Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 8

Петар С. Топаловић: Мој Скиповац 1941. – 1945.

17. август 2024.

Припадници 16. Муслиманске партизанске бригаде, 17. августа 1945. године на разне начине у селу Доњи и Горњи Скиповац побили су 42. особе. То су били чобани, орачи на њиви, међу њима било jе 18 младића од 17 до 18 година старости. English Пише: Петар Стевана Топаловић СКИПОВАЦ – ОПШТИ ПОДАЦИ Скиповац jе Требавско село коjи jе 1937. године административно – териториjално подjељен на два села: Горњи и Доњи Скиповац. Планина Требава у ужем смислу чини двадесетак села – од риjеке Спрече и Станић-Риjеке до испод Дуге Њиве, изнад Модриче (са сjевероисточне стране) и од Костаjнице до Модриче са западне стране (долина риjеке Босне). На Требави живи већином православно становништво. Требава

Преживјела логоре на Пагу: Изводи из исказа свједокиње Наде Фојерајзен датог 8. септембра 1944.

16. август 2024.

»Зовем се Нада Фојерајзен (Nada Feuereisen ) рођена у Загребу, завичајна Церник – Чавле, удата, мајка двоје дјеце. Сада станујем у граду Бари у Италији, Виа Данте Алигиери 270/III к. 9. јула 1941. у Загребу била сам лишена слободе од усташке надзорне службе. Истом приликом лишен је слободе и мој муж и дете од 4 ½ г. Редарствени органи коју су дошли по нас оставили су кући стару ми мајку зато, што сам им дала извјесну количину новца. У Загребачком збору били смо задржани 4 дана. Шеф самога логора у Збору био је усташки дужносник Бараковић шеф жидовског одјела. У истом логору налазило се неколико усташа, који су нас малтретирали,

Како су попуњаване велебитске јаме

16. август 2024.

Априла 1986, поводом предстојећег суђења усташком ратном злочинцу Андрији Артуковићу, након писма примљеног од Ракић Пане, лист „Дневник“, Нови Сад, објавио је чланак: „Како су попуњаване велебитске јаме“. Доносимо факсимил објављеног чланка, као и интегралан текст писма покојног Ракић Пане. Уредништву Редакције листа „Дневник“, Нови Сад Поводом чланка у Вашем листу: „Зашто је Артуковић ликвидирао Др. Јешу Видића“, као и да се не зна датум његове погибије у Јадовном, јављам се јер је битно и да се ово сазна у вези са зликовцем Артуковићем. Као дечак – болесник са 14 г. јула месеца 1941. г. налазио сам се у болници у Госпићу. Болница се налази поред цесте која пролази према

Масовни покољ Срба на „Мехином стању“ августа 1941.

15. август 2024.

На Мехином стању у времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни Покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Српскоj православноj цркви у

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат жив

28. јул 2024.

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио у Глини ниjе био наjброjниjи по жртвама Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, али jе био један од наjстрашниjих по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и „Олуjу“, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

26. јул 2024.

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим? Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла… Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)

21. јул 2024.

Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске чињенице једнога града са мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. Можда су ипак најгоре прошла у комплексу логора Јастребарско, ако се то уопште може и смије тако рећи, дјеца смјештена у логор у селу Река, јер партизани за ову локацију, удаљену 3км од града, нису знали, те у храбром, ослободилачком подухвату IV Кордунашке бригаде која је расформирала логор 26.августа 1942, слободе и наде за дјецу овога логора није било. Логор у Реци формиран је као својеврсно растерећење ономе у граду, толико је дјеце било, те стоји

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

18. јул 2024.

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. „Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац. То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама

Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)

16. јул 2024.

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за бригу, непрестано нас прати осјећај вртложности дешавања којему не можемо побјећи, који нас баца по својој жељи,

Календар геноцида: 12-22. јул 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

8. јул 2024.

У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да jе у шуми Копривници, на више места, побиjено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судиjе Маргетића, тачниjе 12. jула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из града: трговци, банкари, службеници, гостионичари… После неколико дана проведених у затвору, наjвероватниjе 15. jула, побиjени су у

Календар геноцида: 20. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

20. јун 2024.

Јама Јасеновача – Јасиковача, Бубањ код Борићевца, Доњи Лапац. 20. jуна и 3. jула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и дjеце и бациле у jаму. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

9. јун 2024.

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ

8. јун 2024.

Већ 1. јула 1941. године усташе су га ухапсиле и интернирале у Госпић, а затим jе отjеран у злогласни логор Јасеновац. У Јасеновцу jе провео осам мjесеци, а касниjе jе протjеран у Србиjу. Специjална полициjа га поново хапси 18. руjна 1943. године. Слиjеде тешки дани истражног затвора у Београду и Шапцу, а затим логорске ћелиjе на Бањици, гдjе jе остао све до 2. фебруара1944. године. ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ – ЈАСЕНОВАЦ ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ КРОНИКА ИЗ ПАКЛА (Јасеновац, 21. VIII 1941 – 31. III 1942) Издавач: СПОМЕН – ПОДРУЧЈЕ ЈАСЕНОВАЦ За издавача: РАДОВАН Технички уредник и коректор: ФРАЊО ПИРЦ Тисак Штампарски завод »Огњен Прица« Дарувар ХАПШЕЊЕ Први дан августа 1941. године

Барјак слободе завијорио се 6. јуна 1941.

6. јун 2024.

6. jуна 1941. године група устаника из села Казанаца и Вратковића код Гацка напала jе жандармериjску станицу на Брљеву и овом акциjом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске. У своjоj књизи о ратним дешавањима у Херцеговини под називом „Крваво коло херцеговачко“ Саво Скоко, између осталог, пише: „Наиме, већ 5. jуна 1941.године муњевито се ширила вест о трагедиjи села Корита дуж целе „немирне границе“. Изjутра 5. jуна у пограничним селима поjавио се Јаков Миловић, коjи jе са сломљеном руком побегао са Корићке jаме, и испричао људима да су те ноћи муслимани из Фазлагића Куле побацали у jаму Голубинку на Кобиљоj глави све одрасле мушкарце из села Корита и Заградаца.

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

5. јун 2024.

Dржим jедно старо наливперо у руци, зарђало, изубиjано. Боже, какав jе животни пут ово перо имало? Чуj „животни пут“, као да jе живо биће, а не предмет! А оно jе стварно своjом судбином и симболиком коjу носи у себи, оживjело. Да ли jе непознати маjстор у фабрици, гдjе jе произведено, ко зна када и ко зна гдjе, могао замислити да ће ово перо причати jедну овако стравичну, и тужну причу. Вртећи перо у руци, мислима одлазим у ране осамдесете године прошлог виjека. Неколико жилавих и кошчатих стараца, са завратама на глави, ћутке, jедноличним, али одлучним ударцима косиjера сjеку jасенове и грабове младиjере. Оно што посиjеку, jа, тада седмогодишњак или осмогодишњаг,