Komunističke manipulacije o četničkoj ikonografiji i njeno istinsko značenje

Datum objave: petak, 27 oktobra, 2017
Veličina slova: A- A+

Mnogo je kontroverzi izrečeno vezano za ikonografiju i simboliku Srbskog četničkog pokreta. Komunistička istoriografija, publicistika i popularna literatura predstavljala je četničku ideju, kao malovaroški nacionalizam, a njenu simboliku kao mračnjačku i morbidnu.

Četnici s kraja 19. veka. Foto: pogledi.rs
Četnici s kraja 19. veka. Foto: pogledi.rs

Da stvar bude crnja nego što je, nakon prestanka komunističkog monopola nad štampom u Srbiji, mlađi poklonici četništva uopšte, prihvatili su komunističku satanizovanu sliku o četnicima kao svoju identifikaciju. Ne čudi stoga, što se srbski nacionalisti neretko na skupovima ponašaju kao arhetipovi negativaca iz poratne partizanske ikonografije. Nezaobilazno pečenje i gibanica zalivani obilatom rakijom, naravno sve konzumirano prstima, ili iz flaše, za ove nesvesne pojedince znak je nacionalnog i idejnog identiteta.

Vratimo se za trenutak na ikonografiju. Mrtvačka glava sa ukrštenim kostima na crnom platnu, što je bio i jeste, simbol četničke ideje, sa devizom „S verom u Boga sloboda ili smrt“, izvorno predstavlja spremnost poklonika četničke ideje na mučeništvo i žrtvu za srbstvo i srbsku ideju. Lobanja, dakle ne predstavlja pretnju smrću nesrbima, kao što se obično predstavljalo, i kao što se uvrežilo u mišljenju neupućenih, već predstavlja zavet Sinđelića i Tanaska Rajića.

Četnička zakletva, od stvaranja Srbske četničke organizacije 1903. izvodila se nad jevanđeljem na koje su u obliku krsta bili postavljeni kama i revolver, sa solju i hlebom pored ovako osmišljenih verskih simbola. Inicijacija novog četnika vršila se tako što se zaklinjao na od oružja sačinjenim krstom, na hlebu i soli, na doživotnu borbu za slobodu. Zakletva je podrazumevala iskaz, da ako se zakleti ogluši o ideju ili Organizaciju, da mu hleb i so sudi, a nož i revolver kaznu nad njim izvrše. Žrtvovanje srbstvu nakon ovakve zakletve, ili ideje da srbstvo i četništvo mora da predstavlja herojstvo, bilo je neminovno, i neminovno herojsko.

Maja 1904, na visu „Krasta“ iznad sela Četirca severoistočno od Kumanova, opkoljen od albanskih bandi i turske vojske, a nakon što je od cele čete ostao jedini živ, bez i jednog metka ili bombe, srbski četnički vojvoda Anđelko Aleksić, pozvan je na predaju. Potpuno u duhu zakletve i četničke ideje, vojvoda Anđelko izašao je pred Turke sa golom kamom, na njihovu radost što će vojvodu uhvatiti živog, izgovorio je reči: „ Ovako se srbski vojvoda predava“ i zario sebi kamu u grlo.

Maja sledeće godine, opet opkoljena srbska četa vojvode Anđelka Đorđevića, ostavši bez municije, a rešena da se ne preda, aktivirala je poslednju bombu, i svi su zagrljeni nad njom pali. Poslednja želja pukovnika Aleksandra Mišića, 1941., da komanduje streljačkom stroju koji je vršio smrtnu kaznu nad njim takođe je izvrstan primer herojstva. Žrtva sina vojvode Mišića, i herojstvo pomenutog čina je još veća kada se zna da se predao da bi pružio odstupnicu Draži Mihailoviću, svom vojvodi. Navedeni primeri, pokazuju svu simboliku mrtvačke glave i svu veličinu herojstva i mučeništva srbskih četnika u istoriji.

Koliko su ovakve slike daleko od scena iz filma „Užička repubika“ ili od scena koje se često na Ravnogorskom zboru svakog maja pod šatorima mogu videti? Biti četnik, značilo je biti svakodnevno spreman na odricanje i žrtvu. Četnici su u Staroj srbiji početkom 20. veka nosili po jednu voštanicu, da bi zavarali glad voskom, i imali posmrtnu sveću u slučaju smrti.Aristokratizam pokreta istaćiću činjenicom da je Gavrilo Princip 1912, odbijen kao kandidat za četnika jer je vojvoda Tankosić smatrao da nije dovoljno hrabar da bi to bio! Jesti gibanicu, dakle i nositi bradu i kokardu, nije dovoljno da bi se neko nazvao četnikom.

Ikonografija pokreta jasno govori o tome.Četištvo je ideal, a biti četnik cilj. Ispravnost i poštenje, ljubav prema otadžbini i spremnost na žrtvu za bilo koga, (jer time će se pokazati na pojedincu moralna veličina celog naroda), neophodni su preduslovi, da bi neko sebe nazivao četnikom.

Četnici na paradi u Beogradu 1920.
Četnici na paradi u Beogradu 1920.

Ovi redovi imaju formu poduke, ali isto tako i apela, imaju za cilj, vaskrsavanje četničke ideje u njenom sjaju i odricanja od propagandne slike kao slike o sebi. Ikonografija četničkog pokreta – suprotstavimo se satanizaciji ovog pokreta, koja i danas traje!

Četištvo je ideal, a biti četnik cilj. Ispravnost i poštenje, ljubav prema otadžbini i spremnost na žrtvu za bilo koga, (jer time će se pokazati na pojedincu moralna veličina celog naroda), neophodni su preduslovi, da bi neko sebe nazivao četnikom…

Izvor: MAGACIN

Vezane vijesti:

Vlado Šipčić – poslednji četnik; oružanu borbu je vodio sa …

Zločini u Foči i okolini 1945. | Jadovno 1941.

Ruski istoričari: Pokret Draže Mihailovića nije onakav …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top