским земним остацима на дну те јаме и дебљини наслага људских костију”.

За разлику од сличних јама у Херцеговини, кости из Шаранове јаме до дана данашњег нису извађене и достојно сахрањене, напоменуо је Беговић и супротставио се наредној заблуди – да је Јадовно био локални логор, јер су жртве довожене са целог подручја НДХ: из Славоније, целе Босне, Херцеговине, чак из Срема, на пример.

То није био логор намењен искључиво Србима са подручја Лике, Госпића и околине, иако су они били међу жртвама. Логор Јадовно је био државни пројекат, велики логистички подухват, у који је била укључена државна железница, која је омогућила транспорт жртава са удаљених места. Тај државни пројекат је обухватао целокупну територију НДХ. У том погледу, није било дискриминације, констатовао је Беговић.

Он одбацује и тврдње да је Јадовно био радни логор, наводећи да је “циљ логора било убијање – истребљење неподобних, по нацији и вери”.

Како се пре недељу дана, на комеморацији код Шаранове јаме, могло чути од хрватског званичника, министра културе Берислава Шипуша: “Јадовно је био логор брзе и сурове смрти”. Смрти која је требало да омогући расну чистоћу НДХ, додао је Беговић.

Према његовим речима, тачно је да није прецизно утврђен број жртава Јадовна, али је веродостојно процењен. Најпоузданија процена се налази о поменутој монографији Ђура Затезала: не мање од 40.123 убијена, од тога 8.020 на Пагу (логори Слана и Метајна).

Структура жртава: 38.010 Срба, 1.988 Јевреја, 88 Хрвата…. Ипак, треба уочити формулацију “не мање”, рекао је Беговић и предвидео да “вероватно никада нећемо сазнати колики је тачан број жртава”.

Према Беговићевим речима, заблуда је и да су жртве Јадовна били антифашисти, иако је извесно да је међу жртвама било и антифашиста, јер су масовна убијања у том логору почела пре било каквог антифашистичког устанка.

Јасно је да мотиви за успостављање оваквог логора немају никакве везе за антифашистичким устанком. Јадовно је био логор за истребљење Срба и Јевреја, указао је Беговић и подсетио да су власти НДХ већ од самог почетка усвојиле тај програм, за који им није био потребан било чији устанак.

Мада је кратко трајао, Јадовно није био привремени логор, нагласио је Беговић и прецизирао да је логор пуним капацитетом функционисао од 24. јуна закључно са 20. августом 1941. године, укупно 57 дана, мада су убијања почела и раније.

Логор није затворен вољом НДХ и усташких формација, него одлуком италијанских окупационих власти, које су сматрале да је овакав третман Срба контрапродуктиван, јер ће само да разбукта устанак и тиме натера италијанске оружане снаге да ангажују јединице тако потребне на другим фронтовима, објаснио је Беговић.

Усташки пројекат истребљења Срба и Јевреја настављен је у Јасеновцу, додао је Беговић, који сматра да тог логора не би ни било да се нису умешали Италијани, пошто би се истребљење започето у Јадовну у њему и наставило.

Беговић одбацује и заблуду да је логор Слана на Пагу прикладно обележен и подсећа да је спомен-плоча у самој ували први пут постављена 7. септембра 1975. године, што је учинио, како је на самој плочи писало, “народ отока Пага”.

Плоча је разбијена непознатог дана 1991. године. Обновљена је, са истоветним текстом и у истоветном облику, 26. јуна 2010. године, а разбијена два дана по откривању. Учиниоци нису откривени. Трећи пут је истоветна спомен-плоча постављена 29. јуна 2013. године, а разбијена је 19 дана касније. Од тада није обновљена, рекао је Беговић.

До самог места логора нема приступног пута, нема пристаништа, нема никаквог споменика. На месту логора Слана, према речима Беговића, од 20. јуна ове године се налази крст, истоветан оном који је 2012. године постављен на Велебиту на пропланку на коме је био сабирни логор Јадовно.

Коначно, Беговић оспорава и оцене да је Јадовно исто оно што се дешавало у Европи у том тренутку, напомињући да “у дану када је Јадовно почело да ради пуним капацитетом, специјалне СС јединице (Еинсатзгруппе) још нису започеле свој злочиначки посао истребљења Јевреја иза линија Источног фронта”.

Тек пет месеци после затварања логора Јадовно, одржана је конференција у Ванзеу, на којој су нацисти дефинисали коначно решење јеврејског питања. Треблинка, Собобир, Белзец и Аушвиц-Биркенау почели су да раде тек негде око годину дана после комплекса усташких логора “Госпић-Јадовно-Паг”, предочио је Беговић и закључио да је Јадовно било “авангарда најмрачнијег периода европске историје”.

Дан сећања на Јадовно, 24. јуни, обележен је и ове године комеморацијама на Велебиту, покрај Шаранове јаме.

Везане виjести:

Достоjно обиљежити мjеста страдања у усташким логорима

Јадовно, путевима убиjених предака

Политика: Ако заборавимо Јадовно… – Jadovno 1941.

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top