Повjерио ми jе Мила Стилиновић, да их возе у Јањче и тамо их стрељаjу и кољу и бацаjу у jаму Изjава Драге Стилиновића и Мате Антоновића о успостављању усташке власти у Госпићу, првим хапшењима, казнионици Окружног суда, злостављању и убиjању Срба у априлу и маjу 1941. године. Ја Стилиновић Драго био сам 1941. опћински намjештеник као писар опћине Госпић. Дана 10. априла 1941. г. налазио сам се у служби у опћини као дежурни и око пет сати послиjе подне, дошли су у просториjе опћине с лиjева први кат гдjе сам се jа налазио и тадањи биљежник Иве Стилиновић: Јосип Самарџиjа, Ловре Дуић млађи и Звонко Јањић, те су од нас

Руски | English Просвећена Европа се, баш као мачка на миша баца на још једног «српског екстремисту» и одвлачи га у Хаг, али из неких разлога с лакоћом опрашта геноцид над Србима… Већина наших грађана (у сваком случају –људи старијег поколења) свакако зна нешто о логорма смрти Освјенћим, Треблинка, али је мало ко чуо за тако велику «фабрику смрти» какав је Јасеновац. Међутим, према немачким изворима, у том усташком концентрационом логору, који се налазио на територији садашње Хрватске, страдало је  700 хиљада Срба, а по подацима српских историчара, број жртава достиже  милион. А сасвим ретки  појединци знају за Јадовно – први усташки логор смрти. Овог лета, у исто време док

Истину страдалну море сачуваће, да на Суду крвљу Светом, заступи и нас. У камену пустом За Небо свезани Господу блиски А туђини злу, Молитвом смирени За Христа везани Сазидаше Цркву На пашком камену. Мученици Свети, ту Из рода српскога Успињу молитву До царства вечнога… Истину страдалну Море сачуваће Да на Суду крвљу Светом, заступи и нас. Јер кад небо цвили И кад камен плаче Ко jе кадар тоj сили Утишати глас? Мученици српски Пали су за Бога, У страшном времену Због имена свога… А кад Христос буде Сабирао драге У Небеском царству Имаћемо земљу, Накапану крвљу Ал’ Свету и чедну, Наслеђе превечне Младости и снаге. Срб jе Христов- праштаj! Ал’

(Прилог монографиjи Драгане Миjатовић Томашевић: „Иван Ханс Мерц. Римoкатоличка „црква“ и истините лажи“) Владимир Умељић „Кад су Ивану Мерцу поставили питање зашто љуби Католичку Цркву и Светог Оца Папу, Иван jе одговорио: „Јер у њоj видим jасну слику прељубљеног Спаситеља и Бога Исуса са свим његовим савршенствима, а у Светом Оцу Папи под приликама човjека видим Бога свога и Господа свог.” Клерофашистичка водећа елита геноцидне хрватске државе 1941-1945 jе прогласила Ивана Ханса Мерца своjим узором и у извесном (специфично хрватско-католичком) смислу своjим конфесионално-идеолошким путоказом. То ниjе чудно када се узму у обзир горње Мерцове речи и ставе у релациjу са есенциjалном детерминантом дотичне фазе хрватства: у оба случаjа jе непревидива