Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 10

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ

Јадовно

2. јул 2020.

На премијери филма „Крст над јамом“насталог у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“ одржаној 21. маја у Београду онако уплакане после свега што смо виделе погледом смо се договориле да првом приликом кад Душан Ј. Басташић и Удружење буду организовали молитвено путовање у Јадовно ћемо отићи тамо. Онда се, како то већ увек бива, умешао Бошко и кренуле смо пут Јадовна. Некад је довољан поглед да покрене лавину. Пре него кренем са причом која ће бити дуга… ВЕЛИКО ХВАЛА БРАТУ ДУШАНУ Ј. БАСТАШИЋУ. НЕ САМО ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ ОВОГ ПУТОВАЊА ВЕЋ ЗА СВЕ ОНО ШТО СА УДРУЖЕЊЕМ, ВОЛОНТЕРИМА, ЕНТУЗИЈАСТИМА И ДОНАТОРИМА РАДИ ПОСЛЕДЊУ ДЕЦЕНИЈУ НА ОЧУВАЊУ СЕЋАЊА НА ЈАДОВНО. АЛИ И ШИРЕЊА ИСТИНЕ И ПОДИЗАЊУ СВЕСТИ О СТРАВИЧНОМ ЗЛОЧИНУ КОЈИ СЕ

Треће стрељање дечака Петра из Коњица

2. јул 2020.

Петар никада неће славити свој 32. рођендан и испричати своју причу, јер је два пута стрељан, једном убијен и вечно жив. Овако почиње текст објављен дан након хапшења 13 особа у Сарајеву и Коњицу због ратних злочина на порталу Al DŽazire, аутора Драгана Бурсаћа, који преносимо у целости: Знате ли ко је Петар Голубовић? То је младић из Коњица. Напунио је 32 године. Узоран је грађанин, стоматолог. Понос оца Ђуре и мајке Власте, чувених професора у коњичкој гимназији. Но, њиме се највише поноси брат му Павле. Две године млађи, свршени правник и референт у мостарском суду. Тог 2. јула 1992. шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбедности Коњиц негде

Српски заробљеници у Загребу 1914.

30. јун 2020.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Операција Коридор: Ево како је српска војска гинула за 12 беба на Видовдан 1992. године (видео)

27. јун 2020.

Хуманитарна операција, иницирана тешким стањем тек рођених беба и хроничних болесника претворила се одсудну битку за опстанак српског народа у Босни и Херцеговини, једну од ретких у том рату у којој није почињен ниједан злочин и испоштоване су све ратне конвенције. Мало је догађаја из протеклог крвавог грађанског рата на простору Босне и Херцеговине који одишу искреним витештвом када су у питању дејства све три зараћене стране, а историја ће забележити и да је мало ратних операција српске војске које се могу поредити са славним подвизима предака из балканских или, рецимо, Првог светског рата. Ипак, у кланици до јуче братских народа у “босанском лонцу” издваја се војна акција “Коридор”, због

Ђуро Танкосић: Велико српско страдање у Великој жупи Крбава и Псат

20. јун 2020.

Држава која је ликвидирала неколико стотинa хиљада Срба, Јевреја и Рома и нешто Хрвата и муслимана, показала је да је држава безакоња, али веома ефикасна. Питање је да ли је треба звати такозваном.1 Велика жупа Крбава и Псат била је једна од 22 велике жупе у НДХ Плочу je прије неколико година обновио САБНОР Цазин (Савез бораца народно-ослободилачког рата), по саставу бошњачки. То што су је обновили лијеп je гест. Ипак, прећутали су да су у питању Српкиње (у сва четири села тада су живјели Срби, а једно од њих је Буковица, гдје сам рођен) и да их је убила Независна Држава Хрватска (за коју је комунистичка власт користилa назив „такозвана

Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају

7. јун 2020.

У односу на своје претке, ми се заиста истичемо кукавичлуком, фаталистичком пасивношћу и лењошћу. Све то, међутим, може брзо да се промени English Милош Ковић, историчар, доцент на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је објавио књигу о тешком тренутку када је Србији преостао само један пут, а ни он није обећавао много – „Једини пут: Силе Антанте и одбрана Србије 1915. Године“. Колико је тачна теза да постоје трагични догађаји изузетне снаге који заиста обликују идентитете народа? Како се то дешава и шта ако се из тих искустава не извуче поука?— Још је утицајни француски писац Ренан у брошури „Шта је нација?“ написао да људе најчешће спајају

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Прво Србе истребити!

22. април 2020.

Павелић одлукама имитирао Фирера и Дучеа, а онда превазишао учитеље. Уз помоћ министра унутрашњих послова Андрије Артуковића и министра правосуђа и богоштовља Мирка Пука, поглавник Павелић је почео остваривање усташког програма, сачињеног још у емиграцији. Усташке власти одмах именују преке и покретне судове широм НДХ – у Загребу, Карловцу, Госпићу, Вараждину, Тузли, Бањалуци, Осијеку… Судови раде по хитном поступку и углавном доносе смртне пресуде, које се у року од три сата извршавају. Међутим, најчешће су убијали без икаквог судског поступка, не бирајући пол ни узраст жртава. Нови поредак кројили су на основу законских одредаба о расној припадности и Закона о заштити аријевске крви и части хрватског народа, који се у

Кошаре, мера за Хероје

9. април 2020.

Ако дозволимо некоме тренутак запитаности, који може доћи, зашто је неко положио свој живот за отаџбину, онда имамо пуно право да са презрењем одбијемо да дамо одговор. На почетку агресије на СР Југославију очекивања главнокомандујућих снага НАТО алијансе биле су изузетно оптимистична. Веровало се да наша војска није у стању да издржи ваздушне нападе дуже од три дана и да ће врло брзо потписати капитулацију. Показало се да је рачуница агресора била више него погрешна. Након показане изузетне сналажљивости, храбрости и издржљивости припадника Војске Југославије, команда НАТО наредила је паралелно покретање копнене офанзиве на простору Косова и Метохије испод Проклетија, на Кошарама. Овом операцијом НАТО је покушао да анулира евидентне

Дан када су нацисти разорили Бeoград

6. април 2020.

Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука „Брандербург“ су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће. Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у

Иво Анић: Дјеца с Козаре

29. март 2020.

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15. година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Масовна гробница жртава села Кометник и Добрић, убијених 1942. у Воћину

Злoчинaц Стиeр

26. март 2020.

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje су пoчинилe мaсoвнe злoчинe нaд Србимa из Слaвoниje. Припaдници њeгoвe бojнe 1942. убили су 229 мjeштaнa Дeрeзe, oд чeгa 75 дjeцe, a oкo joш 300 oтjeрaли у лoгoрe. Kao jeдaн oд глaвних устaшких oпeрaтивaцa oдгoвoрaн je и зa пљaчку jeврejскe имoвинe и хaпшeњe Србa из Oсиjeкa Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ 25. марта 2018. ; Аутор:Милан Радановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Изjaвa

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

4. март 2020.

Тома Курузовић друговао са великим Ћопићем, говори зашто је Бранко одабрао смрт уместо живота. Видео крај СФРЈ и крах идеала занесеног и превареног српског народа Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра 2015. године. Небројено пута сам се уверио да је наш велики Бранко Ћопић, на неки начин, био и чудесно видовит човек. Тај божански дар да наслути, предвиди и храброст да то што слути и – изговори, испоставило се да је његов пророчански ум био толико снажан да проникне у невреме и после његовог трагичног краја. Он је на то упозоравао својим књижевним делом, у коме се, уместо револуције залагао за

С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега

13. фебруар 2020.

„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а