Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je prilikom telefonskog razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel izrazio zabrinutost i ljutnju zbog najave da će nemački parlamentarci 2. juna glasati o priznavanju genocida nad Jermenima 1915. godine, javila je televizija NTV pozivajući se na administraciju turskog predsednika. Kako se navodi, Bundestag namerava da prizna termin „genocid“ kada je reč o masovnom ubistvu Jermena tokom Prvog svetskog rata na teritorijama koje su bile pod kontrolom Otomanskog carstva. Erdogan je rekao da se nada da će se nemački parlamentarci pridržavati zdravog razuma. Prethodno je vicepremijer Turske Numan Kurtulmuš rekao da se nada da će Bundestag odbiti zahtev da se o toj rezoluciji glasa, dok je premijer Binali Jirdirim podsetio da u Nemačkoj trenutno žive milioni

Beograd — Destabilizacija Balkana je očigledan proces, a region je izložen raznim vrstama mirnodopske agresije. Cilj toga je da bi se u Republici Srpskoj i Makedoniji, a, na kraju, moguće i u Srbiji doveli na vlast oni koji su po volji Zapada, zaključeno je na konferenciji „Paljenje Balkana od Makedonije do Republike Srpske“. Zbog situacije u BiH danas su u Beogradu s premijerom Aleksandrom Vučićem razgovarali član Predsedništva BiH Mladen Ivanić i predsednik RS Milorad Dodik, koji je na konferenciji rekao da RS nikada nije bila lišena opasnosti da nestane i da je danas to očigledno. Tu zabrinutost je, kako je naveo, preneo i premijeru Srbije Aleksandru Vučiću na ranijem

Teslina zvezda je tada, na početku njegovog drugog boravka u Evropi, u februaru 1892. godine, zasijala najblistavijim sjajem. Prema njegovom planu, očekivalo se da će, posle Londona i Pariza, nastavi seriju predavanja u drugim evropskim metropolama. Dopisivo se sa oko 7.000 ljudi iz celog sveta i sva pisma sačuvao: Nikola Tesla kao savestan korespodent Ali, iznenada mu stiže poruka zbog koje je bio prinuđen da otkaže sva predavanja zakazana za mart i april. Iz Pariza, hitno je otputovao u Gospić. Javljeno mu je da mu je majka na samrti, da ga očekuje. Njega, svog jedinca. I stigao je na vreme. Videla ga je. Ali, nažalost, umrla je posle samo nekoliko

LjUBAN KARAN Ako bi konačno definisali razloge konfuzne hrvatske politike prema Srbiji, oni su etnički i teritorijalni Međudržavni odnosi Srbije i Hrvatske u protekle dve i po decenije bili su onakvi kako je to trenutno odgovaralo Hrvatskoj. Sve vreme bili su opterećeni perfidnim pritiscima na srpsku manjinu, koje Srbija ne može da tretira kao unutrašnju stvar Hrvatske. U tom periodu u prevrtljivoj politici Hrvatske može se uočiti jedna zakonitost – povremeno zaoštrava odnose do eskalacije, nakon čega redovno slede pomirljivi tonovi i priča o dobrosusedskim odnosima. I tako ukrug. Tako više ni jedan hrvatski potez, dobar ili loš, nije iznenađenje. Takvu politiku primenili su i prilikom blokade otvaranja poglavlja 23

– Ništa, valjda, nije paradoksalnije nego da Srbi jedni druge „ubeđuju“ zašto treba svoj jzik pisati svojim pismom – Niko u svetu, osim srpskih lingvista, ne normira svoj jezik na dva pisma – Niko u svetu, osim Srba, ne deli svoj narod po pismu – Niko, osim srpskih lingvista (pa ni oni koji koriste lingvistički isti jezik – Hrvati) nema pojmove „ primarno pismo“, „sekundarno pismo“, „bogatstvo dvoazbučja“, a opet su Srbi među siromašnim narodima u svetu – Niko se, osim Srba, ne opterećuje tim paradoksima i zato niko, osim Srba, nema nedoumicu kojim pismom da piše svoj jezik  Paradoks je poznata stilska figura u izražavanju, koja se koristi za