arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Да се не заборави: Били смо у спомен подручју Јасеновац

4. април 2022.

Наш Хор дјевојчица „Роса“ из Пуцарева (Новог Травника) након посјете омладинским радним бригадама на Козари, 1987.године, према ранијем договору вођа пута, свих дјевојчица и двије дежурне мајке, прије повратка кући посјетили смо Спомен-подручје Јасеновац.     Сви су учили о школи о томе и имали прилике да слушају о том страшном мјесту али су ипак жељели да пођу тамо и положе цвијеће. Након што су положиле цвијеће у Крипти величанственог споменика у облику цвијета, кренули су у обилазак изложбеног простора а на крају су са пажњом у пројекционој дворани одгледали документарни филм о Јасеновцу. Озбиљна лица орошена сузама су говорила о утисцима које су стекле и понијеле са собом. Брошуру СПОМЕН ПОДРУЧЈЕ

Квадратура круга: Ливно – Јама Равни Долац (ВИДЕО)

4. април 2022.

Низ трагичних догађаја збило се у Ливну у лето 1941. године када су усташе из тог места побиле мушко становништво из околине ливањског поља, а стотине српске деце и жена побацале у јаме. Само у јаму Равни Долац, 30. јула 1941. године бачено је 218 жена и деце. После 42 дана из јаме, дубоке 46 метара, извађено је живо тринаест жена и један младић. Како су преживели пад са толике висине и како су толико дана издржали без хране, о томе у Квадратури круга сведоће преживеле Милица Маљковић и Мара Јурић. Тај стравичан злочин у јами Равни Долац био је инспирација Ивану Горану Ковачићу за његову чувену поему „Јама. Извор:

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

27. фебруар 2022.

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

Ратко Дмитровић

Српску је створио Алија

14. јануар 2022.

Не треба много ни времена ни простора па да се јасно, непобитно утврди ко је и на који начин отворио и врата и прозоре рату у Босни и Херцеговини Републику Српску, која слави свој Дан Републике, ентитетства, рођења у сваком случају, створили су босански муслимани. Исти они који данас и све године од рата наовамо, оспоравају Српску и њен дан. Звучи нелогично, чак сулудо, али савршено одговара истини. Република Српска створена је као одговор на понашање Муслимана и Хрвата 1991. године, посебно у другој половини, одговор на најаву да ће тада већ отворена муслиманско-хрватска коалиција донети одлуку о изласку БиХ из Југославије. Српска је створена као механизам заштите Срба, гарант

Припреме за новосадски покољ

9. јануар 2022.

Фекетехалми-Цајднер је другог дана Божића 1942. од владике Ћирића захтевао да потпише припремљен проглас којим би народ позвао на мир и покорност. Владика је то, међутим, одбио У Шајкашкој се за време рације поновило оно што се већ догодило у току војне акције чишћења у априлу 1941. године: прецењена је, с једне стране, снага оних који су учествовали у отпору, а са друге, догодили су се колективно позивање на одговорност месног становништва и масовна одмазда. Ово, у делу своје књиге „Мађари у Војводини 1918 – 1947“, у којем анализира крваве догађаје из јануара 1942, констатује позната историчарка др Енике А. Шајти, професорка Универзитета у Сегедину и водећи мађарски истраживач догађања

- Био би се обријао за фотографирање - каже Никола (фото ТРИС/Г. Шимац)

Српска породица Покрајац, у личком Мазину: Борили смо се за хрватску државу, а она нам је окренула леђа

26. децембар 2021.

Никола Покрајац је рат дочекао с 19 година. Живио с родитељима у Загребу и студирао, обожавао животиње, клањао се природи, волио људе. Данас има 45 година, и даље живи с родитељима, али не више у Загребу него у личком Мазину, тридесетак километара од Грачаца. И даље непатвореном искреношћу воли животиње и људе, симбиотички је повезан с нетакнутом природом и моћним зеленилом Лике, али заробљен сјећањима која га, ма колико их потискивао, даномице прогоне. Између предратног Николе и овог данашњег, осим година, су и трауме рата, прегажених ратишта, лица погинулих пријатеља и знанаца, страхови и на крају, све неправде овог свијета… Јер, Никола и његов отац Новица, иако српске националности, цијели

Данас је Света Петка: Светитељка која помаже болеснима и сиромашнима

27. октобар 2021.

Српска православна црква разнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима. Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести. Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и

Епископ Иринеј Ћирић

Спасао децу, а скојевци га изболи ножем

27. октобар 2021.

Навршило се 66 година од смрти Иринеја Ћирића, једног од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао 2.800 деце, а умро од батинања У години која је на измаку навршило се 66 година од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, већ целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са окупатором 17 месеци држали у кућном притвору. Литургију

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра  2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Торпедни чамац-прво Душково радно мјесто

Проклетство бојовника Душка

24. октобар 2021.

У грађанском рату деведесетих Душко ниjе био jедини хрватски воjник или полицаjац српске националности, коjем су хрватске оружане снаге убили чланове наjближе породице. Душков случаj jе изишао у jавност захваљуjући одважности и писмености његове ћерке Сање. Остали ћуте и пате очекуjући повећања бранитељских привилегиjа. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Душко Кнежевић jе рођен у Карловцу. Након развода родитеља у четвртоj години са маjком се вратио у Госпић. Његова маjка Душанка Вранеш jе бринула о њему и настоjала му пружити сву родитељску љубав. Душко ниjе био срећно диjете и притискали су га многи комплекси. Проблем jе покушао „рjешити“ одласком у воjну школу. Тешко да би се нормално уписао у воjну школу да ниjе

Црква св. Ане

Сведочење о страдању Јеле Ракић из села Стрмен

9. октобар 2021.

Јелу су усташе ухватили, редом силовали, ископали очи, набили на колац и бацили у старо корито реке Саве. Јела Ракић jе рођена 1928. године у земљорадничкоj породици у селу Стрмен, општинa Црквени Бок, срез Костаjница, од оца Дамjана и маjке Мариjе-Маце, рођене Ђуричић. Убиjена jе од  стране Јасеновачких усташа 13.10.1942. Јела jе детињство проводила као и сва деца тога краjа, похађала школу, чувала стоку и помагала родитељима око сеоских послова. Избиjањем II светског рата и проглашењем НДХ, становништво триjу села општине Црквени Бок (Стрмен, Црквени Бок и  Ивањски Бок) било jе присиљено ићи на прекрштавање из православне у католичку веру. Послe тога су живели у релативном миру све до 13.10.1942.

Принцип ''спржене земље'' - Медачки џеп послиjе напада хрватске воjске

Годишњица масакра у Медачком џепу

9. септембар 2021.

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у тзв. “Медачком џепу”, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ осамнаест мјесеци налазила под заштитом Уједињених нација. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па је и због те опуштености агресор брзо овладао наведеним просторима. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Након што је потписан Споразум о контроли “Медачког џепа”, по којем су се и хрватска и српска страна, уз посредовање међународне заједнице, сагласиле да се хрватске снаге повуку са окупиране територије до 15. септембра

Подсећање на стратишта зла у хрватском усташком логору Јасеновац

6. септембар 2021.

(Одломци из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Ођедном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године?

2. септембар 2021.

Са данашње историjске дистанце jе чудна дугогодишња наивност Срба на своj положаj и страдање у Хрватскоj. Риjетко jе коjи европски народ толико страдао од другог народа (своjих комшиjа) а да jе то истовремено непознато у правоj мjери свjетскоj jавности, па чак и потомцима жртава. Пише: Ђорђе Пражић Увод Срби у Хрватскоj су своj допринос антифашистичкоj борби и огромне сопствене цивилне жртве уграђивали у „темеље братства и jединства“, да би након седамдесет година све то било заборављено и хрватским историjским фалсификатима другачиjе интерпретирано. Срби антифашисти су постали „фашисти“ а потомци фашиста су постали „антифашисти“. Један од разлога jе и српска заблуда према хрватским комунистима и партизанима, коjи су главни узрочници заблуда.

ПОДСЈЕЋАЊЕ: На острву Пагу постављен крст на мјесту масовне гробнице из 1941. године (ВИДЕО/АУДИО)

14. август 2021.

На мјесту масовне гробнице на острву Паг, постављен  је Крст часни који би требало да свједочи о страшном злочину почињеном прије 77 година. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, те мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до мјеста освештања. Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос. У ноћи 14. на 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. – Згрожене монструозношћу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА