arrow up

Страдање Срба у Православној цркви у Глини и рушење споменика

Драган Чубрић – Момчило Крковић Треће допуњено издање Београд 2005 С А Д Р Ж А Ј   Мр Душанка Лукић – ПРЕДГОВОР   Мр. Драган Чубрић – ПОЧИЊЕНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЛИ СУ БЕЗ КАЗНЕ, ПОКАЈАЊА И ОБЕЛЕЖЈА – МАЈСКА ЛИКВИДАЦИЈА ГЛИНСКИХ СРБА 11-13 МАЈА 1941. ГОДИНЕ – МАСАКРИРАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА НА БАНСКОМ ГРАБОВЦУ У ЈУЛУ 1941. ГОДИНЕ – УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ ИСПЛАНИРАН ЗА ИЛИНДАНСКИ ПРАЗНИК – ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ИЗЈАВЕ ЉУБАНА ЈЕДНАКА СА СВЕДОЧЕЊА ПРЕД ЗАГРЕБАЧКИМ СУДОМ – ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА, КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1993. ГОДИНЕ – ЗАКЉУЧАК   Др Динко Давидов – ИКОНОСТАС АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ПАВЛА СИМИЋА (1818-1876) УНИШТЕН У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ    Мр Момчило Крковић

Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године

У Павелићевој Независној Држави Хрватској Глина је остала без Срба – а у Туђмановој Републици Хрватској Срби су остали без Глине… Појединачна масовна хапшења и покољ Срба у Глини, Вељуну и Благају почели су на православни празник Ђурђевдан, и непрекидно су трајали до 13. маја 1941. године. Први човек из Глине који је доживео мученичку смрт био је Адам Ресановић. Невитешки га је убио усташа Јосо Вребац, иначе његов предратни кум. И Рада Ратковића, такође глинског Србина, и уважаваног општинског бележника, убили су његови стари познаници, Шиме Наглић и Никола Липак – “Чукље”, усташки драговољци. Ратковићево испресовано тело пронаћено је на јукиначкој утрини под тешким ваљком за култивисање орања са

Владика Платон

Годишњица хапшења Владике бањалучког Платона

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Градишке на Сави, изван Бањалуке гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године. Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје

Кристална ноћ у Задру

02. маја, се навршило 35 годинa од првог великог егзодуса српске заједнице у Хрватској – задарској Кристалној ноћи, када је за 24 сата протерано око 10.000 Срба, а сва њихова имовина, и пословна и приватна, уништена или минирана. Мада је у овом злочину учествовало неколико стотина локалних Хрвата, укључујући и полицајце, нико још није одговарао пред судом Овај догађај се може упоредити са Кристалном ноћи из новембра 1938. године, у којој је 15.000 Јевреја пољског порекла протерано из Немачке, каже за “Вести” Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра Веритас. – У Задру је као повод искоришћено убиство хрватског полицајца у близини места Полача код Бенковца. Међутим, каснији догађаји ће показати да

Крвави пир на Ђурђевдан – Благај

Већ на самом почетку Другог светског рата  јасно су се показали циљеви и намере НДХ – геноцидно истребљивање Срба са подручја Хрватске. У хрватском Благају, крајем априла 1941. године, одржан је састанак усташа, који су организовали  жупник Блажо Томљеновић, вељунски учитељ Иван Шајфар и Јосип Пауновић – млинар. Да би  оправдали оно што су намеравали учинити и како би створили што већу мржњу између Хрвата и Срба  требао им је повод. Донели су одлуку да убију једног Хрвата и његову породицу и за то оптуже Србе. Жртва је одабрана- Јосип Мраунац-млинар.  Усташе у Краловцу, официр  Здравко Карловић и Милан Бонета су се сложили са овом идејом… Ноћ између 4. и

Остоја Војновић: Јасеновац никада неће престати да боли

У Јасеновцу данас по последњем попису становништва живи 650 људи. У центру се налази српска православна црква и католичка црква. Прва је рушена у првoј половини 40-их, за време Другог светског рата, друга тококм оног последњег, од 1992-1995. У Јасеновцу је некада живело око 3.500 становника, једнако су га настањивали и Срби и Хрвати, од којих су многи, били обртници, како се то каже у Хрватској, односно предузетници и који су имали своје радње.Пред Други светски рат, локална породица Бачић у овом месту је имала своја индустријска постројења, од којих је највећа била творница, илити фабрика цигле.Налазила се на истом месту где ће од 1941. до 1946. бити један од

Срушен део двора

Дан када су нацисти разорили Бeoград

Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука “Брандербург” су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће. Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у

Почетак пакла за Србе – прво су 6. априла 1941.г., сравнили са земљом Београд

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’. Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. У

Покољ Фундука, Орлића, Вукадиновића и Веиновића 17/Март – 18/Март

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сјеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић. Доносимо Вам непотпун списак жртава, које не смијемо заборавити ! Извори и литература: Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Група аутора, Карловац, 1979, 1058-1060. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Српску децу обавезно одгајати на усташким начелима и у католичкој вери

(Одломци из књиге „У мучилишту – паклу Јасеновац“ Ђорђа Милише, репринт пишчевог издања из 1945, издавач Политика, Београд, 1991.) Надасве је био свиреп, трагичан удес српске дјеце околних котарева Козаре и Просаре. Ту су сва дјеца од дојенчади до 12 година била похватана и истребљена према усташким крвничко-убилачким методама. Котареви, које је задесио тај најтежи удес, јесу: Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Костајница, Приједор, Хрватска Костајница и остали сусједни котареви. На тај је начин било сакупљено испод Козаре око 100.000 српске дјеце над којом су вршена непамћена звјерства… Дојенчад су отимана с мајчиних груди, силом отргнута и одвађана од својих родитеља. Одраслија дјеца, која су се грчевито држала мајчине сукње,

Кореница – Храм Св. Архангела Михаила и Гаврила

Покољ српског народа у селу Хомољац, код Коренице

Покољ српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице почињен је 14. марта 1945. године, када се већ приближавао крај рата. У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побијено је 37 душа, а из Пањковића шест. Побијени су Раде Паравина и Пера Станић. Тако је у ватри изгорјела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорјели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стојан 1934. и двије кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године. На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, која је рођена 1944. године. Везане вијести: Обновљен споменик жртвама фашистичког

Maли лoгoрaши прeд кaмeрaмa - Jaстрeбaрскo

Преживјела дјеца у логору Јастребарско

Дјелимични спискови умрле, колонизоване и преживјеле дјеце која су прошла кроз усташки логор за српску дјецу Јастребарско. Ако посједујете податке и имена за особе које се не налазе на овим списковима, молимо Вас да нас контактирате на нашу емаил адресу те нам доставите имена која ћемо уписати у базу података. Јавите нам се на: [email protected] СПИСАК  ПРЕКО 1300 ДЕЦЕ КОЈА СУ ПРЕЖИВЕЛА ЈАСТРЕБАРСКО (ЗА КОЈУ НЕМА ПОДАТАКА О СМРТИ ИЛИ КОЛОНИЗАЦИЈИ), САЧИЊЕН НА ОСНОВУ ГРАЂЕ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ДРАГОЈА ЛУКИЋА И ДОПУЊЕНИ ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ КОЈУ ПОСЈЕДУЈЕМО И ПОДАЦИМА КОЈЕ СУ УДРУЖЕЊУ ЈАСТРЕБАРСКО 1942 ДОСТАВИЛЕ ПОРОДИЦЕ ДЈЕЦЕ ЛОГОРАША) Алексић Петра и Јоване Владо, 1930. Алексић Петра и Јоване Милош, 1939. С. Градишка-

Скелани – смрт у бегу ка Србији

На данашњи дан 1993. године, почињен је напад на село Скелани које се налази у сребреничкој општини и коje од Србије раздваја само река Дрина. Тога дана у овом подрињском селу убијено је 65 особа. Бошњачки војници убијали су тог 16. јануара и жене и децу. Јануар 1993. године. Подриње, источна област Босне и Херцеговине која се простире уз саму реку Дрину и границу са Србијом. Армија Босне и Херцеговине (или како се тада званично звалo Здружене снаге територијалне одбране субрегије Сребереница)  под контролом је држала већу област средњег Подриња. Дошли су скоро до Зворника, заузели су Бјеловац, на Божић 1993. године пало је и село Кравица.  Братунац се још

Крвави јануар у Славонији и у Драксенићу

Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији, подсјећају из Удружења “Јадовно 1941.”. На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су

Годишњица масакра 1.446 Срба у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском 1941.

У Пркосу Ласињском, Дугом Селу Ласињском, Стипанu, Киринu, Сјеничакu и још неколико мјеста сјевероисточног дијела Кордуна, 21. децембра 1941. године, усташе су на наjмонструозниjи начин побили 1.446 Срба, међу коjима бијаше 359-оро дјеце до 15 година старости. Усмрћивани су не само из ватреног оружjа, већ и наjзвјерскиjим иживљавањима – ножевима, премлаћивањима, спаљивањима, злостављањима и на друге монструозне начине.  Након усмрћивања свих ухваћених житеља, опљачкана су, а затим и спаљена нападнута села. Циљ jе био уништити било какве услове за даљи живот на овим просторима. Након партизанских акција у долини Купе, Анте Павелић је наредио својој војсци офанзиву на сјевероисточни дио Кордуна. Одлучено је тада да се уништи све српско становништво

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Батаљон смрти

Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.