Србија нема јединствену базу података са именима и презименима настрадалих у два балканска и два свјетска рата, те у рату током распада СФРЈ и у НАТО агресији, пишу београдске “Вечерње новости”. Стручњаци појашњавају да послије оба свјетска рата властима није одговарало да се види да су Срби највише настрадали и да су их убијали народи који су ушли у обје новостворене заједничке државе. “Новости” наводе да Војни архив у Србији приводи крају попис војних жртава из Првог свјетског рата, док на попису цивилних жртава рата нико не ради, а барата се бројком од 1,3 милиона настрадалих Срба. Историчар Милан Кољанин рекао је да послије Првог свјетског рата жртве нису пописане

Медији закључују да је ипак постигнут помак у сузбијању усташтва на комеморацији у Блајбургу, јер су ове године први пут у центру те варошице организоване демонстрације против усташког пира За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Kампања, вођена протеклих месеци у Аустрији како би се забранило највеће неонацистичко окупљање у Европи, које хрватска емиграција већ три деценије организује у мају на ледини код Блајбурга уз асистенцију хрватских жупанија, благослов хрватског политичког врха и покровитељство Сабора – уродила је плодом. Најава да ће судски органи по кратком поступку изрицати казне свима који се на Либушком пољу код Блајбурга 12. маја оките усташким обележјима, уз моментално протеривање и вишегодишњу забрану уласка у државу,

Горњи Милановац не заборавља академика Драгишу Васића. Издат роман “Црвене магле” из 1922. Како је појам сопствене жртве за нацију, без пренаглашеног национализма а камоли шовинизма, био централна тема целокупног књижевног и политичког рада академика Драгише Васића (1885-1945), тако је и сам Васић постао жртва – за нацију. И жртва нације, у смислу политичких забрана учења о Васићевим заслугама. Завичајни Горњи Милановац покушава да се одужи свом знаменитом суграђанину. Овог пута, издањем његовог романа “Црвене магле” према Васићевом оригиналном тексту из 1922., коме је додат и његов касније написан “Епилог”. Издавач је Библиотека “Браћа Настасијевић”, у едицији “Завичајни писци”. Ново издање кратког Васићевог романа подстиче нове контроверзе о његовом животу,

Истакнути припадник ХДЗ-а Анђелко Босанчић, који је ухапшен на Блајбургу због усташког поздрава и коме пријети до десет година затвора, могао би, према савезним аустријским законима, бити третиран као убица. Босанчић је ухапшен зато што је током комеморације на Блајбургу, гласно пјевајући, подизао десну руку у усташки поздрав. Иако је аустријска полиција јасно упозорила да се никакви фашистички инциденти неће толерисати, Босанчић то није озбиљно схватио. Његов адвокат по службеној дужности Tомас Ромаух наводи за хрватске медије да Босанчића терети исказ полицијског инспектора који је присуствовао комеморацији и био у непосредној близини. Босанчић је признао да је подизао десну руку, али да “није мислио ништа лоше”. Адвокат наводи да би

„Захваљујем се на доброј сарадњи досадашњем председнику Ивану Костићу“, рекао је Линта и поручио да је Одбору потребна нова енергија и нове идеје, како би што успешније наставили рад у наредном периоду. За заменицу председника Одбора изабрана је посланица Социјалистичке партије Србије (СПС) Мирјана Драгаш. Посланик СНС Александар Марковић који је предложио смењивање Костића, рекао је да су имали добру сарадња и коректан однос и да ће због тога „пропустити прилику да образложи свој предлог“. Миодраг Линта, који је преузео функцију председника, рекао је да није у питању „политичка егзекуција“, већ да је „нормално“ да се после две године од конституисања Одбора, анализира рад и да се покуша „новом енергијом