arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото Arhiv Muzej žrtava genocida

Хорватский „Освенцим“ для сербов

19. август 2011.

Ћирилица В августе исполняется 76 лет со дня создания одного из самых страшных концлагерей Второй мировой войны — Ясеноваца. Он был создан союзниками Гитлера — хорватскими усташами, провозгласившими Независимое государство Хорватия (НГХ) и совершившими такие преступления против сербов и евреев, что даже немцы ужасались. А как сегодня в Хорватии относятся к усташам? Считают ли они Ясеновац „трудовым лагерем“, а усташей — „борцами за свободу“, подобно тому, что происходит в Прибалтике? Городок Ясеновац, расположенный недалеко от Загреба, в августе 1941 года по воле пришедших к власти усташей был „украшен“ лагерем. Точнее говоря, целой системой из трех лагерей. Если верить историкам времeн социалистической Югославии, то в Ясеноваце погибли 840 тысяч человек. Это намного

jasen_mesic.jpg

Нaдлeжни зa пaртизaнскe, нe и устaшкe жртвe

18. август 2011.

Држaвнa тajницa Mинистaрствa културe билa je нa oткривaњу спoмeн плoчe жртвaмa злoчинa aнтифaшистичких устaникa у Бoричeвцу гдje je пoдигнутa плoчa зa пeтнaeстeрo стaрaцa стрaдaлих 1941. гoдинe, нo истo Mинистaрствo прoглaсилo сe нeнaдлeжним зa пoстaвљaњe спoмeн плoчe зa oкo 2 685 жртвa устaшкoг пoкoљa у Глини, вeћ дa je тo ствaр грaдских влaсти кojи истичe дa рaзмjeрe злoчинa нису били тaкви кao штo сe тврди. Плoчe сa имeнимa стрaдaлих и дaљe лeжe нeгдje у мрaку Пaрaлeлнo с oбиљeжaвaњeм Дaнa устaнкa у Србу, у oближњeм Бoричeвцу je oдaтa пoчaст жртвaмa злoчинa у тoм сeлу, кojи спaдajу у риjeткa дjeлa oдмaздe пoчињeнa oд стрaнe aнтифaшистичких устaникa. Oкупљeни, мeђу кojимa je биo и гoспићкo-сeњски

Борис Тадић и Иво Јосиповић

Хрвати и ми

17. август 2011.

Односи Србије и Хрватске, две највеће државе настале на рушевина Југославије, имају велики значај за Балкан. Хрватска има посебну политичку важност за Републику Србију. Југославија никада није успостављена на истинском српско-хрватском споразуму. Да је тако било, Југославија можда не би успела, али би наша историја свакако била мање насилна. Није тајна да велики део хрватске политичке јавности већ деценијама кује националну посебност на односу према Србији. Битан део хрватскох политичара Србију и Српство поиствећују са злом. Данашња Србија је прихватила исход ратова из деведесетих година. Она је још у Милошевићево време прекинула сваку активност којом би помагала политичку борбу српског народа у Хрватској. Српске владе су прихватиле да хрватски судови

Проф. др Зоран Аврамовић

Поздрави Јадранке Косор – да ли је ђаво само на једној страни југоратова

16. август 2011.

Друштвени и политички догађаји се тумаче у временском континууму али се о њима изричу и судови. Oво прво чине углавном припадници владајућих политичких елита а друго припада научницима и проучаваоцима конкретних догађаја. Разбијање СФРЈ, стварање нових држава од некадашњих република, ратни сукоби, национална понашања, улога међународних војних и политичких чинилаца су историјски догађај који ће у наступајућим деценијама бити предмет вишедисциплинских сазнања, тумачења и суђења. Све позиве на «окретање будућности», можемо сматрати плитком идеолошком узречицом. Дубина догађаја о коме је реч тако нешто напросто не допушта. Ову тврдњу најочигледније потврђују ставови водећих политичких личности из данашњих држава а некада република СФРЈ. Како разумети драстично супротне оцене догађаја и личности које

Зауставите скрнављење српских споменика

16. август 2011.

Епархиjа горњокарловачка на челу са своjим пастиреначалником Епископом Герасимом, свештенством и верним народом изражава наjдубљу забринутост и згражавање поводом наjновиjег нецивилизованог и хулиганског,  верски и национално мотивисаног, понашања присталица политичке партиjе (HSP-a) Хрватске странке права. Враћаjући се из Книна са обележавања годишњице воjне акциjе „Олуjа“, иначе jе од Хашког суда ова акциjа окаракеризована као злочиначки потхват, аутобус чаковачке дружине хаеспеоваца, зауставио се у Вељуну покраj споменика убиjеним србима од хрватских усташа маjа 1941. Године. Пришли су споменику разбацали цвеће и остатке свећа, а затим се помокрили по спомен-костурници, после чега су на споменику оставили слово U исписано спреjем. Са жаљењем тврдимо да jе овакво понашање и скрнављење српских спомен-костурница из

Графит у Загребу

Џакула: Графит је посљедица присутне националистичке политике

15. август 2011.

Предсједник Српског демократског форума (СДФ) у Хрватској Вељко Џакула сматра да је најновији графит у центру Загреба „Србе на врбе“ посљедица националистичке политике која је цијело вријеме присутна у Хрватској. „Недавни поступак хрватске премијерке Јадранке Косор у Книну када је поздравила генерале Анту Готовину и Младена Маркача који се налазе у Хашком трибуналу и имају неправоснажну пресуду за ратне злочине, етничко чишћење и удружени злочиначки подухват само је охрабрио националистичке токове да поново дигну главу у Хрватској“, рекао је Џакула Срни, коментаришући поменути графит. Он је истакао да док год хрватска политика не буде довољно јасна, критична и не осуди злочине то ће перманентно да дјелује, наводећи да Косорова не

Миле Дакић

Миле Дакић нема везе са злочинима

12. август 2011.

Мира Дакић, супруга Милета Дакића, демантује да је њен муж био предсједник или функционер САО Крајине и тврди да је током рата у Хрватској био предсједник комисије за нестала лица, геноцид и ратне злочине. Она каже да Миле Дакић нема везе са злочинима, те на јесен најављује излазак из штампе његовог ратног дневника. „Провлачи се да је Миле Дакић био предсједник САО Крајине, али то није тачно, то је велика подвала и лаж. Он никада није био предсједник било какве САО Крајине“, рекла је Срни Мира Дакић, оцјењујући хапшење као политички случај који нема везе са правом и правдом. Она негира да Миле Дакић има било какве везе са злочином

Ratko-Dmitrovic.jpg

Книнска испорука наручене истине

12. август 2011.

Док год службени Београд буде одбиjао могућност jавног и jасног дефинисања карактера рата вођеног почетком деведесетих на тлу Југославиjе, дотле ће свако ко за то буде имао воље трљати нос српским званичницима, као што jе то неки дан Јадранка Косор урадила Борису Тадићу Оно што је дозвољено Хрватској и Хрватима није дозвољено Србији и Србима. Ту сурову истину – на којој „српски националисти“ шире теорију о међународној антисрпској завери, а српски европејци је проглашавају једном од већих неистина и заблуда „антиевропских снага“ Србије – осетио је ових дана на својој глави председник Србије Борис Тадић. Знате већ; Јадранка Косор је у Книну, на обележавању Дана домовинске захвалности, односно „Олује“, обраћајући

Миле Дакић

Дакић изручен Хрватској

12. август 2011.

БиХ изручила је Хрватској Мила Дакића (80), некадашњег предсједника Српског националног вијећа САО Крајине, сазнаје Срна. Према обавјештењу које је Интерпол БиХ званично упутио Министарству правде, Дакић је требало да јуче буде изручен Хрватској у 11.00 часова, рекла је портпарол Министарства правде БиХ Марина Бакић. Она је подсјетила да је одлуку о екстрадицији Дакића Хрватској Министарство потписало на основу претходног мишљења Суда БиХ који је утврдио да постоје услови за изручење. „Међутим, након што смо размотрили све околности, ми смо у одлуци о изручењу изричито захтијевали и добили сагласност Хрватске да ће суђење бити обновљено, јер је претходна пресуда изречена у одсуству“, нагласила је Бакић. Суд у Карловцу прогласио је

vladika2.jpg

СРБИ – НАРОД ЖИВИХ

12. август 2011.

Умировљени епископ Атанасиjе служио jе данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српскоj жртви са овог подручjа коjу су усташе побиле у Другом свjетском рату. Бесjедећи о покољу невиних чавашких жртава епископ Атанасиjе jе рекао да jе Чаваш свето мjесто на коме се сjећамо, памтимо и носимо у срцу све невино страдале жртве, као да су живе. „Српски народ jе народ живих, ниjе народ култа мртвих. Зато долазимо на гробове вjеруjући да су они живи“, нагласио jе епископ Атанасиjе након помена коjем jе присуствовало стотињак потомака чавашких жртва. Потомци страдалих чавашких жртава изразили су жељу за повратак у ово село и апеловали да им све надлежне институциjе помогну у

Moje Jadovno – uvijek na vrhu!

11. август 2011.

Ова страница jе додиjељена свима онима коjи желе обjавити своjе властите текстове везане за Јадовно. Шаљите нам Ваше текстове и слике обичном или електронском поштом. Настоjаћемо у наjкраћем могућем року Ваше садржаjе поставити на наше странице.

Избјегличка колона

Смрт нa Koрдуну

11. август 2011.

Meђу нeстaлимa су и Teoдoр и Дaницa Сaмaрджиja из Слaвскoг Пoљa нa Koрдуну зa кojимa трaгa њихoвa кћeркa Нaдa Бoдирoгa. Прeмa Извjeштajу Хрвaтскoг хeлсиншкoг oдбoрa, хрвaтски вojници су 7. aвгустa 1995. гoдинe, Teoдoрa и Дaницу бaцили у зaпaљeну кућу Шeснaeст гoдинa пoслиje Oлуje свe мaњe свjeдoчaнстaвa o стрaдaњимa и злoчинимa кojи су aугустoвских дaнa ’95. гoдинe пoчињeни нaд крajишким стaнoвништвoм. У Хрвaтскoj, првa гoдишњицa „Oлуje“ пoслиje нeпрaвoмoћнe хaшкe прeсудe гeнeрaлимa Aнти Гoтoвини и Mлaдeну Maркaчу дoлaзи у мeдиjскoj тишини o злoчинимa кojи су сe дeсили тoкoм тe хрвaтскe вojнo-рeдaрствeнe aкциje. Teк нa нeкoликo дaнa ту тишину je приje нeкoликo мjeсeци рaзбилo пoтрeснo свjeдoчeњe дaнских вojникa УНПРOФOР-a o стрaвичним злoчинимa нaд

Избјегличка колона

Војно учешће САД у нападу на Републику Српску Крајину 1995. године

11. август 2011.

Вељко Ђурић Мишина Важан амерички политички интерес на Балкану је територија Босне и Херцеговине. А да би то постигли, морали се решити питање Републике Српске Крајине. Избора није било: Крајина је морала нестати. У Вашингтону и Загребу паралелно су припремане војне операције „Бљесак“, „Олуја“, „Маестрал“ и „Голубица“. „Бљесак“ је замишљен и спроведен као провера реакције Београда и Пала на акцију етничког чишћења у потоњој операцији „Олуја“. „Маестрал“ је планиран али није спроведен. Био би спроведен да Радован Караџић, председник Републике Српске, није успео да спречи иницијативу (самовољу) генерала Ратка Младића, начелника Генералштаба Војске Републике Српске да се све снаге усмере и укључе у одсудну одбрану. Сарадњом политичких врхова са Пала и

amnesty.jpg

Забринутост због поздрава злочинцима

11. август 2011.

Организациjа за заштиту људских права ‘Амнести интернешнел’ изразила jе забринутост због поздрава коjи jе хрватска премиjерка Јадранке Косор упутиларатним  злочинцима Анти Готовини и Младену Маркачу на прослави годишњице воjне акциjе ‘Олуjа’, у коjоj су почињени многи злочини над Србима. Наводећи да се воде само три истраге злочина почињених у операциjи „Олуjа“, што jе ‘несразмjерно мали броj у односу на броj почињених злочина’, ‘Амнести’ указуjе да Косоровине наjновиjе изjаве показуjу одсуство политичке воље да буду истражени и процесуирани злочини коjе jе од 1991. до 1995. године починила хрватска воjска. Овакве изjаве би могле би да пошаљу политичку поруку коjом се поткопава правда, што би могло да обесхрабри правосуђе да истражи и процесуира злочине из „Олуjе“,

Ратко Дмитровић

Ватикан наплаћује старе дугове

11. август 2011.

Може ли се одлука папе Бенедикта да један самостан у Хрватској са великим комплексом земље поклони Италији, тумачити као наговештај нове политике Ватикана на Балкану, нове разговоре о границама и нову геостратешку фазу у којој и Срби треба да траже своје место Ударац је дошао од оних за које се мислило да су вечни и најпоузданији заштитници Хрватске и хрватства; Ватикан је преко акта који је потписао папа Бенедикт XVI поништио одлуку хрватског суда и наложио Поречкој бискупији да самостан „Дајла“, код Новиграда, заједно са земљиштем врати италијанским бенедиктанцима. У супротном, стоји у Одлуци, Поречка бискупија у следећих годину дана мора власницима да исплати четири милиона евра. „МОЛИ И РАДИ“

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА