
Бошко Антић: Милици с љубављу
Нажалост, сада те знамо сви ми који тугујемо за тобом. Твоја слика остаће читав живот у сећањима. Никада твоје окице не могу нестати из нашег ока Свакодневно у злочиначкој агресији гину деца. Зликовци су им одузели дјетињство, уместо у вртиће и школе шаљу их у склоништа. На звук сирена дрхте мала срца. Младе животе односе бомбе, а непријатељ се извињава, док зла вештица Мадлен тврди да то чини из љубави према Србима. Прољеће је најлепше доба у мојој улици – Улици оморика. Тада моја улица процвјета јер се на ливади испод моје терасе, поред бијеле раде, љубичице и маслачка појаве нове плаве, смеђе и црне главице – стижу нови клинци













