Почивалиште Војина Бакића на Мирогоју немогуће је пронаћи јер на њему више нема умјетниковог имена нити крста Дјело свјетски познатог вајара Војина Бакића, након што је због погрешне крвно-политичке слике упорно било прешућивано 90-их година, а његови споменици уништавани, од 2000. ипак се вратило у јавност. Организују се изложбе, нека његова дјела ваде се из депонија, враћају на своја мјеста или су обновљена, пишу се књига и монографије о њему, а у његовом родном Бјеловару чак је поводом стогодишњице рођења организована и изложба фотографија. Ипак, ако би неки поштоваоц умјетниковог дјела хтио одати почаст Бакићевим земним остацима, нашао би се у чуду јер гроб на Мирогоју у Загребу у коме почива,

Слађану Станковић и Јовицу Степића лично сам познавао. Током моје три посете Либији у време рата 2011. године Слађану сам упознао у амбасади Србије, пили смо заједно кафу, омогућила ми је да ратне извештаје за „Политику” шаљем са компјутера у амбасади, јер интернета на другим местима у Триполију није било. Била је рачунополагач амбасаде, врло поверљива и одговорна особа у ситуацији где је наш војни изасланик, после првих борби, отишао „на саветовање” у Београд и више се никада није вратио. А Слађана је остала усред рата… Била је дивна особа, увек се благо смешила, некако меланхолично весела. Једноставно храбра жена. У то време наших људи је било доста у Либији,