Zamjenik načelnika opštine Saborsko: Prije tri mjeseca, jedan je starac pretučen i treći dan je umro u bolnici. Napadači su neotkriveni Koliko Saborsko sada ima stanovnika i koliko je to u usporedbi sa stanjem prije rata? U opštini je 2011. godine na popisu bilo 645 stanovnika, ali ih trenutno živi oko 400. Neki su pomrli, neki odselili. Prije rata, to je bilo područje od ukupno 1.700 ljudi sa srpskom većinom, ali je rat izmijenio situaciju. U samom Saborskom sada živi oko 300 naprema predratnih 800, u Ličkoj Jesenici oko 60 naprema nekadašnjih 560, dok je u Begovcu i Blatima 1991. živjelo 420 ljudi, a sada ih je nekih 35. Srba

U Zagrebu je juče osvanulo više neonacističkih grafita kojima se migrantima poručuje da nisu dobrodošli, prenose hrvatski portali. Kako se navodi, grafiti su se pijavili ispod bolnice Šalata, duž Voncine ulice. „Immigrants not welcome“, stoji na jednom zidu, a iznad teksta napravljena je, kako se navodi, doduše krivo, nacistička svastika. Dalje niz ulicu, na istom zidu, stoji ustaško „U“ s krstom, koje simbolizuje fašistički ustaški pokret. „Immigra“, stoji nedovršeno pored toga, a dalje na jednom zidu „Sieg Heil“ na kojem je i nekoliko svastika, koje su krivo nacrtane. Kako se navodi, fotografije su objavljene na Fejsbuk stranici Antifašistički Vjesnik koji navodi i da komunalna policija nije reagovala na njihov poziv za

Služenje vojnog roka za mnoge je bila privilegija, danas, nažalost ili na sreću već oskranavljene generacije i lišene pravih moralnih vrednosti vojni rok je ukinut kao obaveza. Prenosimo u celosti iskustvo jednog vojnog obveznika: „Služenje vojnog roka prvo je bila velika čast, pa velika obaveza, pa na kraju veliki “smor”. Tako su ga doživljavale generacije koje su služile tri godine, dve godine, godinu i po, 12 meseci… Sve dok nisu ukinuli obavezno služenje vojske. “Konačno”, povikali su. “Šta će to mom detetu”, govorili su neki novopečeni roditelji. Ja sam bio među poslednjima koji su služili obavezni vojni rok od 12 meseci. Pokušaću da vas ubedim u ono u šta duboko

Premijer Srbije i predsednik naše zemlje, Aleksandar Vučić i Tomislav Niikolić, nisu danas pružili podršku referendumu u RS. Premijer: Za budućnost je potrebno malo više pameti i malo više lukavstva Premijer Srbije i predsednik naše zemlje, Aleksandar Vučić i Tomislav Niikolić, nisu danas pružili podršku referendumu u RS, ali ni na koji način nisu želili da utiču na promenu političkih stavova legitimo izabranih političara u Republici Srpskoj, saznaju „Novosti“. Premijer Vučić je novinarima, posle sastanka sa hrvatskim članom Predsedništva BiH Draganom Čovićem rekao da po pitanju referenduma „Srbija nije pitana, nije se mešala, dovedena je pred svršen cilj.” – Za budućnost je potrebno malo više pameti i malo više lukavstva.

Krivo mi je što mi nije pružena mogućnost da razgovaram i da iznesem svoje ideje, pošto su se ljudi već unapred izjasnili šta može, šta ne može Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da na sastanku u Beogradu sa rukovodstvom Republike Srpske i predstavnicima Srba na nivou BiH ni na koga ne misli da vrši bilo kakve pritiske i da svako ima pravo da odlučuje u okviru svojih ovlašćenja. „Nema tu neke velike filozofije. Krivo mi je što mi nije pružena mogućnost da razgovaram i da iznesem svoje ideje, pošto su se ljudi već unapred izjasnili šta može, šta ne može. Pošto su mi oni rekli šta može, šta ne

Ispod obeliska u Rimu se nalazi tekst iz vremena fašističkog režima Benita Musolinija, koji ukazuje na to kako je taj režim želeo da ga vide buduće generacije, otkrili su italijanski naučnici. Tekst, koji je napisan na latinskom jeziku na pergamentu, sakriven je zajedno sa zlatnicima u temeljima Musolinijevog obeliska u sportskom kompleksu „Foro Italiko“ u Rimu, preneo je britanski Bi-Bi-Si. Naučnici Betina Rajc-Joze i Han Lamers su prvi detaljno proučili i preveli tekst nazvan „Kodeks Fori Musolini“, koji je, uprkos tome što je bio stavljen u temelje spomenika moći fašizma kad je on 1932. podignut, kasnijih decenija bio uglavnom zaboravljen. Oni su, kako veruju, sastavili tačnu verziju teksta, do kojeg

U našim medijima se zaoštravanje srpsko-hrvatskih odnosa olako posmatra izdvojeno iz šireg konteksta U našim medijima se zaoštravanje srpsko-hrvatskih odnosa olako posmatra izdvojeno iz šireg konteksta. Gotovo da se sve svodi na hrvatske lične i nacionalne komplekse te predizbornu eksploataciju od strane hrvatske političke elite antisrpskih osećanja većine Hrvata. Stoji da nas oni uglavnom mrze, a njihovi političari, koji su i sami odraz duhovne atmosfere svoje nacije, njene zle strasti dodatno koriste. Ali zanemaruje se uloga velikih zapadnih sila! Hrvati su agresivni kada znaju da neko stoji iza njih. Ne bi radili sve ono što čine da od nekoga relevantnog nisu dobili bar žuto ako ne i zeleno svetlo. Ili