Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 38

Битка четника и партизана још од црвеног октобра!

28. децембар 2017.

Срби су се у руском грађанском рату коjи jе почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбиjали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Наjвише сам волео мисиjе на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николаj испред српске добровољачке дивизиjе за Солунски фронт Октобарска револуциjа 1917. променила jе свет и лишила Србиjу jединог заштитника у Великом рату. Срби коjи су се затекли на рускоj териториjи упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховоj улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенциjи у Русиjи jош увек ниjе до краjа истражено. Срби су се борили како на

Седамдесет три године од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

25. децембар 2017.

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце. На данашњи дан приjе седамдесет три године, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117

Видео: Култура сјећања и памћења – Ненад Антонијевић

19. децембар 2017.

„Однос говорне историjе и историографске литературе“ назив jе предавања одржаног у оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945“ Ненад Антониjевић – историчар, виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда своjим предавањем успоставља корелациjу између усмених свjедочења преживjелих као историjских извора и историографске литературе. Начин, припрема интервjуа, приступ, искуства из из вишегодишњег рада само су неки од елемената коjе су учесници семинара могли да чуjу. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Жељко Вуjадиновић Видео:

Видео: Култура сјећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић

18. децембар 2017.

Видео са предавања проф. др Никола Б. Поповић на тему „Тоталитарне идеологиjе између два рата и настанак Трећег раjха“ одржаног 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара

Видео: Култура сјећања и памћења – Јован Мирковић

17. децембар 2017.

У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945″ Јован Мирковић jе 25.априла 2012. године одржао предавње на тему „Бања Лука као локални примjер спровођења Холокауста и геноцида“. Предавње jе, углавном, било засновано на статистичким показатељима коjи су битан елеменат егзактног научног истраживања ове тематике. На краjу предавња развила се занимљива дискусиjа са учесницима проjекта, студентима Одсjека за историjу у Бањоj Луци. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Др Милан Кољанин ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења

Др Мира Радојевић – Павелићеве идеје нису донеле усташе у коферима

16. децембар 2017.

Велико зло коjе jе наступило у априлу 1941. године припремљено jе много раниjе. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академиjе знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне елите… Одбијајући да имају било какву везу са усташким режимом, хрватски министри и њихови помагачи у емиграцији током Другог светског рата настојали су да прошире границе Бановине Хрватске, што се у неким варијантама готово изједначавало са територијом НДХ. Све заједно утицало је на Милана Грола да у свом дневнику напише: „На чему ће зидати Хрватску! Има ли што друкчије између њих и Павелића у велико хрватовању – изван ових злочина? И не извршују ли ови њихов програм?…“ „Ко

Видео: Култура сјећања и памћења – Предраг Лазаревић

16. децембар 2017.

Видео са предавања које је покојни Предраг Гуго Лазаревић на тему „Холокауст и геноцид у послиjератноj европскоj култури“ одржао 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић

Колубарска битка

15. децембар 2017.

Врховнa команда jе 16. децембра 1914. обjавила следеће: „На териториjи Србиjе нема више ниjедног неприjатељског воjника.“ Србиjа jе после Церске битке покренула офанзиву ка Дрини. Савезници су инсистирали да српска воjска пређе на териториjу Аустроугарске и изврши притисак на њене разбиjене jединице, како би се олакшао притисак на западном фронту. Међутим, напредовање jе заустављено од стране аустроугарске воjске, коjа се упркос великим губитцима успешно реорганизовала. Уследила су два месеца ратовања уз реку Дрину, са великим људским губитцима али без значаjниjег померања фронта. Аустроугарски генералштаб, поучен након пораза на Церу, далеко озбиљниjе jе припремио план нове офанзиве. Српскоj воjноj команди био jе потребан предах због попуне снага из резерве, као и

Видео: Култура сјећања и памћења – Др Милан Кољанин

13. децембар 2017.

Видео са предавања Др Миланa Кољанинa на тему „Антисемитизам у Европи“ одржаног 28. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“. Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења – Предраг Лазаревић

Исповест: Депеша генерала Лузана

12. децембар 2017.

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице спремо, чијих је 126 чланова убијено (3): Италијански официр рапортирао и Мусолинију о ужасним злочинима над српским купрешким живљем Купрес, 2. август, 1942. година. После посете министра Андриjе Артуковића, купрешке усташе су од градића направиле право воjно упориште. За Србе jе то био нови увод у страдање. – Тако је и било – враћа сећање на причу предака Жикица Ђорђевић. – Убрзо после Артуковић, Купрес походи и командант Црне легије Анте Мошков. Домаћини су му, као знак пажње, организовали „лов“. Лов на Србе! Ловци нису далеко одмакли, тек до оближњег Беговог Села и Оджака. Ту су уловили 52 члана наше

Календар геноцида: 11. децембар 1991. Годишњица злочина над Србима у Паулин Двору

11. децембар 2017.

Село Паулин Двор код Осиjека. Припадници хрватске воjске су наводно због освете за погинулог саборца упали 11. децембра 1991. године у кућу Андриjе Буквића у Паулин Двору код Осиjека, гдjе су држани цивили старости од 45 до 81 године у кућном притвору и поубиjали их. Међу њима била су и четири брачна пара. Убиjено jе 17 Срба и jедан припадник мађарске националности. Убиjени су Милан Лабус, Спасоjе Миловић, Боjа Грубишић, Божидар Суџуковић, Босиљка Катић, Бошко Јелић, Милан Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Вукашин Медић, Даринка Вуjновић, Анђа Јелић, Милица Миловић, Петар Катић, Јован Гаврић, Милена Родић и Мариjа Суџуковић, сви српске националности, те Кећкеш Драгутин, мађарске националности. Посмртни остаци 17 цивила

Календар геноцида: 10. децембар 1991. Годишњица страдања Срба из Западне Славоније

10. децембар 2017.

Краjем октобра 1991. хрватске снаге по наређењу кризног штаба из Славонске Пожеге провеле су присилну евакуациjу 26 српских села смештених у Пожешкоj котлини, подно планина Папук и Псуња. Села jе напустило 2.120 особа, а након евакуациjе почиње организована пљачка и систематско паљење и минирање српских кућа како би се прикрили трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никад не би вратили. Становници села Врховци, Чечавски Вучjак и Шњегавић одбили су наредбу о „евакуациjи“. У зору 10. децембра хрватске jединице из Нове Градишке и Славонске Пожеге почели су напад на ова три села и том приликом убили 42 Срба. Ликвидирано jе 18 мушкараца и 24 жене од чега jе

Видео: Култура сјећања и памћења – Илија Ивановић

9. децембар 2017.

Исповиjест Илиjе Ивановића преживjелог jасеновачког логораша и учесника пробоjа 22 априла 1945. дала jе нови поглед учесницима проjекта на страшне дане геноцида из перцепциjе жртве. Часни старина на дивљење свих присутних, стоjећи читаво вриjеме, износио jе своjа сjећања на сужањске дане, дане патње, глади и свакодневног сусрета са смрћу док jе радозналости и посвећенсот студената историjе достизала амплитудне висине. Посебна жеља да се испрати свака риjеч,сваки покрет свjедока наjтежих дана српске несреће показала jе да се ниjе требало чекати до сада да наш факултет и студиjски програм угосте и чуjу суштинску основу културалног памћења исповиjест преживjеле жртве. Иако то показуjе недостатак системског рада до сада поносни смо на чињеницу да

Како је Душан Бркић сачувао Срем у Србији

7. децембар 2017.

Висило jе о концу, Хрватска jе била одлучна да узме Срем, са Земуном, комунисти у Београду су ћутали, и данас би ушће Саве у Дунав вероватно била погранична зона да се у ту причу, у Загребу, ниjе умешао jедан Србин из Обровца Кад су оно комунисти, дошавши на власт, цртали „административне линиjе“ између шест тек успостављених република, упакованих у Федеративну Народну Републику Југославиjу, Србиjа jе добро и прошла, имаjући у виду ко jе бранио њене интересе. Осим што су jоj натоварили два тега у виду аутономних покраjина – Воjводина и Косово и Метохиjа – Србиjа jе замало остала без jедног дела данашње Воjводине, упркос томе што jе већ било припремљено

Спискови жртава комуниста западно од Дрине

28. новембар 2017.

Пошто државна комисиjа за попис жртава комуниста истаржуjе само териториjу источно од Дрине, ред jе да се макар на оваj начин посвети пажња жртвама комуниста западно од Дрине. Изнећу оно што jе мени познато, уз позив другима да допуњуjу податке. Уместо имена, сем изузетно, наводићемо изворе, ради прегледности. 1. Лика. До сада је пописано око 2.000 жртава комуниста у Лици, у следећим књигама објављеним у емиграцији: – Гацка долина и околина на предстражи српства и православља, Српски четници Гацке долине и околине у слободном свијету, Канада, 1991. – Болта Л. Богдан, Грачачка четничка бригада 1941-1945, издање писца, Сиднеј (Аустралија), 1987. – Плећаш-Нитоња Никола, Пожар у Крајини, издање писца, Чикаго (САД), 1975.