Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 49

Сећање на Јадовно 1941.

24. март 2017.

Поводом 24. јуна „Дана сећања на Јадовно 1941.“ организовано је ходочашће местима у региону Госпића где су од априла до августа 1941. године вршене масовне ликвидације цивила Срба и Јевреја од стране Усташа НДХ. У ходочашћу је учествовало око 150 чланова породица и поштовалаца јадовничких жртава. Ходочашће је организовало Удружење „Јадовно 1941.“ (www.jadovno.com, e-mail: [email protected]), са својим огранцима у Београду и Бања Луци. Већину ходочасника чинили су млади. Логор смрти „Јадовно“ основан је у првој половини маја 1941. године на планини Велебит, 22 km северозападно од Госпића, на чистини званој Чачић – Долац, на 1.200 m надморске висине, дубоко у шуми, под ведрим небом. У оквиру програма ходочасници су посетили

Јадовно 1941 – Прилог Православног канала Сојуз

20. март 2017.

Представљамо вам прилог Православног Канала Соjуз, коjи се емитуjе у преко 140 земаља свjета, о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Оваj прилог jе jош jедан доказ одличне сарадње са рганизациjама и поjединцима из руског народа коjи jе насвоjоj ко и осjетио какве су биле страхоте Другог свjетског рата. Посебно мjесто међу онима коjи су помогли и помажу да се истина о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг ]1941. прошири не само на нашим просторима, него и у братском руском народу, заузима Фонд међународног jединства православних народа. Госпођа Наталиа Коцева, испред ове организациjе, више пута jе показала несебично разумjевање за помоћ Јадовничкоj мисjи на чему смо jоj посебно

Јадовно, суноврат европске цивилизације

18. март 2017.

English Горда планина, снегови, кише и одрони, буjна вегетациjа, прекрили су стазе суза српских и jевреjских страдалника. Море краj острва Паг, прогутало jе на хиљаде људи, жена и деце, Срба и Јевреjа. Премного jе jе последњих децениjа потрошено речи, папира, медиjског простора у анализи грађанских ратова на Балкану краjем двадесетог века. Било jе и аналитичара коjи су се бавили атомизациjом Балкана у циљу дестабилизациjе Европе, а у интересу унилатералне силе, САД. Писало се о утицаjу локалних, а нешто мање и светских медиjа, на ескалациjу етничких и верских сукоба, даjуjући им нереално велики утицаj. Неки су, негираjући скоро идентичне ситуациjе из прошлих децениjа и векова, све приписивали колапсу идеолошке матрице социjализма-комунизма

Грујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)

17. март 2017.

Портал Порекло обjавио jе текст академика Радослава М. Груjића, из 1912. године (обjављен у Гласнику Српског географског друштва), у коjем он пише о бурним вековима у коjима су Срби насељавали просторе данашње Славониjе, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се броjна српска племићка презимена, као што су: Богоjевић, Борић, Брадач, Бранковић, Братић, Брдарић, Бубановић, Видовић, Витановић, Влашић, Врачарић, Вучић, Гаjдић, Гвоздановић, Грба, Грдак, Грдинић, Грубач, Деметровић, Диjаковић, Добренић, Добринић, Драгач, Драгаш, Драшковић, Дукић, Змиjанац, Маргетић, Ивковић, Јагнић, Јагодић, Јелачић, Кесерић, Кодић, Кокир, Кордић, Коренић, Косић, Кристиановић, Кристовић, Куштрић, Лукачић, Мартиновић, Марчетић, Мештровић, Милићевић, Милошић, Мирић, Недељковић, Новковић, Обрадовић, Обрановић, Ожеговић, Орешковић, Петковић, Петровић, Познановић, Правдић, Пурић, Рањиловић, Радаковић,

Сашина пјесма рођена на Јадовну (ВИДЕО)

15. март 2017.

У Београду, 17. октобра 2013, у заjедничкоj организациjи Београдског културног клуба и Историjског проjекта Сребреница, одржана jе Трибина: «Српске жртве у 20. веку – Историjа и сећање». Као последњи говорник, Александра Саша Купрешанин, говорила jе о Јадовну и изговорила своjу нову пjесму „Молитва маjци Богородици“, пjесму рођену на Јадовну. Саша jе члан УГ Јадовно 1941. Хвала ти Саша, чедо наше Јадовничко!

Осам хиљада пашких жртава немају ни спомен плочу

13. март 2017.

Један од првих и најзлогласнијих усташких логора – Слана на Пагу, затворен је на данашњи дан 1941. године, непуна три месеца после оснивања. Седамдесет три године касније, осам хиљада жртава, међу којима је било много жена и деце, живе само у сећању својих потомака, јер никаквог обележја њиховог страдања данас нема на овом хрватском острву. А како сада ствари стоје питање је да ли ће ускоро ово место српског и јеврејског страдања у Другом светском рату добити обележје у догледно време. Спомен-плоча постављена 1975. године, уништавана је три пута, последњи пут 2013. и од тада више нико из хрватске власти, али ни из српске заједнице у Хрватској, не помиње њено

Село Пребиловци у Херцеговини – српска Голгота двадесетог века – други део

13. март 2017.

Тек 1990. год, пред педесету годишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе усташке злочине. Из jама су биле извађене кости око 4000 Срба, страдалих у усташким погромима од 1941. до 1945. године. Дана 24. новембра 1990. године у Пребиловцима пред школом били су пренесени костурни остаци извађени из Јаме Голубинка и jош неколико jама. Опело jе тада служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско-херцеговачки високопреосвећени Владислав. Тада jе академик Милорад Екмечић коjи jе рођен у Пребиловцима одржао Слово у коjем jе између осталог рекао: „Не зовите ово дивљаштвом!

МАРА ЛАЛИЋ-ЈУРИЋ: од судбине се не може побјећи…

Најмлађа

12. март 2017.

У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа од четрнаесторо коjи су прошли кроз девети круг паклених мукка у jами Равни долац и преживjели. Удата за Стеву Јурића из Саjковића, окружена пажњом и љубављу троjе дjеце и шесторо унучади, а кршна Динарка свеjедно сjетна и потиштена и брига jоj не нестаjе с лица ни кад спава. Наjрадиjе ћути, поготову кад се спомену успомене. Минуле су силне године, у даљини и времену, у широкоj воjвођанскоj равници, погубили се обриси Динаре и пространство Ливањског поља, али остао страх силни, као од jуче, коjи из сjећања недужног и неjаког дjетета ништа не може избрисати: „Не волим и

Лика које више нема

10. март 2017.

Рукопис Миле Станковића jе прозно штиво коjему су у темељу ауторова сjећања на дjетињство у Лици, саопштена из перспективе непосредно приjе и по пропасти Српске Краjине. Фабуларна нит обjедињена jе посjетом родном селу у Лици, о Петровдану 1995. године. Током те посjете, с доласком на одређене локалитете и при сусретима с људима одмотаваjу се сjећања на личности и прилике из приповjедачеве младости, дjетињства и зрелих дана, прекидана разговорима и размишљањима о актуелним зебњама. Та, по нашем осjећаjу, срећна форма омогућила jе слободно повезивање сjећања на животне околности, приче и причања, пуне аутентичних одбљесака људи, њиховог особеног темперамента и поимања свиjета. Наjљепша страна ове књиге jе у изврсно дочараноj процедури свакодневних

Прећутана историја Срба у Вуковару

9. март 2017.

Имаjу ли Срби у Вуковару право на своjу историjу и зашто се значаj овог народа у прошлости града гура под тепих? Оног момента када су обjављени резултати пописа становништва у Вуковару подигла се и прашина око увођења ћирилице у овом граду, с обзиром да су Срби прешли ону зачарану границу од 33,33 одсто како би остварили право на употребу свог jезика и писма. Истог момента почела jе и хаjка на ћирилицу, а помало и на све што jе српско. Од тада, негде од почетка децембра прошле године, па до данас, а како ствари стоjе вероватно jош много дуже, слушаћемо како ћирилице у овом граду никад ниjе било, како њу нико не

Споменик у Челебићу на којему бројеви замјењују имена страдалих из овог мјеста (снимак из 1990. године)

Мртва уста не говоре

8. март 2017.

Бог сами зна зашто ли је тај брежуљак подно села Челебића назван Барјак. Легенда каже да се некаквом турском бегу то учинило згодно мјесто одакле ће имати цио беглук на оку па је ту побио барјак и поперио чардак. Блага узвишица у сјенци брда Кланац и није баш мјесто за барјак, али одатле одиста пуца диван поглед низ широко Ливањско поље које се прострло у недоглед према Ливну на једној и Црном Лугу на другој страни. Цијелом дужином поље је с једне стране урамљено вијенцем брда Кланац а са друге планином Динаром. И овог јутра као и прије четрдесет и девт година, записао сам 2. августа, на Илиндан 1990. године,

Велика неправда: Прећутана историја Равне горе

8. март 2017.

Борба за превласт над сувоборским платоом Равна гора, као „местом сећања“, траjе од 1941. до данас, а последице су катастрофалне. Планинска села преживела су многе ратове, буне и устанке, али не и дуготраjан мир у СФРЈ, а из националног сећања jе избрисан податак да jе Колубарска битка добиjена на Сувобору, кажу фото-репортер Саша Савовић и историчар Милош Тимотиjевић, аутори монографиjе „Равна гора“. Они су описали природу, насеља и становништво планинских предела коjи су од краjа Другог светског рата до деведестих били идеолошки осуђени на неразвиjеност. – Источно од места званог Дамњанов камен на Равноj гори, на лепоj заравни у близини извора, своjевремено jе требало да се подигне планинарски дом, али

Ђуро Затезало – ЈАДОВНО : Комплекс усташких логора 1941.

5. март 2017.

Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првој међународној конференцији о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаној у Бањалуци 24 – 25. јун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, један је од првих логора масовне смрти успостављен у Независној Држави Хрватској већ средином априла 1941. године. Формиран је од стране државних органа – полицијске управе, у који су се са читавог подручја НДХ допремали Срби и Јевреји ради уништења, уз сурадњу државних, војних, полицијских и партијских органа, све до краја аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкој. Чим је успостављен усташки режим, уз помоћ Нијемаца и Италијана, он је

Затезало демантује Туђмана: У Јадовну су усташе убили 40.000 људи

4. март 2017.

СТУДИЈА др. ЂУРЕ ЗАТЕЗАЛА ОТКРИВА ПУНУ ИСТИНУ О ПРЕТЕЧИ ЈАСЕНОВЦА, УСТАШКОЈ ТВОРНИЦИ СМРТИ КОД ГОСПИЋА, ЈЕДНОЈ ОД ПРВИХ У ЕУРОПИ КОЈА ЈЕ “ПРОРАДИЛА” 1941, ПРИЈЕ AUSCHWITZA И BIRKENAU У Хрватскоj се холокауст над Жидовима наjчешће повезуjе с логором за уништење Јасеновац, а притом заборавља његову погубну претечу – Јадовно, село поред Госпића, коjи jе 1941. с логорима на Пагу (Слано и Метаjна) чинио jединствени простор за усмрћивање у траjању од 132 дана. Та jе творница смрти била jедна од првих у Еуропи, будући да jе Auschwitz II Birkenau с индустриjом убиjања започео 4. српња 1942. О њему се jе, унаточ томе, премало писало. Др. Фрањо Туђман jе у своjим неславнима “Беспућима

Политика: Ако заборавимо Јадовно…

1. март 2017.

Чланови Удружења „Јадовно 1941“ посетили место на коме jе за само неколико месеци на наjстрашниjи начин, усмрћено не мање од 40.123 особе Касно поподне у Плашком, петак, 21. jуна. Окупљаjу се учесници овогодишњег „Дана сећања на Јадовно 1941“ у организациjи Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић–Јадовно–Паг и Горњокарловачке епархиjе Српске православне цркве. Први пут се Дани сећања, с коjима се почело 2010. године, одржаваjу без политичара – наших или њихових, свеjедно. Учесници касне. Аутобус из Бањалуке се покварио, други пристиже, а аутобуси из Београда задржани су на граници: да се претресе пртљаг и да се пошаље порука. Скромна вечера за све, па онда представљање књиге „Јадовничка