Очигледно бошњачка власт жели рат, али на њихову жалост рат не жели Република Српска. Пошто је жељан рата, Атиф би могао да се пакује за Сирију, где је већ на стотине његових сабораца „Хоће ли бити оног рата?“ – чувена је реплика Драгана Бјелогрлића из култног филма „Лепа село лепо горе“. Да се пита Атиф Дудаковић, озлоглашени командант Петог корпуса тзв. Армије РБиХ, рата ће у Босни дефинитивно бити. Овакву опасну најаву, овај олињали пас рата, испалио је у Луксембургу, обраћајући се бошњачкој младежи. Позвао је Атиф младе Бошњаке да се војно спреме, али и поручио да је и сам увек и више него спреман за борбу. Изјава старца, којем

Најважнији догађај Десетог јубиларног „Кустендорфа“ био је долазак руског писца Захара Прилепина на Мокру Гору. Прилепин је добар пријатељ Емира Кустурице. У ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ он прича о томе шта га је зближило са великим српским редитељем и о утисцима које је на њега оставио нови долазак у Србију. Најважнији догађај Десетог јубиларног „Кустендорфа“ био је долазак руског писца Захара Прилепина на Мокру Гору. Прилепин је добар пријатељ Емира Кустурице. У ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ он прича о томе шта га је зближило са великим српским редитељем и о утисцима које је на њега оставио нови долазак у Србију. О пријатељству са Кустурицом: Нисам веровао да ће

Вриједна икона Светог Нектарија Егинског украдена је из православне Цркве Преображења Господњег у Загребу, а полиција интензивно трага за починиоцима пљачке. Икона је била у сребрном раму, а налазила се на мјесту гдје су стајале и друге иконе које се чувају у храму, објавиле су „Вечерње новости“. Осим ове иконе, лопови друге нису дирали. Икону Светог Нектарија Егинског је загребачком храму поклонила једна од вјерница. Свештеници у Цркви Преображења Господњег примијетили су данас да иконе нема. Они вјерују да је разлог крађе био сребрни оквир који сам по себи има вриједност. Загребачки храм налази се у самом центру града и у њему већ дуго није забиљежена крађа. Свештеници православне цркве

Соколско друштво у Имотском основано је 24. 1. 1919. Тамошња интелигенција основала је  друштво под именом Југословенски Сокол у Имотском. На челу друштва били су Марко Данда, др. Миховил Вуковић, Лука Милиновић, Марко Шимић, и Никола Влајчић. О друштву је Соколском Гласнику писао Марко Шимић, учитељ из Имотског.  (1)  Соколи су настојали да сузбију утицај  римокатоличких клерикалаца. Продужили су своју борбу са католичким клерикалцима који су после пропасти Аустро-Угарске наставили своје активности у Југославији. Најаче упориште клерикализма било је у Западној Херцеговини. У писму „Соколском Гласнику” из Имотског признаје се да Имотски котар са просветом заостаје за свим котарима у Далмацији. Даље се истиче : „И још томе, представници ове

Након Јасеновца и Кутине, ветерани ХОС-а најавили су за наредну седмицу постављање плоче са усташким поздравом „За дом спремни“ и у Новој Горици, Сесветама, па и шире у целој Хрватској, на којима ће бити уклесана имена још десеторице погинулих добровољаца из претходног рата. Загреб – Након Јасеновца и Кутине, ветерани ХОС-а најавили су за наредну седмицу постављање плоче са усташким поздравом „За дом спремни“ и у Новој Горици, Сесветама, па и шире у целој Хрватској, на којима ће бити уклесана имена још дешеторице погинулих добровољаца из претходног рата. Премијер Андреј Пленковић најавио је раније, након постављања такве спомен плоче у Јасеновцу, да ће Влада Хрваске предложити одговарајуће институционалне и законске

„Ако бисмо почели славити ‘празнике’ као што је 9. јануар, онда би се неки могли досетити и да се слави, рецимо, 10. април, дан када је основана Независна Држава Хрватска (НДХ)“, рекао је Валентин Инцко, високи представник међународне заједнице у БиХ, након спектакуларне прославе 25 година од оснивања Републике Српске. [1] Ово није први пут да они, злонамерни према Србима, праве поређења између Републике Српске и НДХ. Тако је рецимо Динко Грухоњић, Бошњак из Бањалуке, који је ухлебљење и нови дом пронашао у Србији (одужио јој се тако што је кренуо заговарати државност Војводине) у Е-новинама написао „За утјеху, ваља подсјетити да је Бањалука и у Другом свјетском рату била

Пећина Кађеница – споменик српских страдања у Овчарско-Кабларској клисури заборављена. Процењује се да је димом угушено 500 до 600 људи. Међу настрадалима велики број деце старости од једне до две године Пећина Кађеница, скривена у голој сивој стени виса Секира у Овчарско-кабларској клисури, уз Ћеле-кулу је најпотреснији и најстрашнији споменик цене којом је плаћана слобода Србије. У њој су Турци угушили димом збег од неколико стотина деце, жена и стараца током Другог српског устанка. Кађеницу обележава само мала, излупана, нахерена лимена табла. Планинари чачанског “Каблара” једини обележавају шумску стазу којом се од Овчар бање за око сат стиже до пећине која је и костурница и капела, али овим путем не