Србија ће наставити да води политику мира, али често нема саговорника са друге стране, рекао је министар одбране Алексанадр Вулин. Он је навео да не може да разуме хрватску владу која каже да је “Олуја” била највећа и најзначајнија акција у историји. “Чему се радују? Томе што је протерано 250.000 људи са својих огњишта и што је 2.000 људи убијено, од тога више од 1.000 су били људи старије од 65 година”, рекао је Вулин гостујући на РТС-у. Он каже да у Србији нико не разуме зашто хрватски режим стаје на страну пораженог усташког режуима. “Режим који иде у Блајбург и носи венце на гроб стрељаним усташама, режим који се

И ове године ће у Хрватској бити прослављена годишњица „Олује“! С обзиром на то да они тај догађај називају прославом, овај текст се морао појавити, па ћу ја, после објављивања истог, вероватно бити окарактерисан као неко ко хушка, а не они који славе прогоне и убиства! Наши позивају на то да се „спусти лопта“ када је у питању „Олуја“, а Хрвати поносно дижу и главу и лествицу што се тиче прославе. Сви се упињу да објасне како ће прослава „Олује“ ове године у Книну тећи без Томпсона и марша црнокошуљаша, па је то разлог да се опустимо и признамо како Хрватска ипак полако почиње да личи на нормалну земљу. Али,

БЛИСТАВА војна победа, ослобађање хрватске територије, спречавање нове Сребренице у БиХ и коначно сламање сна о великој Србији – ређале су се током данашњег дана провокације званичника из Загреба о „дометима“ злочиначке акција „Олуја“, током које је протерано 250.000 Срба. Серију изјава започела је председница Колинда Грабар Китаровић, која је хрватским грађанима честитала Дан победе и Дан хрватских бранитеља, наводећи да је 5. август 1995. године један од најважнијих дана у хрватској историји: – Тада смо под вођством нашег првог председника Фрање Туђмана блиставом војном победом окрунили своју вишевековну борбу за националну слободу и државну независност, потврдили свој међународни положај и осигурали демократски развој нашем друштву – навела је Китаровићева.

У недељу, 30. јула 2017. године, на дан Огњене Марије, после Литургије служене у Храму Светог Саве у Паризу, срео сам старог познаника, Банијца, мога земљака, великог човека, учесника у Крајишком и рату на Косову, кога је судбина одвела у далеки свет да заради динар. И како то обично бива, сели смо, и уз ракијицу, отпочели причу. Теме су се као и увек кретале око политике, културе, Цркве, друштва, живота. Али прича се завршила Крајином, као и свака прича коју воде две земљака Крајишника. И у томе неравноправном разговору, свестан свога незнања и незрелости, ја сам био тај који је ћутао и упијао сваку реч, трудећи се да и коцкицу

Низ скупова поводом 22 године од прогона Срба из Хрватске. Обележавање Дана сећања у Новом Саду Србија и Република Српска присетиће се данас прогона српског народа из Хрватске у августу 1995. На дан када су пре тачно 22 године пристигле прве колоне Крајишника, у новосадском несељу Ветерник биће одржана државна манифестација обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе. Помен жртвама “Олује”, који ће служити патријарх српски Иринеј са архијерејима, биће одржан у 20 часова на терену ФК Ветерник, а обележавању Дана сећања присуствоваће председници Србије и РС Александар Вучић и Милорад Додик. Комеморативној церемонији претходиће састанак шефа државе с представницима Срба из региона. Састанку ће поред председника Вучића и

Центар за суочавање с прошлошћу “Документа” из Хрватске поднио је данас Државном тужилаштву кривичну пријаву за почињене злочине над српским цивилима у Уздољу код Книна и оближњим засеоцима од 5. до 8. августа 1995. године. У пријави, поднесеној на дан обиљежавања 22 године од почетка војне акције “Олуја”, наводи се да су тројица припадника Хрватске војске 6. августа 1995. у селу Уздоље код Книна затекли осморо беспомоћних, безопасних и старих српских цивила. “Након застрашивања, псовки и пријетњи један од војника је пуцао на групу стараца и том приликом усмртио Милицу Шаре, Стеву Берића, Јању Берић, Ђурђију Берић, Крсту Шару, Милоша Ћосића и Јандрију Шару. Једна особа је преживјела, те успјела

Срби из Крајине, који су се суочили поразом и неправдом, нису изгубили свој идентитет, већ су постали снага Србије и њен покретач, закључено је вечерас у Београду на промоцији 13. Зборника радова “Грађански рат у Хрватској од 1991. до 1995. године”. Историчар Чедомир Антић рекао је да Србима који сутра обиљежавају Дан сјећања на 2.000 убијених сународника, махом цивила и 200.000 протјераних у “Олуји” 1995. године није свеједно што Хрвати тај догађај славе све велелепније и луђе, али морају знати да је то одраз незадовољства, много дубљег и старијег од те хрватске војно-полицијске акције, а које је опет усмјерено према оно мало Срба што их је остало у Хрватској. Он