arrow up

Ово је позадина Амиџићевог твита који је разбеснео Хрвате

Данима уназад прича се о твиту Огњена Амиџића којим је разбеснео Хрвате. Наиме, водитељ је без устезања и сасвим иронично прокоментарисао тренутно ситуацију која влада у овој земљи. Огњен је објавио твит у којем је навео шта мисли о пожарима у Далмацији: – Стварно није нормално радовати се туђој трагедији. Знате ли ви колико су Хрвати били тужни кад су нас бомбардовали??? – написао је Огњен и изазвао лавину коментара. Stvarno nije normalno radovati se tudjoj tragediji. Znate li vi koliko su Hrvati bili tuzni kad su nas bombardovali???Ljudi saberite se — ognjen amidzic (@OAmidzic) July 18, 2017 Водитеља су убрзо многи извређали, не обазирући се на пристојност. Међутим, у

Хрватска: Рехабилитован Павелићев портпарол, још им само Павелић остао!

Филип Лукас био је гласноговорник усташког режима осуђен на смрт после рата, али судећи по одлуци Жупанијског суда у Загребу то није довољно тешко казнено дело Жупанијски суд у Загребу рехабилитовао је Филипа Лукаса, председника Матице Хрватске у време такозване НДХ, који је уједно био и пропагандиста усташког режима и Анте Павелића. Након рата Лукас је осуђен на смрт, али је побегао из Хрватске. Демократска јавност у Хрватској овај захтев за рехабилитацију је тумачила као покушај рехабилитације саме НДХ и злочиначког Павелићевог режима, а до сада је у више наврата суд у Загребу одбио да прихвати рехабилитацију. У образложењу одлуке Жупанијског суда стоји да пропагирање усташког режима није довољно тешко

Др Горан Ж. Комар

Горан Комар: Покушај систематског унијаћења православних житеља Далмације, Истре и Боке 1816-1820.

Постоје докази да се епископ Венедикт Краљевић 1816. године опирао унији, али је исто тако истина да је 1818. године у Бечу дао писмену обавезу да ће радити у томе правцу. Двадесет деветог новембра 1818. дао је епископ у Бечу писмену изјаву о поступном увођењу уније у епархију која је захватала огромни простор и која је баштинила велику и дугу православну традицију још од ученика Светог Апостола Павла О овоме покушају зна се у српском народу углавном по аутобиографији знаменитог протосинђела Кирила Цвјетковића из  Баошића у Боки, коју је крајем 19. вијека објавио прота Димитрије Руварац. Но, други један свештеник, Љубо Влачић, учинио је у своје вријеме веома озбиљан напор да

Петиција због нереаговања ЦГ на дизање споменика Барешићу у Хрватској

На друштвеним мрежама је у току потписивање грађанске иницијативе и отвореног писма Влади и министру вањских послова Црне Горе, којим потписници желе да упуте “јавно незадовољство због позиције МВП, које скоро годину ћути о игнорисању протестне ноте коју је Црна Гора упутила Хрватској 1. августа 2016, поводом подизања споменика хрватском терористи Миру Барешићу”. “Неопходно је да се Влада и МВП Црне Горе јавно изјасне по том питању, те јавност обавијесте о ефектима своје протестне ноте званичном Загребу. Јавност Црне Горе итекако интересује – каква је била позиција хрватске стране, њихове Владе и МВП-а Хрватске, по овом питању? Каква су била њихова образложења у одговору на протестну ноту, ако је одговора

Братунац - прислуживање свијећа и полагање цвијећа Фото: СРНА

Братунац: Обиљежено 25 година од страдања Срба у Магашићима

Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа уз Централни спомен-крст и на хумке убијених данас је на братуначком гробљу обиљежено 25 година од страдања осам мјештана и уништења српског села Горњи Магашићи код Братунца. Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице починили на данашњи дан у Горњим Магашићима код Братунца, један је од најстравичнијих по свирепости. У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села, од којих шест жена, међу којима је била и седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић. За овај као и све остале злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао нити је процесуиран. “Рок за доношење судске одлуке у предмету `Горњи Магашићи`

Милован Балабан: Алојзију поздрав – За Степинца спремни!

Рехабилитација усташког кардинала имаће, сигурно је, велики одјек у региону и имплицираће негативне последице по мир и стабилност на просторима бивше Југославије. Но, она, како са правом констатује шеф дипломатије Ивица Дачић, „није само српско-хрватско питање, већ светски и европски проблем, јер УН и ЕУ забрањују рестаурацију фашизма и фашисоидних идеологија“. „Степинчеве речи на Ускрс 1941. године да је ’НДХ створена Божијом милошћу, мудрим и пожртвованим радом поглавника (Павелића) и усташког покрета, те вољом наших савезника (Хитлера и Мусолинија)’, као и да је ’НДХ најзнаменитији догађај у животу хрватског народа’, најбоље говоре и о Степинцу и о онима који га рехабилитују“, каже Дачић. Свакако више је разлога који су утицали на рехабилитацију

УСТАШКИ ВИКАР И ПОГЛАВНИК: Степинац и Павелић

Свештеник Дарко Ђого: Степинац је само симбол, није се никад ни радило о њему

Паки и паки: расправа никад није била о Степинцу и његовим „особним квалитетама“, него је читава ствар била симболичко обрачунавање, са поруком: више вриједи супротстављање СФРЈ него (у најбољу руку) пасиван однос према НДХ. Зато га је и Пољак беатификовао – какви лични квалитети, све је то одувијек била јака симболичка игра. Не спадам у људе који добију слом живаца од саме помисли на богословски или било који други дијалог. Међутим, имају теме о којима напросто немамо шта да причамо. Као херцеговачко дијете, потомак остатка остатака, оног једног сина који је био у шуми кад би усташе дошле у село, за мене је НДХ нешто о чему напросто не можемо

Мило Ломпар

Мило Ломпар: О промени свести

Понекад се учини да формула о промени свести – као трећи немачки услов за приступање Србије Европској унији и као магијска реч у говорима српског председника – представља стереотипну и реторичку поштапалицу која је лишена како намере тако и практичног дејства. Овај утисак се појачава ако запазимо да су западни (амерички) чиниоци склони да многи аспект свакодневног живота, растући ауторитаризам, смањивање демократских садржаја у јавном простору, незаконито понашање власти, занемаре у корист систематских поступака наше државне политике којима се Косово и Метохија – у складу са Бриселским споразумом – издвајају из Србије и оних поступака који нашу земљу систематски приближавају НАТО-у. Но, велика је заблуда веровати да промена у државно-правном питању не повлачи далекосежне

Недељник НИН се извинио због насловне странице

Београд — Недељник НИН упутио извињење свима које је насловна страна најновијег броја тог недељника, накојој јеслика логора, увредила. У саопштењу које је достављено медијима наводи се да намера недељника није била да увреди жртве холокауста већ дакритикује рад Владе Србије. “Насловна страна новог броја НИН-а изазвала је бурне реакције. Апсолутно нам није била намера да увредимо жртве холокауста, већ искључиво да критикујемо Владу Србије за непоштовање важећих закона о раду и штрајку, које је сама предложила. Свеједно, очито је да постоје читаоци које је повредила провокативна илустрација на насловној страни и њима се извињавамо”,наведено је у саопштењу које је потписао главни уредник и колегијум НИН-а. Подсетимо, јуче је поводом

“Вашингтон мора да натјера Загреб и Сарајево да врате станове Србима”

Вашингтон би требало да изврши притисак на Загреб и Сарајево да коначно почну да рјешавају имовинска питања протјераних Срба, изјавио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Он је поводом обећања америчког потпредсједника Мајка Пенса предсједнику Србије Александру Вучићу да ће Вашингтон донирати додатних 10 милиона долара за стамбене проблеме избјеглица, рекао да је добродошао свако ко је вољан да помогне рјешавање кључног проблема избјеглих Срба. “Мислим да је крајње време да након 22 године од завршетка ратова на простору бивше Југославије, протјерани коначно имају свој дом и да престану бити подстанари, који плаћају кирију и на тај начин одлажу рјешавање кључног проблема”, рекао је Линта за “Спутњик”. Иван

Повици у Марибору: “Убиј, убиј усташу” (ВИДЕО)

Хрватски медији брује о скандалозном понашању навијача словеначког Марибора у реванш мечу трећег кола квалификација за Лигу шампиона против Зрињског. Публика на Људском врту је током дуела са шампионом Босне и Херцеговине, који представља клуб хрватске популације у Мостару, скандирала “Убиј, убиј, убиј усташу”. Нема сумње да Мариборчане очекује казна УЕФА која не толерише фашистичке повике на утакмицама под својим окриљем, видећемо да ли ће то да утиче на двомеч Марибора са исландским Хахнарфјордуром у трећој рунди. Марибор је елиминисао Зрињски победом у првом мечу у Мостару са 2:1, јер је у реваншу на Људском врту било 1:1, уз необичан гол домаћина. Навијачи Марибора: Убиј усташа… by clipsbh Извор: Б92 Везане

Потписници Декларације фотографисани 20. јула 1917. године на Крфу, Никола Пашић (доле у средини) и Анте Трумбић (десно од њега)

Декларација још дели Србију

На данашњи дан пре сто година на Крфу потписано стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца Уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао би државу, која би бројала око 12 милиона држављана. Она би била гарантнија народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава, које су истакле принцип права и слободе народа и принцип међународне правде, и достојан члан нове међународне заједнице.” Ово је закључак Крфске декларације, првог заједничког политичког акта Владе Краљевине Србије и Југословенског одбора, којим је договорено оснивање заједнице Срба, Хрвата и Словенаца. Декларација је у целости објављена у српским новинама, јула 1917. године, потписана

Хрвати ће 2067. решити „српско питање“: Неће бити ниједног Србина

У Хрватској постоји идентитетски проблем који води ка томе да постоји консензус о неприхватању Срба као политичког народа у Хрватској, у чему се не разликују много највеће тамошње политичке странке. Проблем Срба у Хрватској, у којој је скоро три пута више напада на ову мањину него на Косову, није само српски, него европски. Тренд је опадања. Демографија ће учинити своје и за 50 година неће више бити српског питања у Хрватској. Изузетак може да се направи ако Србија буде јака и ако помогне те, какве су да су, српске установе у Хрватској. Рецимо, имамо српску заједницу општина у Славонији, али је она само невладина организација. Међутим, кад би Србија ту помогла, кад би имала неке фондове, то

Доњи Јеловац Фото: РТРС

У Доњем Јеловцу обиљежено страдање Срба у Другом свјетском рату (ВИДЕО)

У Доњем Јеловцу код Козарске Дубице, обиљежена је годишњица од страдања народа из овог краја у Другом свјетском рату. У храму Вазнесења Господњег, служена је света архијерејска литургија. Срби на мети усташа, позната је чињеница из Другог свјетског рата као и да су страдале читаве породице, а међу њима највише становници Поткозарја. Осамдесетдвогодишњи Милош Кнежевић, још као дјечак, изгубио је цијелу породицу. – Изгубио сам браћу, сестаре, стричеве, бабе и дједове…сви су побијени – каже Кнежевић. У Доњем Јеловцу у Другом свјетском рату, страдало је стотине Срба. На овом локалитету постоји масовна гробница са више од 200 страдалих из Јеловца и околних села, међу којима је и 75 дјеце млађе

Римокатолички великодостојници с надбискупом Алојзијем Степницем у посети поглавнику НДХ Анти Павелићу (Фото: сајт Х – Алтер)

Статус Степинца изгубљен у преводу

Београд – Заједничко саопштење Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, после шестог и последњег састанка одржаног 12. и 13. јула у Дому Свете Марте  у Ватикану, јавности није пружило јасан одговор: да ли ће се дијалог две цркве наставити, или је отворен пут ка проглашењу кардинала Алојзија Степинца за свеца. Хрватски медији најављују да би се то могло догодити у новембру 2018. на двадесетогодишњицу Степинчевог проглашења блаженим. Међутим, извори блиски врху СПЦ за „Политику” наводе да се у последњој, дипломатски сроченој, реченици заједничког саопштења наговештава даљи разговор двеју цркава ради проналажења компромиса. Та реченица гласи: „Комисије су се сагласиле око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.