Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 647

НЕ ЗАБОРАВИТИ ДОЊУ ГРАДИНУ И ЈАДОВНО

22. октобар 2015.

Потпредсjедник Владе Републике Српске Антон Касиповић рекао jе да се могло и може урадити више у вези са комплексом Доња Градина, коjи jе био у систему концентрационих логора Независне Државе Хрватске, иако су институциjе Српске посљедњих година доста радиле на томе. Касиповић jе подсjетио да jе као министар просвjете и културе Републике Српске радио на укњижавању Доње Градине на Републику Српску, те да jе много урађено и у области образовања, али и филмскоj индустриjи, иако jе могуће више. “Једина одбрана од злочина jесте суочавање са злочином у његовоj пуноj размjери и димензиjи коjа jе нормалном људском уму несхватљива, неприхватљива и након толико децениjа, у свим своjим габаритима нехуманог и злочиначког,

ЧАВИЋ: ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА У НДХ РАВАН ХОЛОКАУСТУ

22. октобар 2015.

Посланик Драган Чавић рекао jе у Народноj скупштини Републике Српске да jе злочин геноцида у Независноj Држави Хрватскоj по своjим размjерама раван холокаусту коjи jе нацистичка Њемачка извршила над Јевреjима. Образлажући Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата и потребу да документ буде усвоjен, Чавић jе као предлагач рекао да се на оваj начин враћа дио дуга члановима наших породица, сународника, приjатеља и суграђана коjи су страшно пострадали од Независне Државе Хрватске приjе више од 70 година. “У Српскоj готово да нема краjа из коjег долазе народни посланици, а коjи ниjе натопљен крвљу жртава коjе су сатиране само због своjе вjерске

Обраћање предсједника УГ ''Јадовно 1941'' др Душана Басташића у Народној скупштини Републике Српске

БАСТАШИЋ: ДЕКЛАРАЦИЈА ВАЖНА ЗБОГ ПРЕДАКА И ПОТОМАКА

22. октобар 2015.

Предсjедник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић истакао jе да jе усваjање декларациjе у Народноj скупштини Републике Српске о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима важно због наших предака и потомака. “Гласањем за ову декларациjу показаћемо однос према нашим прецима и бригу према потомцима”, рекао jе Басташић, обраћаjући се посланицима Народне скупштине Српске коjи разматраjу Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Говорећи о НДХ, Басташић jе подсjетио да jе то била држава монструма за коjу и данас неки кажу такозвана, а никако ниjе била такозвана, већ држава у свом пуном капацитету, са извршном, судском и законодавном власти

Обраћање предсједника Удружења "Јадовно 1941" Душана Басташића посланицима у Народној скупштини Републике Српске

НСРС о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима (РТРС Плус, 10.00)

22. октобар 2015.

Народна скупштина Републике Српске наставиће данас засjедање расправом о Приjедлогу декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Предлагач те декларациjе jе народни посланик Драган Чавић. Предсjедник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић, коjи се jуче као гост обратио посланицима, истакао jе да jе усваjање декларациjе у Народноj скупштини Републике Српске о геноциду НДХ над Србима, Јевреjима и Ромима важно због наших предака и потомака. “Гласањем за ову декларациjу показаћемо однос према нашим прецима и бригу према потомцима”, рекао jе Басташић. Посланици би требало да се изjашњаваjу и о апсолвираним тачкама дневног реда. Наставак сjеднице заказан jе за 10.00 часова, а пренос можете пратити на

Прва екипа Црвеног крста са хирургом Ван Тиховеном (други с лева) упутила се скоро одмах по избијању рата у Ваљево

Највеће жртве рата

22. октобар 2015.

Холандске болничарке биле су прве жене коjе jе за пожртвованост и храброст престолонаследник Александар одликовао орденом. Др Арчибалд Раjс и др Ариjус ван Тинховен, a нешто касниjе и публицисти М. Ј. Брусе и Хенри Хаберт, сусрели су се са последицама коjих су се у Србиjи прибоjавали чим су чули за вест о атентату. Ево шта Брусе каже у свом предговору Ван Тинховеновом дневнику: „Од свих народа Европе српски народ je наjстрашниjе пропатио. Од четири и no милиона становника милион je убиjено или умрло од глади и беде, скоро целокупно мушко становништво Србиjе одведено je на принудни рад у немачке и аустриjске фабрике и пољопривредна газдинства. И тим несрећницима je потребна

Одржан ''Школски час'' у Шумарицама код Крагујевца

“ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС” У ШУМАРИЦАМА

21. октобар 2015.

Интонирањем химне Србиjе у Шумарицама, у Крагуjевцу почела jе традиционална комеморативна и антиратна манифестациjа “Велики школски час” у знак сjећања на 21. октобар 1941. године када jе њемачка воjска убила више хиљада грађана. Виjенац краj споменика стриjељаним ђацима и професорима у мемориjалном парку у Шумарицама први су положили представници Прве крагуjевачке гимназиjе, потом предсjедник Србиjе Томислав Николић, министар одбране Братислав Гашић, градоначелник Крагуjевца Радомир Николић и представници парламента и Владе Србиjе. Комеморациjи присуствуjу амбасадори Кине, Њемачке, Словачке, Француске, Палестине, БиХ и Црне Горе, као и представници амбасада Румуниjе, Русиjе, Белорусиjе и Израела, преносе београдски медиjи. “Велики школски час” почео jе у 11.00 часова сценским приказом под називом “Између неба и

НА КАЛЕМЕГДАНУ ОТВОРЕН ПАВИЉОН СЈЕЋАЊА НА ПРОБОЈ ЛОГОРАША

21. октобар 2015.

На Калемегдану у Београду данас jе отворен павиљон сjећања на пробоj и жртве концентрационог логора Јасеновац. Ђорђе Миховиловић из Мемориjалног центра Јасеновац рекао jе да jе о “Јасеновцу пуно писано, а мало написано”. “Када jе пробиjен Сремски фронт пар дана раниjе у Јасеновцу почело jе уништавање докумената, паљење архиве, рушење обjеката и убиjање људи”, рекао jе Миховиловић. Он jе подсjетио да jе посљедња група логораша из злогласног логора у пробоj кренула 22. априла 1945. године. Према његовим риjечима, на пробоj се одлучило 1.073 логораша из Циглане, а преживjело jе њих 90. “Нисмо знали тачан броj људи коjи jе преживио пробоj из Јасеновца. Желећи то да поправимо успjели смо да попишемо

Нема мира док се не покори Србија

21. октобар 2015.

Вршена jе наjжешћа пропаганда ширењем лажних гласина, као што jе била она о наводном убиству немачког министра у Београду. Код Милана Кашанина, тада аустриjског поданика, a касниjе jугословенског писца и историчара уметности, можемо прочитати какву je улогу мобилизациjа одиграла у jедном студентском животу. У poману „Привиђења” главни лик – Кашанинов алтер eгo – размишља о своjоj првоj великоj љубави, холандскоj студенткињи коjу je упознао током студиjа у Леjдену. Kao зрео човек, он води дневник на холандском како би пред своjом породицом – женом и дететом – могао да сачува своjе таjне. „Све његове намисли, међутим, пореметила jе погибиjа хабзбуршког надвоjводе Франца Фердинанда у Сараjеву на Видовдан 1914. Као и

Деца из Вуковара код патријарха Иринеја

20. октобар 2015.

Други дан боравка у Београду за 18 предшколаца коjи у Вуковару похађаjу наставу на српском jезику и ћириличном писму, почео jе приjемом код Његове светости патриjарха српског г. Иринеjа. “Драго ми jе што вас видим у оволиком броjу. То jе знак да нас у Вуковару има и да ћемо опстати на тим просторима”, рекао jе патриjарх коjи jе своjим малим гостима даровао иконице. Директорка дечjег вртића “Вуковар 2” Јармилка Бељичка Карлаш упознала jе потом патриjарха са начином функционисања ове установе коjу похађа 130 малишана. “Нама jе велика част да смо успели да организуjемо ову посету и да проширимо нашу сарадњу са вртићима у Србиjи. Изузетна нам jе част и што

НИСАМ АЛЦХАЈМЕР СА ПЛАНЕТЕ РИБОК

20. октобар 2015.

Чекаj, бре, момче Владо! Чекаjте, бре, академици! Па jе л` Бог нама дао памет да служи нашем огледалу?! Пише: Др сци Весна Николић Ниjедан члан САНУ ниjе тако саблазнио обичан свет, као оваj садашњи председник, господин професор др Владимир С. Костић. Рекао jе да нама, обичном народу, неко мора саопштити да Косово ниjе у рукама Србиjе, ни de facto, ни de iure. Пошто jе он стручњак за Алцхаjмера, ваљда jе кроз тог странца почео да посматра и све нас. Мисли да ми не знамо како ствари стоjе, да смо заборавили све што jе везано за Космет, све што се догодило пре његовог апела да нас неко, коначно освести. Не замерам.

ЉУБОЈЕВИЋ И МИЛАКОВИЋ НА ИЗБОРЕ ИДУ КАО КАНДИДАТИ ГРУПЕ ГРАЂАНА

20. октобар 2015.

Синиша Љубоjевић Доскорашњи чланови Главног одбора Самосталне демократске српске странке (СДСС) Синиша Љубоjевић и Срђан Милаковић одлучили су да на предстоjеће изборе у Хрватскоj изађу као кандидати групе грађана jер сматраjу да jе у овоj странци дошло до раскола. Љубоjевић, коjи jе замjеник жупана Карловачке жупаниjе, рекао jе Срни да се на кандидатуру одлучио “jер уже руководство СДСС-а не дозвољава развоj политичког плурализма у странци, а српску заjедницу држи таоцем промашене политике (потпредсjедника странке) Милорада Пуповца”. “Руководство гуши сваку нову идеjу, не дозвољава критику и мишљење”, тврди Љубоjевић, оцjењуjући да ни 20 година након рата нису риjешени елементарни проблеми Срба у Хрватскоj, како оних коjи су остали, тако и оних

ГЛАСАЈТЕ ЗА ДОМОЉУБЕ, УЗ ПОМОЋ СТЕПИНЦА

20. октобар 2015.

Загребачки Каптол Хрватски бискупи позиваjу бираче да гласаjу за “оне коjи се боjе Бога” , уз жељу да им у томе помогне сjећање на Алозиjа Степинца, чиjоj се канонизациjи противи Српска православна црква због дешавања у усташкоj НДХ. Хрватска бискупска конференциjе обjавила jе поруку грађанима у коjоj даjу jасна упутства како би вjерници морали гласати – и то за конзервативне партиjе. Бискупу позиваjу бираче да обавезно изађу на изборе, а поготово ако су дио “Божиjег народа”. Они позиваjу да се глас даjе онима коjи подржаваjу институциjу брака – и то оног између мушкарца и жене. Бискупи поручуjу Хрватима да гласаjу у “духу домољубља и националниог идентитета” те да бираjу оне

Школски рјечник тзв. босанског: Срби су ђикани и генетски четници који кољу!

20. октобар 2015.

Рjечник тзв. босанског jезика коjи се препоручуjе као литература у школама и на факултетима ФБиХ пун jе погрдних израза на рачун Срба и православаца, пише данашњи Еуроблиц. Исjечак из рjечника Пише: Мариjа Милић У школском рjечнику аутора Џевада Јахића риjеч „ђикан“ тумачи се као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког пориjекла коjи jе генетски четник“. Као примjер се наводи реченица: “Поклаше нас ђикани”. Тумачење риjечи „балванград“ пежоративно jе представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пиjеска, Пала и Рогатице, а придjев „балванградски“ користи се за менталитет. Тако се описуjе као „сиров, динарски, углавном онаj православни рурални у Босни“, а као примjер подругљивог коришћења наводе се примjери

Где је излаз?

20. октобар 2015.

А да покушамо оно што до сада нисмо – да кажемо Бриселу да нас чланство у ЕУ не интересуjе баш превише Ратко Дмитровић МИ њима, Немачкоj, Енглескоj, Францускоj… ништа не значимо. За њих смо само географски поjам, какво-такво тржиште, занимациjа у доколици. Тек у великим прекомпоновањима, историjским потресима, убаце нас у своjе укрштенице, у жаришта ако треба, а онда на маргине вечитих интереса, и ту чекамо на следећи велики талас. Ниjе Европска униjа основана из хуманизма, већ зарад увећања капитала, богаћења. Очекивати од њих људско лице равно jе трагању за фармом свиња у Саудиjскоj Арабиjи. Србиjа у новом добу, од повлачења Османлиjа с Балкана, никада никоме од великих ниjе била

Срби из Карловачке жупаније у посети Новом Саду

20. октобар 2015.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, заменик председника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта и члан Градског већа Новог Сада задужен за комуналне послове Владимир Стоjковић примили су 15. октобра 2015. године у Градскоj кући заменика жупана Карловачке жупаниjе из реда Срба Синишу Љубоjевића, заменика градоначелника Огулина из реда Срба Мићу Затезала и члана Већа српске националне заjеднице у Карловачкоj жупаниjи задуженог за привреду Мирослава Травицу. На састанку jе истакнуто да на подручjу Карловачке жупаниjе живи преко 13.000 Срба и да су српске институциjе активне у очувању националног и културног идентитета нашег народа. Такође, истакнуто jе да би, поред његовања српских обичаjа и традициjе, за