Autor: Čedomir Antić Navršava se sedamdeset dvije godina od oslobođenja logora Jasenovac.  Danas je Jasenovac jedini koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata za koji je dozvoljeno nezamislivo – nadmetanje u umanjivanju njegovih žrtava. Da su samo Srbi – koji su činili najmanje 70% njegovih žrtava – bili ubijani u Jasenovcu, uveren sam da bi taj logor bio kolektivno zaboravljen u SAD i EU. Međunarodni sud u Hagu oslobodio je  Srbiju odgovornosti za genocid u Bosni i Hercegovini. Pa ipak od naših predsednika očekuju da, svaki put kada kad god procene da je za to došlo vreme, da odu u Srebrenicu i zatraže oproštaj. Od koga traže oproštaj hrvatski predsednici? Uostalom Srebrenica je „srpski

Patrijarh German Prilikom osvećenja onovljenog hrama Svetog Jovana Krstitelja, sada manastira, u Jasenovcu, 2. septembra 1984. godine, bilo je preko 50.000 ljudi. Tom prilikom patrijarh German je izgovorio sledeće reči: „Znam da su duše vaše danas uzbuđene. U njima se radost, zbog ovoga što se danas ovde zbiva, prepliće sa teškim sećanjem svega onoga što se u Jasenovcu i kraj njega događalo – sećanjem na krv, stradanja i mučeničku smrt mnogih vaših milih i dragih, koji su pre četiri decenije ovuda vođeni kao ovce na klanje (Isa. 53,7). Kroz svetlu atmosferu ovog svečanog dana u duše naše prodire tama onih dana, kad je otac greha, zla i večnoga mraka zamahnuo

Ruski   Kako se savremena Hrvatska odnosi prema svojoj fašističkoj prošlosti? U avgustu se navršava 76 godina od stvaranja jednog od najstrašnijih koncentarcionih logora Drugog svetskog rata-Jasenovca. Njega su podigli Hitlerovi saveznici –hrvatske ustaše, koje su progalsile Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH) i počinili takve zločine nad Sbima i Jevrejima od kojih su se čak i Nemci zgražavali. A kako se sad u Hrvatskoj odnose prema ustašama? Smatraju li oni da je Jasenovac bio „radni logor „, a ustaše „borci za slobodu „sličo onome što se danas dešava u Pribaltiku. Gradić Jasenovac se nalazi nedaleko od Zagreba, a već u avgustu 1941.g. po volji ustaša koje su došle na vlast bio

Aleksandar Čotrić Poslanik u Skupštini Srbije Aleksandar Čotrić istakao je da način na koji Jermeni čuvaju uspomenu na svoje stradale sunarodnike i obraćaju se drugima da priznaju tu činjenicu može da bude veoma poučan za Srbe i Srbiju. “Mi smo sami krivi što se za stradanje srpskog naroda ne zna u svetu. Često poverujem da se o tome ne zna ili ne želi da zna ni u samoj Srbiji”, rekao je Čotrić, koji je i predsjednik Kluba srpsko-jermenskog prijateljstva. On je podsjetio da u Skupštini Srbije nije donesena deklaracija o osudi genocida nad srpskim narodom u Prvom i Drugom svjetskom ratu, niti je takav dokument podnesen Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope,