Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 486

Три српска горостаса – Тесла, Пупин и Чокор

6. јул 2016.

У „Политици” је име Николе Тесле први пут поменуто 14/27. јануара 1904. године, трећег дана излажења новог дневног листа који ће, како је луцидно закључио Пера Тодоровић, „свима нашим листовима појести панаију” Колпортери који су у касне поподневне сате истрчали на улице Београда 12/25. јануара 1904. године, узвикујући име дневног листа који се зове „Политика”, морали су брзо да се враћају до штампарије, да узму додатне нарамке тог новог листа, за који су се читаоци грабили, изненађени и обрадовани што су се такве, на четири листа штампане новине у великом формату, појавиле на улицама српске престонице. После крваве смене српских династија и потоњег новог Устава из 1903. био је изгласан

Усташко “буре крви” од сребреничких Срба као поклон Павелићу

6. јул 2016.

Историчар Немања Девић рекао је да су масовни покољи Срба у Сребреници континуирани, те као најдрастичнији брутални примјер навео да су у Другом свјетском рату усташе у том крају држале “буре крви” над којим су клале Србе и припремали га као поклон Анти Павелићу. Девић је на скупу “Страдања Срба сребреничког краја у 20. вијеку”, одржаном у Медија центру у Београду у организацији београдског Музеја жртава геноцида, истакао да је према подацима послијератне југословенске Земаљске комисије утврђено да су Срби у Сребреници током Другог свјетског рата претрпјели велика страдања. Он је навео да је тадашња југословенска Земаљска комисија, која је дјеловала послије Другог свјетског рата, утврдила да су усташе у

Хрватска: Непознате особе провалиле у православну цркву у Сиску и начиниле већу материјалну штету

6. јул 2016.

Београд — Непознате особе упале су у цркву Свете Петке у хрватском граду Сиску и направили већу материјалну штету, саопштила је Српска православна цква. “После више случајева упадања у посед, вређања, разних врста вербалног терора и претњи упућених пароху сисачком свештенику Веселину Ристићу и члановима његове породице, у ноћи између 4. и 5. јула непознати починиоци су уз употребу силе, провалили у цркву Свете Петке у Сиску и нанели већу материјалну штету”, наводи се у саопштењу. Вандали су обивши прозор ушли у храм, уништили и разбацали црквене сасуде и друге богослужбене предмете. Потом су се попели на терасу парохијског дома, обили балконска врата девастирали спаваће и дневне собе, а у

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца"Фото: РТРС

Приказивање филма “Дјеца” на отварању манифестације

6. јул 2016.

Предсједник Одбора за обиљежавање страдања српског народа Сребренице Милош Миловановић позвао је становнике ове општине да у што већем броју дођу на отварање манифестације “Петровдански дани” и виде документарни филм “Дјеца” режисера Дениса Бојића снимљеног у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и награђиваног на више филмских фестивала. Миловановић је упозорио да се због језивих сцена и потресних свједочења гледање филма не препоручује дјеци и болесним особама, али да сви пунољетни треба да сагледају овај филм ради стицања објективне слике о ратним страдањима и увјере се да је и српски народ претрпио велика ратна страдања и злочине. “Филм говори о четири од укупно 36 српских породица, које су у рату изгубиле троје

Позив: 75 година од уплакане Огњене Марије

6. јул 2016.

Субота, 09.07.2016. у 19 часова, Клуб и галерија „Зрно“, Трг Марије Трандафил бр. 11, Нови Сад Удружења Огњена Марија Ливањска – подружница Нови Сад, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“, позива вас на вече отворене дискусије о култури сjећања и култури заборава, њиховим различитостима и посљедицама гајења једног и другог стила живота. Повод одржавња ове вечери је обиљежавање седамдестпетогодишњице од стравичних злочина над српским становништвом од стране Независне Државе Хрватске у Ливну и Ливањскм пољу, који су се десили у периоду око, а посебно на сам дан Огњене Марије 1941. године. Програм вечери подразумијева, послије уводне ријечи организатора, приказивање документарног филма од око 40 минута који нас подсјећа на

Европски суд за људска права у Стразбуру

Тужили БиХ Европском суду за људска права

6. јул 2016.

Миљкан Пуцар, адвокат православног свештеника Јеремије Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра и њихових породица рекао је да је Европском суду за људска права поднио тужбу против БиХ, зато што никада није утврђено ко је наредио, а ко извршио злочин у којем су их прије 12 година на Палама припадници НАТО-а и тадашњег СФОР-а брутално претукли, а остале чланове породице и свештенике малтретирали. “Као адвокат породице Старовлах покренуо сам поступак пред Европским судом за људска права у Стразбуру да БиХ одговара зато што је дала имунитет НАТО снагама и зато што породица Старовлах никада неће моћи да сазна ко је наредио и ко је извршио злочин против њих”, рекао је

Српска заједница у Хрватској постала још минорнија

6. јул 2016.

Хрватска обећања од прије три године када је примљена у ЕУ да ће заштитити права националних мањина и “пружити руку” земљама региона у што бржем усвајању европских критеријума претворила су се у супротност и иду на штету Срба и Србије, оцијенио је директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. У ауторском тексту у “Вечерњим новостима” Штрбац је навео да је српска заједница у Хрватској постала још минорнија, обесправљенија и нападанија, те да је Хрватска највећа препрека отварању првих поглавља Србији на путу ка ЕУ. Подсјећајући да је бивши премијер Хрватске Зоран Милановић велика обећања дао 1. јула 2013. године уз Теслин трансформатор на Тргу Бана Јелачића, Штрбац је упозорио да

Споменик подигнут у част палим борцима Трешњевке

У Хрватској се наставља скрнављење споменика из Другог свјетског рата

6. јул 2016.

У недељу увече је по пети пут у овој години, оскрнављен споменик подигнут у част палим борцима Трешњевке, учесницима народноослободилачке борбе. На споменику, који се налази у парку у улици Божидара Аџије у Загребу, исписана су имена 49 палих бораца са подручја Трешњевке. Међу именима стоји и име народног хероја Јоже Влаховића. Споменик је подигнут 29. новембра 1953. на тадашњи Дан Републике од стране Организације савеза бораца народоноослободилачког рата 57. изборне јединице. Споменик је изложен редовним нападима, због добро истакнутих црвених звијезда, које се налазе са обе стране списка имена. Антифашисти из Загреба су изјавили да ће поново обновити овај споменик. Везане вијести: Антифашисти открили споменик, а демобилисани борци

Страдање Срба, Свирепо убиств 49 Срба у Кравици код Братунца

У Београду конференција о страдању Срба у Сребреници

6. јул 2016.

Музеј жртава геноцида данас ће организовати конференцију “Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку” на којој ће учествовати бројни познаваоци догађаја у и око Сребренице у јулу 1995. године и експерти који се шире баве српским страдањем у 20. вијеку. “На конференцији ће бити дат посебан осврт на политичку инструментализацију недовољно истражених чињеница о ратном злочину који се догодио у јулу 1995. године, а којој је, између осталог, циљ прећуткивање неспорног страдања припадника друге, у овом случају српске стране”, најављено је из Музеја жртава геноцида. Учесници конференције у београдском Медија центру ће изнијети податке о српском страдању у рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Током, конференције ће бити

Митровић: Дискриминација српских жртава рата

5. јул 2016.

Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила оштро је протестовала јер ову организацију и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица не обавјештавају када у Федерацији БиХ идентификују нестала лица из Републике Српске, оцијенивши да је ријеч о дискриминацији српских жртава. Предсједник Организације Недељко Митровић навео је као примјер посљедњег случаја идентификације војника Војске Републике Српске Ранка Скопљака из Сарајева који је ексхумиран 2014. године у Високом, а сахрањен 1. јула ове године на војничком гробљу на Сокоцу. Он је навео да је на идентификацију Скопљака позвана само породица. “Институт за нестала лица БиХ и Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/ настављају са праксом

Обиљежено страдање Срба у Крњићима (Фото: СРНА)

Служен парастос за 24 убијена српска цивила из Крњића

5. јул 2016.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас су код спомен-обиљежја у порти Цркве Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи обиљежене 24 године од страдања 24 српска цивила и војника из овог села. Као и у другим српским селима ове општине, злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из Сребренице и околних села на данашњи дан 1992. године. Представници Борачке организације, породице и сродници убијених Срба из овог сребреничког села још једном су поновили да за злочин над њиховим најмилијим још нико није одговарао. Радовану Симићу су масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, којег су са штапом у руци и шајкачом на глави затекли у

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен крст на градском гробљу у Братунцу, данас су обиљежене 24 године од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони

Обиљежене 24 године од страдања 14 Срба у Загонима

5. јул 2016.

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас су обиљежене 24 године од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони. Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице. Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, цвијеће код спомен крста положила је и делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и злочин у Загонима, за који нико није одговарао и који се не смије и неће заборавити, иако кажу да је више узалуд причати о томе јер правосуђе

Најава конференције „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“

5. јул 2016.

У Медија центру у Београду, Теразије 3, у среду 6. јула у 11 сати, Музеј жртава геноцида организује конференцију „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“. У контексту пажње јавности, која се сваког јула усмерава искључиво на догађаје у Сребреници јула 1995. године, Музеј жртава геноцида жели да јавности понуди много шири контекст за разматрање и то: 1. Приказ српског страдања у Другом светском рату, то јест у годинама Независне Државе Хрватске 1941-1945. 2. Приказ српског страдања у грађанском рату у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, и 3. Посебан осврт на политичку инструментализацију недовољно истражених чињеница о ратном злочину који се догодио у јулу 1995. године а којој је, између

Говоре о геноциду у “Сребреници” а нема их на Јадовну

5. јул 2016.

Српски покрет “Двери” оцјењује изненађујућим да нико од званичних функционера Србије није присуствовао обиљежавању 75 година од страдања 38.010 Срба у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, првом концентрационом логору у Европи у Другом свјетском рату, а истоврeмено неки политичари не престају да појединачни злочин у Сребреници представе као геноцид. “Одређени политичари из Србије желе да представе појединачне злочине у Сребреници као геноцид српског народа над муслиманским живљем, а заборављају на огромне жртве српског корпуса који нису истражени ни осуђени већ 75 година, а били су систематски организовани током власти Независне Државе Хрватске /НДХ/, наведено је у саопштењу “Двери”. Констатовано је да задатак Србије мора бити да образовним и институцијама културе упозна грађане

Зашто је Книн пао за мање од 24 часа?

5. јул 2016.

Поводом 20. годишњице највећег етничког чишћења после Другог светског рата – акције хрватске војске „Олуја“, доносимо одломак из књиге „Судбина Крајине“ Срђана Радуловића, у коме аутор покушава да да одговор на питање зашто је главни крајишки град пао за мање од једног дана. Одломак из поглавља „Книн у Београду“: У петак, 4. августа, на Крајину се сручила „Олуја“, како је названа хрватска војна операција. Хиљаде граната, мина, ракета засуло је у 5 сати ујутру крајинске градове и прве линије одбране. Хрватске трупе у суботу 5. августа улазе у Книн, а већ наредног дана сломљен је отпор посљедњих бранилаца Крајине на Банији. Више од 200 хиљада Срба морало је да напусти