
Устав и српске земље
Пише: Чедомир Антић Већина читалаца би се вероватно без много оклевања сагласила да питање односа Републике Србије са заграничним Српством не би требало да постане део новог државног устава. Једни ће говорити да се тиме обавеза државе само претвара у форму и омеђава, а други да је то неспојиво с нашом „европском перспективом“. Устав Србије у члану 13 нејасно каже: „Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.“ Ова сасвим неодређена реченица унета је више ради реда, како би се задовољила форма. Форма настала релативизацијом велике потребе која није само важна за оне који држе до националне слободе, народног суверенитета и историје, већ за













