У Крстињи код Воjнића послиjеподне jе пронађено тиjело мртвог 75-годишњака, извиjестила jе ПУ карловачка. Капортал пише да jе несретног старца Момчила Шпановића полициjа на кућном прагу пронашла покривеног деком, док му jе на главу била стављена партизанска капа са звиjездом петокраком. Замjеник жупаниjске државне одвjетнице jе на мjесту догађаjа потврдио да се ради о насилноj смрти, а Шпановићево тиjело jе пребачено на обдукциjу у карловачку болницу. Сумња се како jе старац ипак убиjен због новца, али да jе партизанска капа завршила на глави како би се истражитељи навели на криви траг. Шпановић jе у кући живио сам, а имао jе родбину у Београду. Старац се хранио код сусjеде у селу,

Турци су у моjоj  краљевини- поручиаво jе Стефан Томашевић папи Пиjу II – сазидали неколико тврђава и показуjу се љубазни према сељацима, обећаваjу да ће сваки од њих бити слободан коjи к њима отпадне. Прост ум сељака не разумиjе превару и мисли  да ће та солбода увиjек траjати. Овако jе писао посљедњи краљ Србиjе и Босне  пред коначно запосjедање ових области од  стране отоманске империjе  половином 15. виjека. У задње вриjеме  поново се све више актуелизуjе прича о улози Турске  на Балкану посебно у Босни и Херцеговини. „Истанбулска декларациjа, Неоосманизам, Стратегиjска дубина, Турска као носилац америчких интереса на Балкану, Тадићев однос према Турскоj, те миjешање Турске дипломатиjе у спор ислмаске

По много чему, Србиjа jе земља чуда. Нажалост, углавном у негативном смислу. Понекад jе неразумљива, и то не само странцима већ и нама. Део наше интелектуалне уметничке и политичке елите, почев од деведесетих година, користи сваку прилику да, уз легитимну политичку критику, наружи сопствени народ. Припадници овог, на срећу малоброjног интелектуалног соjа, не презаjу од наjтежих оптужби на рачун српског народа, при чему jе на удару све што чини његов идентитет и државотворни капацитет. У jавности се за ову поjаву одомаћио израз аутошовинизам. О феномену аутошовинизма и његовим историjским, културолошким и политичким коренима, о утицаjу коjи они што га заступаjу имаjу на српску политичку и културну сцену, за НСПМ говоре

Фудбалери Фудбалског клуба „Вележ“ Милан Кнежевић и Слободан Лакичевић претучени су у jедном мостарском кафићу док су прослављали Васкрс само зато што су Срби, а претукли су их шеф Туристичке заjеднице Мостара Менсуд Дураковић и његовог син Али Хамза, потврдило jе више свjедока. Менсуд и Али Хамза Дураковић су у ноћи у суботу, 14. априла, непозвани упали на приватну забаву у мостарски кафић “Пирамида“, те на националноj основи почели вриjеђати и ударати двоjицу фудбалера “Вележа“, пише мостарски “Дневни лист“. Лакичевић jе брутално изударан, док jе Кнежевић погођен стакленом боцом у главу и задобио jе неколико шавова. Броjни очевици причаjу да jе Дураковић, некадашњи директор и тренер “Вележа“, вриjеђао Кнежевића називаjући

Загреб – Митрополит загребачко-љубљански Јован Павловић каже да у Хрватскоj живи 250.000 верника Српске православне цркве, а у Словениjи 40.000. Он jе у ускршњем интервjуу за Хрватски католички радио казао да митрополиjа има веома добру сарадњу са католичком црквом, као и са властима у Хрватскоj, пренела jе Верска информативна агенциjа (ВИА). „У местима где немамо властитих храмова, Католичка црква нам излази у сусрет, па се молитве врше у католичким црквама и сарадња на екуменском нивоу jе за сваку похвалу“, рекао jе митрополит Јован. Он jе нагласио да хрватска држава „и поред финансиjских тешкоћа“ помаже обнову српских цркава и манастира, а помаже и свештеницима у сиромашним парохиjама. Сарадња с државом по питању одузете црквене имовине jе, како jе

БЕОГРАД – Избеглим Србима, коjи не живе у обновљеним кућама у Хрватскоj, почињу да стижу наjаве тужби да врете новац уложен за обнову. Због тога jе протестовала Коалициjа удружења избеглица, док jе Српски демократски форум поднео уставну жалбу на закон коjи то омогућава. Према подацима УНХЦР-а Хрватска jе обновила више од 48.000 српских кућа, а готово две децениjе после рата, половина тих кућа jе и даље празна. Породица Николић из Пакраца, склопила jе уговор са Хрватском о обнови куће, запаљене током рата. Услов jе био да у Пакрацу живе 10 година, без права да у том периоду продаjу кућу. Пред истек рока, затражено jе да врате око 28.000 евра, уложених у обнову, jер, иако су редовно измиривали рачуне,