Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 290

Дјете ми заклали, а немам ни за споменик

15. март 2013.

Рада Драгичевић, маjка деветогодишње Мирjане, девоjчице коjу су 1992. године, на њене очи, муџахедини у селу Доња Биоча, наjпре силовали, а затим и заклали, данас живи на ивици егзистенциjе. Рада некако преживљава као подстанар (са незапосленим сином и jош живим родитељима) од свега 160 евра месечно. Да апсурд буде jош већи, због скандалозне небриге и нехуманости надлежних у Републици Српскоj, она ће наjвероватниjе подићи кредит како би, уместо државе, поставила споменик кћерки страдалоj у монструозном догађаjу пре 21 године. – Септембра прошле године сам напокон успела да пренесем Мирjанине остатке из Илиjаша на Воjничко гробље у Сокоцу. Покопали смо jе уз православне обичаjе пет дана пре њеног рођендана. Али, и то бих све сама морала да

У сред сриједе: ЈАДОВНО (видео)

15. март 2013.

Емисиjа „У сред сриjеде“ Елта телевеизиjе у коjоj можете погледати интервjу са Душаном Басташићем. Колико знамо, шта jе то Јадовно, како га се сjећамо, зашто смо склони забораву !? Потресна историjска прича поткрепљена чињеницама о коjима морамо размишљати. Уредник и водитељ емисиjе Душан Кресоjа. Погледаjте. Везане виjести: СЛОБОМИР ТВ: МОЈЕ ЈАДОВНО (видео) Јерусалим од злата- МОЈЕ ЈАДОВНО (аудио) Видео: Отварање изложбе МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду Јадовно 2012: Изношење крста на мjесто логора Јадовно 1941. „МОЈЕ ЈАДОВНО“ – СВЈЕДОЧЕЊЕ ЗЛОЧИНА ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У БИЈЕЉИНИ ИСТИНА О СТРАДАЊУ СРБА ОСНОВА ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ ПОТРЕСНА СВЈЕДОЧЕЊА О СТРАДАЊУ СРБА У ЛОГОРУ ЈАДОВНО СЛОБОМИР ТВ: МОЈЕ ЈАДОВНО Фото:

Недељковић: Руске избеглице на Приморју

14. март 2013.

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила jе велики броj руских избеглица. Краљ Александар, српски народ и соколи чинили су све да им омогуће нови живот у Југославиjи. У Груж jе стигао 12. августа 1920. пароброд „Авjол” са 248 питомаца руске морнаричке академиjе, 20 официра и неколико официрских породица. Пароброд „Јахут” стигао jе са 66 питомаца морнаричке академиjе. Официри и морнари са руског брода приредили су концерт у позоришту. На концерт jе дошло доста публике а особито велики броj руских избеглица. Концерт jе почео певањем jугословенске, а завршио се певањем свесловенске химне. Публика jе певаче више пута наградила аплаузом. Након концерта следио jе плес. Половина прихода ишла jе у корист jугословенске сирочади. (1) Избеглице су

12.03.2013. – ИЗЛОЖБА МОЈЕ ЈАДОВНО У БИЈЕЉИНИ

13. март 2013.

У Музеjу Сембериjе, у Биjељини jе 12.03.2013. отворена изложба „Моjе Јадовно“, коjа свjедочи о злочину геноцида над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj. У разговору са броjним посjетиоцима изложбе у Биjељини, аутори су нагласили да посљедње поруке жртава са пута на губилиште, њихове приjератне фотографиjе и фотографиjе преживjелих чланова њихових породица, склопљене у jединствене животне приче, опомињу како се овакви злочини више не би поновили. Злочин геноцида и холокауста у НДХ, према риjечима аутора, имао jе идеолошку припрему коjа заузима значаjан дио у изложбеноj концепциjи, као и вриjеме након злочина у бившоj Југославиjи и неадекватан однос друштва према страдалима и њиховим потомцима. Везане виjести : „МОЈЕ ЈАДОВНО“ – СВЈЕДОЧЕЊЕ ЗЛОЧИНА ИЗЛОЖБА

Реаговање: Усташе на сметљиште историје

13. март 2013.

Поздрављамо наjаву Министарства управе Републике Хрватске да ће преименовати све улице коjе носе име високог усташког дужносника и књижевника Миле Будака те назив улице 10. априла , а каквих има у Славонском Броду, Винковцима, Вировитици, Пагу, Плетерници, Комижи, Ловинцу, Јасеници, Клакару и Пакоштанама. Маргелов институт и Центар за друштвена истраживања др. Бранко Хорват из Загреба провело jе протестну акциjу на Међународни дан сjећања на Холокауст 27. сиjечња 2010. године, када jе слиjедом тога Мjесном одбору „Хрватског књижевника Миле Будака“ у Загребу морао бити враћен назив коjи jе он носио до 1991. године по словенском антифашистичком пjеснику Отону Жупанчићу. Таj Мjесни одбор усред главног града Хрватске пуних 20 година носио jе име по ноторном усташком злочинцу без

„МОЈЕ ЈАДОВНО“ – СВЈЕДОЧЕЊЕ ЗЛОЧИНА

12. март 2013.

ИЈЕЉИНА, 12. МАРТА /СРНА/ – У Музеjу Сембериjе у Биjељини вечерас jе отворена изложба „Моjе Јадовно“ коjа свjедочи о злочину геноцида над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj.Потомак жртава и предсjедник Удружење грађана „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић рекао jе да jе у комплексу логора смрти Јадовно-Госпић-Паг за само 132 дана убиjено 40.123 људи, од тога наjмање 38.000 Срба из Хрватске, БиХ и диjела Србиjе. „За ове злочине jе 1952. године суђено седморици починилаца, двоjица злочинаца осуђена су на смрт, а остали су слободудочекали у партизанск им униформама“, рекао jе Басташић. Коаутор изложбе Предраг Лозо рекао jе новинарима да jе историjска грађа за ову поставку извучена из мрака у коме jе скривана 72 године.

ЈАСЕНОВАЦ: ПО НАРЕДБИ Комунистичке интернационале и Ватикана УГОВОР О ЋУТАЊУ потписали Моша Пијаде КПЈ и Миле Будак НДХ

11. март 2013.

Предавање професора Србољуба Живановића – ИСТИНА О ЈАСЕНОВЦУ! било jе у среду, 6. марта у библиотеци града Београда. Два дана касниjе, 8 марта, нема ни речи у дневним листовима да се ово догодило… У уторак, само дан раниjе на ФБ страници (са латиничним називом?!) Biblioteka grada Beograda наjављено jе предавање (такође латиницом): “Sreda, 6. mart u 19 časova; Biblioteka grada Beograda Ciklus predavanja „Iskorak u smisao“ Predavanje: „Istina o Jasenovcu“ Predavač: Prof. dr Srboljub Živanović – član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. O predavanju: Profesor Živanović će svoje predavanje najvećim delom posvetiti dokazima koji potkrepljuju podatke o broju nastradalih u logoru „Jasenovac“. O predavaču: Prof. dr Srboljub Živanović (1933, rođen u Sarajevu, živi u Londonu)

2014.

8. март 2013.

Савезници често могу имати различите приступе. Пре неколико година jедан хистерични албански шовиниста запитао се отприлике: „А зашто стране трупе окупираjу Косово, Босну и некада Хрватску… своjе приjатеље. Зар ниjе логично да заjедно са њима просто запоседну Србиjу…“ Логично питање. Ипак, таква замисао, коjа до краjа извлачи паралелу између савремене Србиjе и Хитлерове Немачке, никако не може бити виђена исто у Приштини, муслиманском Сараjеву, Загребу… и у Вашингтону. Ако ништа друго, овакво размишљање поред све привлачности, у исти ранг ставља Воjску Сjедињених Држава, Бундесвер и на другоj страни УЧК, УЧПМБ и Патриотску лигу. Још само да спомену и стварање окупационих зона у Србиjи… Све то о трошку Вашингтона и на

ХИЉАДЕ СРПСКИХ ЖЕНА БИЛО У МУСЛИМАНСКИМ И ХРВАТСКИМ ЗАТВОРИМА

7. март 2013.

Циљеви Удружења жена жртава рата Републике Српске су: да буде сачињена комплетна и тачна евиденциjа жена жртава, те да се потпуно обезбиjеде и унаприjеде њихова материjална, социjална, здравствена и друга права, као и накнада предвиђена законима…. Приредио: Миломир САВИЋ У Републици Српскоj постоjи неколико хиљада жена српске националности коjе су током рата у муслиманским и хрватским затворима и логорима биле изложене стравичном мучењу, силовању, те невиђеним врстама психо-физичких тротура, истиче предсjедник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић – Раjилић. „Седамнаест година након завршетка рата на стотине српских жена контактирало jе и учланило се у наше удружење с намjером да коначно кажу истину и jавно проговоре о стравичним мучењима и

Како је хрватство на силу ушло у Дубровник и Конавле

5. март 2013.

Хрватска се – написао jе недавно jедан загребачки професор – уласком у ЕУ враћа себи, своjим европским коренима, Хрватска се враћа кући. Звучи добро, али ниjе истина. Прецизна дефинициjа могла би да гласи; Хрватску у своjе коло узимаjу они коjи су jе и направили. И географски, а богме и национално. Без Европе или да будемо прецизниjи, без Ватикана, аустриjског царства, и у новиjе време без Немачке и групе демохришћанских партиjа централне Европе, Хрватска данас не би ни постоjала. Наравно, велике силе, утицаjна царства, неке династиjе нису помагале Хрвате из разлога велике љубави према том народу и његовоj будућности. Таман посла. Ту jе дошло до готово невероватног склопа околности коjи jе

ОСНОВАНА ПОДРУЖНИЦА УДРУЖЕЊА „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“

3. март 2013.

У Бањалуци jе данас основана подружница београдског Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ коjе се бави страдањем Срба у љето 1941. године на подручjу Ливна и ливањске општине. Присутне jе у име Удружења поздравио ливањски протоjереj Жељко Ђурица, предсjедник Удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ из Београда Никола Петровић и почасни члан удружења предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Басташић jе истакао да оно што веже Србе из Ливна и Јадовног jесте заjедничко страдање у љето 1941. године и да наравоучениjе о страдању треба прениjети генерациjама коjе долазе. Гордана Достанић, предсjедник Управног одбора новоформираног удружења коjе води кориjене од некадашњег хуманитарног удружења „Огњена Мариjа Ливањска“ рекла jе да ће активност удружења, осим његовања успомене на жртве

The Death Camps of Croatia: Visions and Revisions, 1941-1945

2. март 2013.

СРПСКИ Book Description In The Death Camps of Croatia, Raphael Israeli shows that throughout Yugoslavia during World War II, anti-semitism was both deeply rooted and widespread. This book traces the circumstances and the historical context in which the pro-Nazi Ustasha state, encompassing Croatia and Bosnia, erected the death camps of Jadovno and Jasenovac. Israeli distills fact and historical record from accusation and grievance, noting that seventy years later, the gap in research and the collection of data, memoirs, and oral histories has become almost irreparable. This volume meets the challenge, basing its conclusions on evidence from participants from the period. The battle between the Serbs and the Croats is not likely to

Рафаел Израели, “Логори смрти Хрватске: Визије и ревизије, 1941-1945“

2. март 2013.

English О књизи У “Логорима смрти Хрватске”, Рафаел Израели (Raphael Israeli) показује да је широм Југославије током Другог светског рата, антисемитизам био и дубоко укорењен и широко распрострањен. Израели одваја чињенице и историјске записе од оптужиби и жалљења због тога што је после пуних седамдест година пропуштања да се изврше истраживања и прикупе подаци, сећања и усмена сведочења, отклањање тог недостатка постало готово немогућа ствар.Ова књига одговара на изазове који се пред њу постављају заснивајући своје закључке на доказима који потичу од учесника догађаја тог периода. Мала је вероватноћа да се борба између Срба и Хрвата умири у догледно време. Обе стране оптужују једна другу за злодела за која је општепознато да су

НЕМАЧКА РЕВИЗИЈА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

2. март 2013.

Др Владимира Умељића, српског интелектуалца коjи живи и ради у Немачкоj, могли бисмо с пуним правом назвати човеком интегралног образовања. Студи jе стоматологиjе, историjе и теологиjе завршио jе у Београду и Франкфурту на Маjни. Истражуjе и обjављуjе у области историjе, теологиjе, филозофиjе jезика, социjалне психологиjе и политикологиjе (на српском, немачком и енглеском jезику). Издато jе и више његових књига прозе и поезиjе (на српском и немачком jезику), имао jе неколико самосталних изложби своjих икона и слика (Београд, Химелстир, Берлин). 1.Поштовани господине Умељићу, Ви сте први српскоj jавности указали на jедан опасан покушаj иториjског ревизионизма, на докторску дисертациjу немачког историчара Александра Корба на тему „ У сенци светског рата. Масовно насиље

НЕДЕЉКОВИЋ: СТРАДАЊЕ СРБА У ДУБРОВНИКУ 1914.

1. март 2013.

После сараjевског атентата Франковци су опустошили Дом Душана Силног у Дубровнику, потопили друштвени чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома и гимнастичке справе бацили у море. У чланку „Непросвjећени и некултурни” коjи jе обjављен у листу „Српска Зора” од 1 (15) jула 1914. : „Иза одржатих задушница у суботу 4 о. мj. разбиjала jе и ломиларуља све што jе српско у Дубровнику …Разбиjачи су наjжешће наваљивали на опћину, а наjвећу су штету починили у Српском Соколу „Душану Силном”, гдjе су остали само голи оштећенизидови а сав намjештаj, гимнастичке справеи друштвени чамац изломили су разбиjачи на комадиће“ (1). „Илустровани лист“ из Загреба обjавио jе 18 српња 1914. на насловноj страни 4