arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
На Палама је данас обиљежено 25 година од оснивања ратне војне болнице "Коран" у овиру Четвртог Санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Обиљежено 25 година од оснивања војне болнице “Коран”

5. април 2017.

На Палама је данас обиљежено 25 година од оснивања ратне војне болнице “Коран” у овиру Четвртог Санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Код спомен-обиљежја испред бивше војне болнице “Коран” служен је парастос и положени су вијенци. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да је данашњим окупљањем обиљежено и оснивање осталих ратних болница на овом подручју – “Подроманије” на Сокоцу, “Жице” на Илиџи и “Касиндола” у Источном Сарајеву. Парађина каже да је одата пошта свим љекарима и медицинским радницима који су током рата спасавали животе припадницима Војске Републике Српске и цивилима на подручју сарајевско-романијске регије. “Народ и борци овога краја никада неће заборавити огроман допринос који су љекари

Служењем парастоса у капели Светог апостола Марка и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје масовне гробнице на Градском гробљу, у Мркоњић Граду данас је обиљежена 21 година од отварања масовне гробнице из које је ексхумирано 181 тијело српских цивила и војника.

Обиљежена 21 година од отварања масовне гробнице Срба

5. април 2017.

Служењем парастоса у капели Светог апостола Марка и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје масовне гробнице на Градском гробљу, у Мркоњић Граду данас је обиљежена 21 година од отварања масовне гробнице из које је ексхумирано 181 тијело српских цивила и војника. Током агресије Оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године, са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба. Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу је пронађена највећа масовна гробница са тијелима 181 звјерски убијеног Србина. Иако се знају починиоци и налогодавци, за ове злочине још нико није одговарао. Обиљежавању

Срушен део двора

Годишњица напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију

5. април 2017.

У раним јутрањим часовима 6. априла 1941. године и без објаве рата започео је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију. Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона. Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700. У Београду је у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Затвор Кулине у Шибенику Фото: Šibenski Portal

Језиви злочини хрватских бораца: “Зверски су нас тукли и силовали, мушкарцима палили браду”

5. април 2017.

Дамир Боршић (61), бивши управник војног затвора Кулине у Шибенику и Мирослав Периша (53), некадашњи чувар у истом затвору, осуђени су у понедељак неправомоћно на сплитском Жупанијском суду на по две године затвора због ратног злочина против цивилног становништва. Колико тек вреди нечији живот у Хрватској? Председница Судског већа Ивона Рупић прочитала је пресуду иако објави нису били назочни окривљени, а из пресуде је јасно да је Боршић осуђен и по заповедној одговорности, али и зато јер је сам учествовао у злостављању четворо цивила. Периша је, пак, осуђен као чувар, односно тадашњи припадник 2. чете 72. батаљона Војне полиције који је активно учествовао у бруталном и нечовечном злостављању. Палили му

Милош Ковић (Фото Д. Ћирков)

Милош Ковић: Срби ће остати нација опредељена за Косовски завет и Небеску правду

5. април 2017.

Извештај са предавања Милоша Ковића „Српски национални идентитет у новом веку“ Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке уприличила је у понедељак, 4. априла, у Парохијском дому Храма светог Саве на Врачару, предавање „Српски национални идентитет у новом веку“ професора Милоша Ковића, историчара и предавача на Филозофском факултету у Београду. После уводне речи, у којој је истакнут црквени и страдалнички елеменат српског идентитета, уследило је излагање Милоша Ковића. Ковић је своје предавање отпочео речима „баук национализма кружи Европом“, што је алузија на чувене речи још чуванијег немачког новинара и пребега у Енглеску Карла Маркса. Тиме је укратко указано на садашњи политички тренутак у коме се налази Европа и уопште „западни свет“ –

Слободан Јовановић

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

5. април 2017.

Шта је Слободан Јовановић говорио о сусрету са кнезом Павлом, два дана уочи потписивања Тројног пакта Како се ближио тренутак одлуке ући у рат с Немачком или потписати Тројни пакт, кнез Павле остајао је све усамљенији. Притисци нису долазили само из иностранства; штавише највећа борба следила је у самом Београду. О стању у престоници можда најбоље говори разговор (који проналазимо у Збирци кнеза Павла), првог човека Српског културног клуба Слободана Јовановића и председника Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића, 23. марта 1941. у Београду. Драгољуб Јовановић: Чујем да сте били код Павла. Слободан Јовановић: Био сам после патријарха, а изашао сам пред саму седницу владе, на којој се решавало о пакту Д.

Конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

4. април 2017.

English У четвртак, 30. марта 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција „Правни поредак независне Државе Хрватске“ на којој су наставници тог факултета изложили реферате усредсређене на спознају елемената правног поретка НДХ. У првом делу конференције, коју је отворио декан Правног факултета Универзитета у Београду професор др Сима Аврамовић, а после уводних напомена професора др Бориса Беговића, излагања су била посвећена питањима правности поретка НДХ (доцент др Милош Здравковић), расном законодавству (професор др Зоран Мирковић), организацији власти (професор др Танасије Маринковић) и правном устројству војних и полицијских снага НДХ (професор др Марко Давинић). У наставку конференције, излагања су била посвећена кривичном праву НДХ (професор др Игор

Соколско друштво у Борову

4. април 2017.

Соколско друштво Борово основано је 1933. као део Соколске жупе Осијек. Имало је 146 чланова, 29 чланица, 2 мушка нараштајца, 73 мушке деце и 65 женске деце. Све заједно 315. (1) Прва јавна вежба боровског сокола одржана је 1933. у Борову селу. (2)  Старешина је 1934. био Томо Максимовић, заменик др. Милутин Тичак, II заменик Богдан Дејановић, просветар Фрањо Врана, начелник Звонко Хрибески, заменик начелника Зденко Здражил, II заменик начелника  Берислав Јеричевић, секретар Милан Цвијановић, благајник Илија Секулић, референт за соколске чете Владо Хмеларж. (3) Друштво Борово приредило је 2 јуна 1935. Светосавску академију у Борову. Академију је отворио старешина Тома Максимовић истакавши значај рада св. Саве за народ. Говор

У Србији покренут програм исплате за преживеле у Холокаусту

4. април 2017.

Светска јеврејска организација за реституцију саопштила је да је у Србији покренут нови програм који ће обезбедити директна средства српским Јеврејима који су преживели Холокауст у Другом светском рату, а сада живе широм света Светска јеврејска организација за реституцију саопштила је данас да је у Србији покренут нови програм који ће обезбедити директна средства српским Јеврејима који су преживели Холокауст у Другом светском рату, а сада живе широм света. Како је навела та организација, програм је омогућен након доношења закона прошле године који у Србији омогућава реституцију “јеврејске имовине одузете током Другог светског рата за коју се нису јавили наследници”, преноси АП. У доношењу закона кључну улогу су имале Светска

Палата предсједника РС Фото: РТРС

Данас о обиљежавању годишњице геноцида у Доњој Градини

4. април 2017.

Прва сједница Организационог одбора за обиљежавање 72 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини биће одржана данас у Бањалуци, саопштено је из кабинета предсједника Републике. Састанак ће бити одржан у Палати Републике у 12.00 часова. Након састанка предвиђено је саопштење. Предсједник Републике Српске Милорад Додик примиће сутра у Палати Републике у наступну посјету амбасадора Швајцарске у БиХ Андреу Раубер Саксер. Састанак је заказан за 13.00 часова, након којег ће бити објављено саопштење. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“ | Јадовно 1941. Доња Градина: У Јасеновцу и данас ћути ужас | Јадовно 1941. Отворена изложба „Доња Градина-од села до меморијала …

Јован Милановић, генерал у пензији

Јован Милановић: Агресија траје и данас

4. април 2017.

Они који су се легитимно борили против фашизма данас подржавају рађање нових фашистичких идеја Агресија на СР Југославију која се 1999. године догодила није завршена ни данас. На нивоу је статуса “контролисане кризе”, а по размерама на степену ниског интензитета глобалних димензија у измењеним геополитичким околностима. Деведесетих година имали смо Хладни рат, или једнополарни свет заснован, пре свега, на нуклеарној равнотежи. Потом је на лажима Сједињених Америчких Држава, уједињењем Немачке и распадом Совјетског Савеза настао сурогат од европске и светске безбедности и сарадње. Последица тога је униполарни свет, како смо означавали супремацију САД и НАТО, остварену геостратегијском, политичком и економском хегемонијом. Они који су се легитимно борили против фашизма данас

Спомен-плоча у Јасеновцу са усташким поздравом "За дом спремни"

Због усташког поздрава бојкотују комеморацију у Јасеновцу

4. април 2017.

Координација удружења антифашиста и антифашистичких бораца из четири јадранске жупаније потврдила је да неће учествовати на комеморацији жртвама усташког логора у Јасеновцу 23. априла због спомен-плоче постављене у том мјесту на којој је исписан усташки поздрав “За дом спремни”. “Tо што власти не желе да уклоне спорну плочу погинулим припадницима ХОС-а са усташким поздравом `За дом спремни` је безобзирно, посебно што се правдају лажном тврдњом да је то стари хрватски поздрав, вјерујући ваљда у Гебелсову крилатицу да `сто пута изговорена лаж постаје истина`”, наводе антифашисти. Координација сматра лицемјерним и захтјеве да се у Сабору донесе одлука о забрани употребе звијезде петокраке, “свјетског симбола побједе и слободе”. “Са једне стране желе

Кнез Павле и Хитлер

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

4. април 2017.

Кнез Павле покушава да Југославију ослободи од економске зависности према Немачкој. Енглеска је већ била исказала њој урођени цинизам: пред Божић 1935. године, благоизволела је из Југославије увести за потребе свог тржишта 60 (и словима – шездесет) ћурки! НА ОСНОВУ ДОКУМЕНАТА који су данас на располагању, постоје јасне индиције да је краљ Александар увиђао неопходност уважавања растуће моћи Немачке. После доласка Хитлера на власт 1934. године, за спољну политику Краљевине Југославије убрзо је искрсла опасност: Хитлер није крио да му је циљ да поништи француски утицај у средњој Европи. То је значило да је Мала антанта била осуђена да нестане. Од 1937. године, Немачка према Југославији спроводи политику пријатељских односа. Стојадиновићу

Фото: Курир

Бранићу Србију и кад будем мртва: Челични стихови српској хероини која је 1999. дала живот отаџбини

4. април 2017.

Љиљана Жикић Карађорђевић била је добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије. Недавно је обележена годишњица смрти, а њене речи и песме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској и сторији као ожиљак на кожи. Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка. Љиљана је написала песму „Бранићу Србију и кад будем мртва“ која је објављена 26. априла 1999. године у листу „Свет“, којом је опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи. Бранићу Србију

Банатске игре

4. април 2017.

Први светски рат је српском народу донео незапамћена страдања, муке, патње, али и митске битке као и велику победу. Управо та победа извојевана вером и српским срцем, као и пад Хазбуршке монархије коначно доноси и остварење вековног сна. Вековног али досањаног сна да велика већина Срба живи у својој Отаџбини. Да би разумели тежину борбе коју су Срби прошли као и да у будућности не би правили или понављали грешке морамо добро упoзнати своју историју. Будемо ли је пажљиво читали и слушали нећемо заборавити ни пропустити оно најважније. Знаћемо како су Срби одмах по избијању Великог рата масовно из Аустроугарске прелазили у Краљевину Србију и пријављивали се у добровољце. Ништа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА