Sedam decenija od zločina u selu Baćevac kod Barajeva, o kome se dugo vremena ćutalo U selu Baćevac kod Barajeva, nedaleko od Beograda, na prvi dan praznika Sveta Trojica navršilo se sedam decenija od krvavog događaja kada su komunistički aktivisti, naočigled nekoliko stotina meštana u litiji, ubili Ljubomira Ljubu Mihailovića, rešeni da rasture krstonoše, za inat Bogu i narodu. Ubice su, naravno, posle bili tužioci i svedoci, pa su sve one koji su nosili crkvene barjake, ikone i kandila oterali na robiju. I danas, u Baćevcu, posle toliko godina, o tome vlada jezivi muk. Ovako Dragiša Božić, publicista iz Moravaca kod Ljiga, opisuje atmosferu u Baćevcu koju je, zasada prvi

Od 200 sveštenika u Crnoj Gori, pobijenio je njih 182, i to najčešće na najsvirepije načine, pošto su ih prethodno zvjerski mučili – čupali im brade, kačili im ovnujska zvona, uprezali u konjske kočije, tjerali ih da piju krv ubijenih četnika, žive ih bacali u jame. Posleratna vlast registrovala Udruženje sveštenika Crne Gore, koje je objavilo crkveni kalendar s petokrakom! Piše: Ljubiša Moračanin Prije Drugog svjetskog rata, u Crnoj Gori je bilo skoro 200 sveštenika. Preživjelo je tek 15 zastrašenih crkvenih pastira. Nije preživio ni mitropolit Joanikije (Lipovac) – ubijen je po okončanju rata, u jednom potoku kod Aranđelovca. No, o tom zločinu ćemo kasnije. Krenimo redom… Jedan od prvih

U Beogradu je sinoć priređeno predstavljanje reprint izdanja „Savinskog bukvara“ iz 1692. godine, koje su priredili Biblioteka grada Beograda i Srpsko udruženje „Ćirilica“ iz Trebinja. Iz ovog bukvara, čijoj je promociji prisustvovao veliki broj Beograđana, učio je i veliki Njegoš, a o njemu se zna i u Rusiji. O značaju reprinta ove knjige govorili su prof. dr Jelica Stojanović i predsjednik trebinjske „Ćirilice“ Vesna Andrić. Prvi „Savinski bukvar“ napravio je jeromonah Karion Istomin, koji ga je oslikao tako da svakom slovu odgovara određena slika. „Savinski bukvar“ ima 41 list. Na prvom listu je zapis jeromonaha Simeona Markova Savinca, koji se postarao da knjigu obnovi, zatim slijedi uokvireni predgovor u kome

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže za RTS da je neophodno nizom mera ohrabrivati ćirilicu u javnom saobraćaju, ispisima na radnjama, u deklaracijama – kao izraz srpske baštine. Nacrt Strategije razvoja kulture, o kome se mesecima govorilo, odnedavno je dostupan široj javnosti, a uskoro bi, kako se najavljuje, o tom dokumentu trebalo da bude otvorena javna rasprava, u više gradova u Srbiji. Ipak, i pre te rasprave, jedno od pitanja koje je privuklo veliku pažnju jeste tretman jezika i pisma. U Strategiji se na dva mesta govori o srpskom jeziku i ćirilici. Najavljuje se i formiranje posebnog tela – Saveta za srpski jezik. Zašto je ćirilici i srpskom jeziku

Risto Jeremić osnovao je početkom 1893. u Foči Srpsko sokolsko-pobratimsko društvo sa zadatkom da podiže fizički i moralno svoje članove i da vodi borbu protiv alkoholizma. Udruženje je osnovalo trezvenosnu sekciju. Austro-Ugarska vlast je sokolsko društvo zabranila i naredila da se gimnastičke sprave unište. Društvo je nastavilo rad kao trezvenjačko pod nazivom „Pobratimstvo, Družina pravoslavnih Srba u Foči“ i nastavilo je da neguje sokolske ideje.  (1) Stevan Жakula rođen je 26.12.1875. u Perušiću u Lici. Gimnaziju je svršio u Sarajevu, odakle je krenuo na filozofski fakultet u Gracu. U Gracu je bio u sokolskoj četi koju su obrazovali akademičari, koji su kasnije bili najoduševljeniji pobornici sokolstva u zemlji. Posle svršenih