Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 335

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и даље на простору Сарајева тражи 175 несталих лица српске националности, а 394 лица на простору сарајевско-романијске регије.

Породице несталих Срба сарајевско-романијске регије чекају правду

18. април 2017.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево на простору Сарајева и даље тражи 175 несталих лица српске националности, а 394 лица на простору сарајевско-романијске регије. Припремио: Огњен БЕГОВИЋ Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево обиљежиће у суботу, 22. априла, двадесету годишњицу Дана несталих Срба Сарајева и сарајевско-романијске регије. Биће одржане вјерске и меморијалне манифестације на достојанствен начин и са пијететом према свим недужним српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата. “Тај 22. април 1992. године са тугом памтимо као први од масовнијих нестанака Срба у Сарајеву, јер су тог дана припадници Територијалне одбране такозване Републике БиХ заробили, а потом звјерски ликвидирали осам резервиста ЈНА

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

18. април 2017.

“Требало је да узмем неколико слободних дана под изговором да идем на гађање, али бих уместо тога отишао с једним пријатељем, питомцем у тенковски депо у Београду, и узео бих шест тенкова са којима бисмо отишли на југ у Скопље” Од убиства краља Александра у Марсељу (9. октобар 1934), намесници су владали у име краља. Пуч је, 27. марта 1941. године, извршен “у име краља”. Истина, краљеву прокламацију преко радија, није изговорио малолетни краљ Петар Други (тога дана проглашен за пунолетног), већ, имитирајући краљев глас, поручник Јаков Јововић (отац песника Ранка Јововића). Срећом, за историју и позориште, после рата је бивши краљ, у 32. години, објавио мемоаре под насловом “Живот

Kрвави Ускрс на Плитвицама

17. април 2017.

Почетком 1991. године руководство тадашње СФРЈ покушава да арбитрира у решавању насталог конфликта између Kнина и Загреба, али сви покушаји остају без резултата. Хрватска се све више наоружава, вишеструко повећава број полицајаца, формира Збор народне гарде (ЗНГ) као властиту војску, иако је још формално у саставу СФРЈ. Почетком и средином фебруара Хрватска доноси одлуку “да на њеној територији не важе савезни закони” као и одлуку о раздруживању од СФРЈ, а САО Kрајина крајем фебруара доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта ЈНА тражи од Председништва СФРЈ да се у држави уведе ванредно стање, што, услед противљења представника Хрватске БиХ и Македоније, не пролази. У контексту таквог стања, Срби су

Линта: Србима омогућити поновно пријављивање у Хрватској

17. април 2017.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта указао је данас да је хрватска полиција, од 1990. године на незаконит начин избрисала преко 200.000 Срба из евиденције пребивалишта и затражио да им се омогући поновно пријављивање Београд – Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта указао је данас да је хрватска полиција, од 1990. године на незаконит начин избрисала преко 200.000 Срба из евиденције пребивалишта и затражио да им се омогући поновно пријављивање. Линта је, у изјави за јавност, затражио да Влада Хрватске хитно усвоји Одлуку којом ће омогућити свим Србима који су на незаконит начин избрисани из евиденције хрватског пребивалишта од 1991. године да поново пријаве пребивалиште и изваде хрватске

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 75 година од страдања 54 Срба у Другом свјетском рату.

Служен парастос за 54 убијених Срба у Бијелом Потоку

17. април 2017.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 75 година од страдања 54 Срба у Другом свјетском рату. Вијенце на спомен-обиљежје положили су представници Града Бањалука, борачких организација Челинац и Бањалука и Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток. Вршилац дужности начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Града Бањалука Драгомир Кесеровић рекао је новинарима да се може опростити, али никако не смије заборавити овај стравичан злочин који се прије 75 година десио у бањалучком насељу Бијели Поток. Он је навео да се дуго ћутало о овом злочину, али да обиљежавање овог догађаја има за циљ да млади и будуће генерације никад

Храм у Пребиловцима обиљежава крсну славу (ВИДЕО)

17. април 2017.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима на Васкршњи понедјељак прославља крсну славу – Васкрсење Христово. За разлику од претпрошле године, када је овај храм први пут прослављао славу уз присуство великог броја вјерника, ове године, слава је дочекана много скромније. Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је на мјесту Спомен-костурнице у којој су 1991. године сахрањене кости 4.000 Срба које су усташе током Другог свјетског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких јама. У јуну 1992. године хрватска војска минирала је Спомен-костурницу. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у … Село Пребиловци у Херцеговини – српска Голгота двадесетог … Репортажа: Пребиловци, православни

Удружењу без адресе 35.000 КМ: Професоре натерали да из свог џепа плаћају семинар о Холокаусту и геноциду у НДХ

17. април 2017.

Одлуком Републичког педагошког завода сви наставници историје и српског језика у основним и средњим школама у Републици Српској, њих више од 1.150, обавезни су да похађају семинар о Холокаусту и геноциду у НДХ. Важност теме нико не спори, али је контроверзе изазвао начин организовања обуке. Котизацију од 30 КМ професори морају лично да плате Удружењу Нефеш Хаја, које и води семинар, иако нема ни седиште, ни веб сајт, ни телефон. У школама Српске ради око 300 историчара, те 850 професора српског, па ће ова НВО до јуна инкасирати око 35.000 КМ. УГ Нефеш Хаја су 2008. основали Душан Павловић, теолог запослен у Републичком центру за истраживање рата и ратних злочина,

Хрватска- Са бирачког списка избрисано 67.496 Срба

17. април 2017.

У Хрватској је у посљедње вријеме, примјеном Закона о пребивалишту, са бирачког списка избрисано чак 67.496 грађана српске националности. У Сисачкој жупанији са бирачког списка избрисано је 10.000 Срба, у Карловачкој 8.677, у Шибенско-книнској 6.436 Срба, Задарској 6.207, у Пожешко-славонској 5.222, а у Личко-сењској 5.099 Срба, подаци су хрватског Министарства управе, у које су имале увид Вечерње новости. У неким градовима, попут Книна, више Срба је избрисано са списка него што их је на списку остало, а слично је и у Пакрацу, Липику, Грачацу и на Плитвичким језерима. У Воћину је, на примјер, са списка избрисан 1.161 грађанин српске националности, а остало их је свега 300. До масовног брисања Срба дошло је

Спомен-обиљежје у Бијелом Потоку код Бањалуке Фото: РТРС

Бијели Поток- Сјећање на страдање Срба прије 75 година

17. април 2017.

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у бањалучком насељу Бијели Поток, данас ће бити обиљежена 75. годишњица страдања 54 Срба из овог мјеста. Сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку се окупе потомци жртава убијених у усташком покољу на највећи хришћански празник, 5. априла 1942. године. Тако и ове године, бројне породице, свештенство, представници града и Републичког секретеријата за вјере одају почаст за 54 невино страдале жртве. На Васкрс 1942. године највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић. Једна група усташа дошла је у Бијели Поток из Дебељака, а друга преко Понира, тако да народ овог села није имао гдје да бјежи. О овом злочину ћутало се 60 година,

Дјецу вам нећемо опростити: Дан кад је НАТО убио Милицу Ракић

17. април 2017.

На данашњи дан прије 18 година током НАТО агресије на СРЈ убијена је трогодишња Милица Ракић из Батајнице. Трагедија се догодила након што су гелери од распрскавајуће бомбе улетјели у купатило и погодили дјевојчицу док је сједела на ноши. Стамбена зграда у којој станују Ракићи налази се у Улици Димитрија Лазаревића 8, на шест километара од војног аеродрома у Батајници. Милица Ракић је постала један од симбол српског страдања 1999. године, а њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свијет. Милица Ракић је једна од бројних невиних жртава НАТО агресије на нашу земљу. (in4s.net) Извор: ИСКРА Везане вијести: Дан када је „Милосрдни“ почео да убија анђеле |

КиМ: У васкршњој ноћи пријетње српским повратницима

16. април 2017.

Тринаест српских повратничких породица у Љубожди код Истока током васкршње ноћи биле су изложене вербалним пријетњама непознатих особа, изјавио је данас министар за повратак и заједнице у влади самопроглашеног Косова Далибор Јевтић. Јевтић је рекао новинарима да су непознате особе бацале петарде на кућу у којој су смјештени Срби повратници, који су били изложени и пријетњама, те оцијенио да је забрињавајуће што нису имали никакву заштиту. – Тражили смо присуство полиције 24 часа, нико од полицајаца није био ту – истакао је Јевтић. Он је напоменуо да су за пријетње чули јутрос када су отишли да српским повратницима у Љубожди честитају Васкрс, те поручио да ти људи морају бити заштићени, преносе

У првом бомбардовању Ниша живот је изгубило 250 мушкараца, жена и деце

Највећа мистерија нове историје

16. април 2017.

Разарање српских и црногорских градова започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године једна је од највећих мистерија наше новије историје БЕСОМУЧНО англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и тек рођенe бебe, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти, па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне

Свети владика Николај: Васкршња посланица 1936.

16. април 2017.

Изиђох од оца и дођох у свет; и опет остављам свет и идем к оцу (Јов. 16, 28). Христос Воскресе, Децо Божја! Приступите и поклоните се Господу Исусу који је у вечности био са својим Оцем. Приступите и поклоните се Њему који се спустио у свет ради нашег спасења. Приступите и поклоните се Њему који се поново вратио у вечност ка Оцу своме. Кад се јавио у свету Он се представио свету. Казао се, ко је Он, одкуда је, зашто је дошао у свет и куда се враћа из света. Обична учтивост захтева и од нас да се представимо један другом кад се сусретнемо; да се кажемо и искажемо ко смо,

Фудбал у избеглиштву надомак фронта: тимови Напредак I и Напредак II у Микри 1917. (Фото из збирке Србислава Ч. Тодоровића)

Фудбал на Васкрс на Солунском фронту

16. април 2017.

Пре сто година није било богохулно да се на данашњи празник игра, па се 15. априла 1917. тим наше телеграфске школе састао с екипом британске 38. болнице Напредак I, II и III У својој књизи „Фудбал у Србији 1896-1918” (с поднасловом: „као и у избеглиштву у савезничким земљама 1916-1918”) историчар нашег спорта покојни Србислав Ч. Тодоровић је записао: „И на Солунском фронту омиљена забава наших ђака-избеглица био је фудбал, мада са честим прекидима и слабијим играчима. Овде је, почетком новембра 1916. иницијативом Велимира Веље Поповића, некада познатог соколског радника, формиран фудбалски клуб „Напредак”, са своја три одељка „Напредак бр. 1” на телеграфском курсу у Солуну, „Напредак бр. 2” у саобраћајној

Пашино брдо, данашње Лекино брдо, нашло се под "тепихом" бомби (Фото Википедија)

На празник падале бомбе…

16. април 2017.

Пре тачно 63 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води…” Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 63 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана. Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Ускрс у граду је и поред