Загреб – Видео­снимци протеста код џамије у Загребу, којима се 1990­их тражио повратак имена Трга жртава фашизма, откривају да је актуелни хрватски министар културе Златко Хасанбеговић тада био на супротној страни, у групи десничарских контрадемонстраната попут Младена Шварца и Вјекослава Ласића, који редовно одржава мисе за Анту Павелића, преноси „Индекс”. Како наводи тај портал, „Новости”, гласило СНВ­а, у данашњем броју пишу да је Хасанбеговић присуствовао протестима и 1999. када су екстремисти камењем, јајима, флашама и сузавцем насрнули на демонстранте, а физички су били нападнути Стјепан Месић, Весна Пусић, Зоран Оштрић и Зоран Пусић. Како подсећа „Индекс”, „Новости” су раније објавиле и фотографију актуелног министра културе са усташком ХОС­овом капом, као

БЕРАНЕ – Делегације Друштва „Цар Николај“, Друштва црногорско-руског пријатељства „Петар Други“, Козачког центра „Свети Петар Цетињски“ и Мото-клуба „Ноћни вукови“, заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране. БЕРАНЕ – Делегације Друштва „Цар Николај“, Друштва црногорско-руског пријатељства „Петар Други“, Козачког центра „Свети Петар Цетињски“ и Мото-клуба „Ноћни вукови“, заједно са представницима руске амбасаде посетиле су Беране. Председник Општине Драгослав Шћекић, пожелео је гостима срдачну добродошлицу позивајући се на традиционално добре односе са Русијом и побратимском Костромском облашћу. Такође, најавио је интензивирање односа и организовање сусрета са представницима Костроме. Козачки атаман за Црну Гору и Србију, пуковник Војислав Видаковић, захвалио се у име гостију на братским речима и указаној части. –

Одлука о резултатима пописа становништва у БиХ ујединила Српску. И лидери СДС, ПДП и НДП јасни – одлука неприхватљива за РС СПОРНА одлука о резултатима пописа становништва у БиХ, по свему судећи, биће објављена 1. јула ове године, упркос јасном ставу РС да је одлука незаконита и непримењива, јер је реч о нетачним подацима. Одлука, донесена прегласавањем Срба, по којој статус сталних становника добија 196.000 људи из дијаспоре, већином Бошњака, ипак је у Српској донела нешто позитивно – успела је коначно да уједини власт и опозицију Српске у ставу „не прихватамо сарајевску превару“! Најава председника Српске Милорада Додика и члана Председништва БиХ из РС Младена Иванића да РС неће признати

Узроке геноцида не смемо да заборавимо Читава геноцидна реторика о монструозним злочиначким намерама и злочинима, као и геноцид који се догодио од 1941. до 1945. године, почињени за добро „хрватске мисли”, односно за добро велике, етнички чисте и римокатолички јединствене Хрватске, по оцени дугогодишњег уредника и главног сарадника загребачког католичког недељника „Глас концила” дон Живка Кустића, имају оправдање, јер, написао је он, „велики народи знају не одрицати се својих важних људи, ни оних који су одговорни и за повијесне злочине”. Др Срећко Перић, фрањевац и усташа из манастира Горица крај Ливна, једне недеље пре покоља Срба, са олтара цркве у Горици од окупљених верника, Хрвата, овим речима затражио је да

Док хрватска власт кочи Србију на европском путу аргументом да се не поштују права хрватске мањине у Србији, српска мањина у Хрватској муку мучи годинама да оствари своја права. Бивши носиоци станарског права, којима је деведесетих преко ноћи одузето то право, сада морају да плате за откуп од 500 до 700 евра, што је у неким местима више од тржишне цене. Деца не могу да наследе стан ако га родитељи не купе, а већина нема ни пара ни могућности да дође до кредита. Није јефтин ни најам, а када се узму у обзир режије, онда је цена као када се стан унајмљује преко огласника. Истовремено, на добијање хрватског држављанства чека

Упркос разноразним тешкоћама Тесла је бодра духа, па и ведро и шаљиво расположен кад се, с пролећа 1893. године, обраћа писмом брату Сими Мајсторовићу: „Ја се, брате, овдје ухватио у коштац с професором Томпсоном и могу Ти најбоље описати осјећаје и резултат ријечима Марковијем – ‘Јао мени до Бога милога, гдје погубих од себе бољега’. Било му како му драго, ко год буде намјеравао напасти ме, добро ће промислити и све промозгати.“ Маркове речи које Тесла наводи у писму – као што ће се читалац вероватно сетити – јесу стих из народне песме „Краљевић Марко и Муса Кесеџија“. Напоран рад озбиљно му угрозио здравље Велике обавезе и даноноћни послови оставили су