Evropske vrednosti ne podrazumevaju zabranu negiranja ili preispitivanja genocida, već zabranu širenja mržnje i veličanja genocida. U pojedinim evropskim zemljama zabranjeno je veličanje Holokausta jer o tom zločinu postoji konsenzus. Izmena srpskog Krivičnog zakonika prema kojoj bi se negiranje genocida kvalifikovalo kao krivično delo pravda se obavezama Srbije prema učlanjenju u EU. Ipak, istorija govori drukčije. U nekoliko navrata, od početka 21. veka, zvaničnici EU nisu mogli da se slože treba li poricanje genocida da postane deo opšteevropskog zakonodavstva. Neke države-članice EU nisu se složile sa takvim predlogom Evropske komisije smatrajući to neprihvatljivim kršenjem slobode govora. Zato je 2007. usvojeno kompromisno rešenje kojim je ostavljeno državama-članicama da poricanje genocida uvrste ili ne uvrste u svoja krivična

Hrvatski ministar kulture Nina Obuljen Koržinek skinula je sa zida u svom kabinetu sliku Ante Stračevića, ideologa hrvatskog nacionalizma, i izazvala proteste desničara i bivšeg ministra Zlatka Hasanbegovića. Portret Ante Starčevića, rad slikara Behaudina Selmanovića iz BiH, svojevremeno je u ministarski kabinet unio upravo Hasanbegović, koji je ostao upamćen po negaciji partizanskog pokreta, odbrani ustaške NDH i „Handžar divizije“. „Svako ima pravo na svoj estetski izbor, pa tako i sadašnji ministar. A u novonastalim okolnostima Starčeviću zapravo tamo više i nije mjesto. Možda bi u Ministarstvu kulture sada bolje odgovarali portreti Hrvoja Hribara iz Hrvatskog audio-vizuelnog centra ili v.d. intendanta riječkog Hrvatskog narodnog pozorišta Marina Blaževića“, izjavio je Hasanbegović, koji

U predlogu izmena Krivičnog zakonika našlo se i jedno potpuno novo krivično delo – „osporavanje genocida i drugih teških krivičnih dela protiv čovečnosti“, koje se definiše kao jedan od oblika krivičnog dela rasne i druge diskriminacije Već dugo traje rad na izmenama Krivičnog zakonika Srbije. Počelo se sa idejom o promenama u vezi s nekim krivičnim delima protiv privrede, a u finišu izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika unesene su velike novine u pogledu krivičnih dela protiv polne slobode. Ovo je izazvalo veliku pažnju javnosti, a poneko se zabrinuo da to stvara mogućnost krivične odgovornosti i zbog „masnog vica“. Sada, suočeni s Predlogom Zakona o izmenama i

Izmene Krivičnog zakonika izazvala oprečne reakcije poslanika. Odredbe neprimenjive na tvrdnju da je zločin u Srebrenici genocid Izmene Krivičnog zakonika, o kojima raspravlja Skupština Srbije i kojima se uvodi negiranje genocida kao krivičnog dela, ne znače da će onaj ko ospori da je zločin u Srebrenici bio genocid ići u zatvor. S druge strane, to bi moglo da se dogodi onome ko negira da se ratni zločin u Potočarima dogodio. Preduslov je da zbog te izjave, na primer, izbiju nemiri ili bude ugrožen nečiji život. Novom odredbom, zatvorom od šest meseci do pet godina biće kaženo odobravanje, negiranje ili značajno umanjivanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo