arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
vladika-nikolaj.jpg

Eвропски дуг Србији

4. новембар 2015.

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи даjу мотив за борбу, њихове поруке постаjу путокази, а личним примером постаjу узори. Но, како се постаjе ауторитетом? Чини се, тако што људи препознаjу нечиjу храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознаjу оне коjи непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа.  Препознаjу снагу разума. Владика Николаj Велимировић jе рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николаj jе понео, и кроз живот носио, отвореност и jедноставност српске православне

Мој дјед: Калинић Симе Петар 1888.–1941.

31. октобар 2015.

Рођен у Великоj Жуљевици, Нови град, Р. Српска. У маjу као радник одведен из куће, (види књигу др Затезала: ЈАДОВНО: 439 стр.) и убиjен мучки у логору Јадовно у jулу 1941. Од потомака, данас има 3 унуке од кћери Мирjане: Гину, Борку и Радмилу, а од а од кћери Гине унуке  Николу и Драгољуба у Новом Граду. Прилог дао унук Лончина Никола, приликом Парастоса на Јадовну 26. jуна 2011.    

hrt-rts.jpg

Зашто Срби имају слабу, а Хрвати веома јаку националну свест

31. октобар 2015.

На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да устврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). Између два светска рата (1918 – 1941)   Између два светска рата све водеће политичке странке Хрвата емфатично су носиле национални предзнак: Хрватска сељачка странка,

spomenik-u-ujvideku.jpg

У “Ујвидеку” 1942, три дана после Светог Јована

30. октобар 2015.

Неколико дана уочи Богоjављења, Јелка Јовандић jе уснила Светог Јована коjи jоj jе рекао: „Дошао сам по своjе стадо“. Бележи ту реченицу у своjоj књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић jе после причала да тада ниjе знала шта то значи. А онда jе дошао 6, односно 19. jануар 1942. Вода jе у Уjвидеку била освећена, jавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историjу, jер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Веруjем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био jе дан

na_kucnom_pragu.jpg

Нова књига о Пожеги и Пожешкој котлини

29. октобар 2015.

Књига “На кућном прагу” садржаjно jе подиjељена у двиjе цjелине. Први дио “Горка судбина” говори о догађаjима у западноj Славониjи након успоставе НДХ у травњу 1941. године; о прогону и покољу Срба и свих оних коjи од злочиначког усташког режима проглашени неприjатељима и непоћуднима. У пет мањих цjелина дат jе краћи опис развоjа Народноослободилачке борбе у Славониjи 1941-1942. године, па до формирања већих партизанских оружаних jединица те борби 1943. и 1944. године. Други дио “Помрачење” говори о континуитету прогона и злочину над Србима у Пожешкоj котлини и шире на простору западне Славониjе 1991-1992. године. Књига изузетно добро компарира 1941. годину са 1991. везано уз злочине над српским становништвом Пожешке котлине. Наш почасни члан, повиjесни писац Пожежанин Миодраг Бjелић

velika_hrvatska.jpg

Недељко Куљић: Хрватска Војводина и хрватска Босна

29. октобар 2015.

Поводом књиге Василиjа Крестића „Хрватске претензиjе на Воjводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегиjе ширења римске вере, хрватска политика jе историjски коначно уобличена када су Хрвати стекли могућност за релативно независну политику од Пеште и Беча, и ниjе се мењала више од стотину година. То jе политика коjа, по феудалном принципу, не признаjе Србе као политички народ, коjа jе и данас разлог због коjег Хрвати претендуjу на српски етнички простор, политика коjа jе била узрок злочина геноцида и потоњег етничког чишћења Грађански рат у Југославиjи и његови трагични исходи потврдили су многе резултате вишедецениjских историографских истраживања Василиjа Крестића. Изузетан jавни

Књига Харон и Судбине

Харон и судбине

26. октобар 2015.

English  Анте Земљар:  Харон и судбине – Усташки концентрациони логори Слана и Метајна на острву Пагу – 1941. Књига Харон и судбине стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У књизи су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Карлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања изопачених људи – монструма, мјеста надљудских патњи хиљада недужних људи, историја крвљу исписана. Књига је објављена

Veliko_Palanciste.jpg

НОВИ ДОКУМЕНТИ О СТРАШНОМ ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ

24. октобар 2015.

Срна доноси фељтон у пет наставака о усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи убиjена 342 житеља села, међу коjима 226. дjеце. Другу чету из састава Павелићевог батаљона предводио jе Иво Батинић, усташки поручник коjи jе учествовао и у масакру српских цивила коjи jе предводио заповjедник Јосип Мишлов 7. фебруара исте године у Дракулићу код Бањалуке. У уводном тексту пишемо о околностима коjе су претходиле злочину, у другом диjелу обjавићемо изводе из докумената НДХ-а, а у трећем диjелове документа из пера њемачких официра са ознаком “Врло таjно”! У четвртом наставку представићемо документарни филм аутора Зорана Радоњића “Да се њима никад не

Šušnjar 1941.

Шушњар 1941.

24. октобар 2015.

Зборник саопштења, свjедочења и докумената Оштра Лука, 2008. English Зборник jе доступан у формату Acrobat PDF: Шушњар 1941: Зборник саопштења, свjедочења и докуменатаAcrobat PDF документ, 4.304kB У Оштроj Луци jе 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме jе између 7.000 и 10.000 Срба и Јевjера тадашњег среза Сански Мост (тачан броj jош ниjе утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вриjеме) звjерски убиjено само зато што су припадали другоj вjери и другоj нациjи, одржан округли сто „Шушњар 1941.” Организатори округлог стола били су општина Оштра Лука и Удружење расељених Сањана „Санска огњишта” са сjедиштем у Бањоj Луци, а

Доња Градина

ИЗЛОЖБА ДОКУМЕНТАРНИХ ФОТОГРАФИЈА ПОД НАЗИВОМ “ЦИГЛАНА”

28. септембар 2015.

Спомен – подручjе Доња Градина Јавна установа “Спомен-подручjе Доња Градина” организоваће у сриjеду, 30. септембра, изложбу документарних фотографиjа под називом “Циглана”. Из ове jавне установе наjављено jе да се изложба организуjе у поводу обиљежавања Дана европске баштине, а у оквиру заjедничког програма Савjета Европе и Европске комисиjе. Аутори изложбе су Деjан Мотл и Тања Тулековић, кустоси у Јавноj установи “Спомен-подручjе Доња Градина”. Изложба ће бити представљена у Народноj библиотеци у Козарскоj Дубици у 19.00 часова. Извор:  Везане виjести: ЧАСОПИС “ТОПОЛА” БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ Голема jе срамота српска СКУПШТИНА ДА УСВОЈИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ Ужас какав се не памти  

СУТРА ДАН СЈЕЋАЊА НА НАРОДНОГ ХЕРОЈА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2015.

Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на мjесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарскоj Дубици бити обиљежен Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића.   У присуству чланова породице, виjенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народноj скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организациjе.   Маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић погинуо jе 29. септембра 1991. године у бjеловарскоj касарни на Беденику, након што jе дигао у ваздух воjно складиште и себе, не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике.   За таj jуначки чин маjор Тепић jе одлуком

Вариводе - споменик

ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

28. септембар 2015.

Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе “Олуjа”. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку “Олуjе”, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59),

Патријарх Иринеј: Још није време за посету папе

27. септембар 2015.

Српска православна црква сматра да jош ниjе време да папа посети српску Цркву, изjавио патриjарх Иринеj, коjи каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србиjу и да се Црква у то неће мешати Патриjарх Иринеj БЕОГРАД – Српска православна црква сматра да jош ниjе време да папа посети српску Цркву, изjавио патриjарх Иринеj, коjи каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србиjу и да се Црква у то неће мешати. “Ми као Црква не бисмо имали ништа против, нама би чак била и част да примимо папу, али имамо у виду огроман броj нашег народа коjи jе из Хрватске протеран,

Коме сметају мртви Срби у Гостовићу у Федерацији (ВИДЕО)

27. септембар 2015.

Након што су мjештани Гостовића, села у близини Завидовића, протjерани 1992.године, порушено jе и више од 80 одсто њихових мjесних надгробних споменика.   Порушени споменициФото: РТРС Двадесет три године послиjе, споменици су и даље на мети вандала. Неки су обнављани чак и пет пута. Починиоци никада нису пронађени. А то довољно говори, кажу протjерани мjештани, да у Гостовићу нису добродошли.   Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА – Jadovno … СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ! – Jadovno … Озрен – Возућа – Jadovno 1941.    

Личина за Пресс: Из Хрватске протјерано укупно 800.000 Срба!

27. септембар 2015.

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице “Олуjе” у Хрватскоj, али и актуелни суманути “царински рат”, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи “коначно рjешење” jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе “Олуjе” помислили да су коначно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА