arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
drago-ilic.jpg

Драгослав Илић: Поводом „загребачких“ комеморација

Након процjена о броjу жртава два највећа комплекса логора у НДХ, коjе jе изнио господин Драган Цветковић у загребачким „Новостима“, поред реакциjе у тексту „Јадовничка броjања“, доносимо текст Драгослава Илића коjи поменуту тематику посматра кроз неколико постављених питања. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 04. јуна 2013. године. Април jе мjесец, у коjем се Срби западно од Дрине кроз комеморациjе у Јасеновцу и Доњоj Градини присjећаjу времена великог страдања, холокауста и геноцидâ коjе jе над Србима и Ромима починила Независна Држава Хрватска током Другог свjетског рата. Уз мале датумске измjене тако jе било и ове године. Српско национално виjеће из Загреба учествовало jе у организациjи неколико активности тим поводом. Једна од њих jе постављање инсталациjе „Барака“ на Цвjетном

др. Ђуро Затезало

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

У издању СКД “Просвјета”,  штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Josip_Broz_Tito.jpg

Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године

Усваjањем амандамана на Устав СФРЈ почело jе распарчавање Југославиjе и одваjање Косова и Метохиjе од Србиjе, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. децембра 2014. године.) 26. децембра 1968. године у Савезноj народноj скупштини усвоjени су амандмани на Устав СФР Југославиjе, коjима се шири аутономиjа покраjина и оне добиjаjу статус сличан републикама. Покраjине су добиле покраjински Уставни закон, чиме jе отворен пут готово потпуно самосталноj законскоj, извршноj и судскоj власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито jе jош краjем 1946. године “поклонио” Косово и Метохиjу, као и све друге

Replika.jpg

Украден орден Јови Спајићу

Наши сународници су се током Великог рата и у Аустралиjи борили за слободу, али су били понижени. Српски добровољац, коjи jе у Галипољу сам уништио цео немачки штаб, одликовам Крстом Викториjа (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године.) У ВРЕМЕ Великог рата, тек формирана држава Аустралиjа, као саставни део Уjедињеног британског краљевства, постала jе воjни савезник силама коjе су се бориле против Аустроугарске и Немачке. Аустралиjске бригаде су биле сконцентрисане на фронтовима jужне Европе. Међу њима jе била и мала чета српских исељеника са петог континента, добровољаца коjи су пошли у боj за слободу. – Био jе то период великог

Krvave_suze_Postojbine.jpg

СРБИ СУ ЖИВЕЛИ У ДАЛМАЦИЈИ И ПАНОНИЈИ још у 4. веку, када Хрвата нигде није било

Само поузданим траговима и доказима до истине, ма каква она била и коме год се (не) свиђала – мото jе књиге „Крваве сузе Постоjбине“, чиjи аутор jе Милорад Бошњак, новинар „Вечерњих новости“. Књига документуjе постоjање великих насеобина Срба на териториjи данашње Републике Хрватске од четвртог века хришћанске ере па све до антицивилизациjског егзодуса 1995. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11. јула 2015. године.) Основни мотив настанка књиге jе апсолутно нетачна тврдња такозване званичне историjе да су „Срби на таj териториj почели досељавати тек уочи успостављања Воjне Краjине у 16. веку“. Такав историjски лажан а политички интересан „наук“ ђаци и данас изучаваjу. Срби

Јасеновац Фото: РТРС

Борба против “великосрпског мита”, или шта данас Хрватима значи Јасеновац

Поjава др Анте Старчевића (1823-1896) на хрватскоj политичкоj сцени означила jе почетак озбиљних невоља за српски народ на териториjи некадашње Воjне краjине. Оваj дипломирани теолог са почасним звањем доктора мудрословиjа (филозофиjе) и несуђени професор математике на Лицеjу у Београду, коме су родитељи били покатоличени Срби, изградио jе своjу политичку кариjеру управо на мржњи према српском народу (не каже се без разлога да jе потурица гори од Турчина), коjи jе, описао као “реметилачки опструктивни фактор”. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. октобра 2015. године.) Пише: Војислав М. Станојчић Када су Турци поразили хрватску воjску на Крбавском пољу, а земља на границама према турским

momcilo-gavric-m2.jpg

Српска судбина: Побио му све Шваба, а он постао најмлађи каплар на свету!

Србиjо, учи се шта значи родити се, живети, трпети и волети као Србин уздигнуте главе и храброг срца. Истинита прича о малом Српчету коме су Швабе побиле све само зато што су српског рода и његовоj храбрости и снази да упркос свему преживи и опстане као Србин! (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. септембра 2010. године.) Са 10 година пешке jе прешао Албаниjу, учествовао jе у пробоjу Солунског фронта где jе рањен, а воjвода Живоjин Мишић га jе у 12 година унапредио у чин поднаредника. Пре више од девет децениjа завршен jе Први светски рат у коме jе као воjник учествовао и Момчило Гаврић.

Kremna-Prnjavor.jpg

ПОКОЉ У СЕЛУ КРЕМНА КОД ПРЊАВОРА 16. децембра 1941. – Пише: Бојан Милијашевић

Злочин коjи jе у сjећању народа нашег краjа скоро изблиjедио, злочин коjи памти jош само неколицина. Први штури записи о овом злочину су се поjавили тек 40 година послиjе покоља и о њему су знали само мjештани. Данас, 69 година послиjе, ово jе тек други помен злочина. Ово jе наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугуjемо свим нашим мученицима. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. септембра 2010. године.) 16. децембра 1941. године, два дана пред Никољдан, усташе из Прњавора долазе на Вучиjак и уз помоћ Мађара, коjи су тада насељавали Вучиjак и ту држали

siptarski-zlocini.jpg

Џамија на згаришту

Записи о арбанашким злочинима над Србима. За време окупациjе отето jе више од 400 Србкиња. Муслиманска верска заjедница, у коjоj су апсолутну већину чинили Шиптари, ниjе се тим поводом оглашавала. Део свештенства био jе политички пасиван, али се мало њих залагало за верску и националну толеранциjу и изjашњавало против пљачки и убиjања. Имам Рам Затрић, из Истока, у проповедима jе позивао вернике да не учествуjу у нападима на насељеничка села и да помажу протераним породицама, Мула Ахмет, из Томанца, остао jе упамћен по подршци и помоћи коjу jе пружао Србима. Пример Буjанца код Липљана. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 5. avgust 2016. године.) Оваквих

Мој пут кроз Јасеновац

Зашто сам се одлучио да, у годинама када човjек своди животне рачуне, оставим своj скромни запис о себи и своjоj породици? Шта ме jе то инспирисало да се наjедном присjетим давно минулих догађаjа коjи су увелико одредили не само моjу, него, рекао бих, и судбину народа из кога потичем и коме припадам?   БОШКО ЈУГОВИЋ МОЈ ПУТ КРОЗ ЈАСЕНОВАЦ   Сjенима маjке Јеле и оца Стеве Уваженом читаоцу Зашто сам се одлучио да, у годинама када човјек своди животне рачуне, оставим свој скромни запис о себи и својој породици? Шта ме је то инспирисало да се наједном присјетим давно минулих догађаја који су увелико одредили не само моју, него, рекао

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. септембар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Petar_Kocic.jpg

Говор Петра Кочића – Критика Аустро-угарске власти у Сабору Босне и Херцеговине

Одломак из говора Петра Кочића у Сабору Босне и Херцеговине унутар Аустро-угарског царства; И засjедање, XIX сjедница (25. jула 1910) Говорити о политичким властима у Босни и Херцеговини не може човjек хладно, не може а да се не узруjава. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра. 2015. године. Политичке су власти у Босни и Херцеговини биле туђинске кад су овамо дошле и за ових 30 година остале су туђинске и грдно нерасположене према нашем народу. Ово терорисање и ове зулуме политичких власти наjвише jе осjетио наш тежак. Ја сам добио jедно писмо, коjе наjбоље карактерише положаj нашег народа према новоj управи. Разочарање

momcilo-gavric-raport.jpg

Најмлађи војник у Првом светском рату био Србин

Момчилу Гаврићу Грци поставили златну плочу на Крфу, Митеран га 1985. одликовао, а у Србиjи нема споменик ни у родноj Трбушници. У рат отишао са осам година jер му jе Хрватска домобранска 42. дивизиjа масакрирала родитеље, седморо браће и сестара и баку. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. марта. 2016. године. Још мало па ће проћи пун век од почетка Првог светског рата, а по наjмлађем савезничком воjнику Момчилу Гаврићу у Србиjи се не зове ниjедна улица, школа или касарна. Рођен jе у маjу 1906, а у августу 1914. постао jе ратник. Учествовао jе у Колубарскоj бици, албанскоj голготи, рањен jе на

Milan-Bastasic.jpg

Европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима на хрватски начин: Јазовка па Јадовно

Хрватски политички врх, обиљежио jе европски дан сjећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима – Србима увреде, дипломатским представницима и свjетскоj jавности “рог под свиjећу” Пише: Милан Басташић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. августа 2013. године. Уз обjашњење како се ради о цивилизациjскоj и историjскоj вриjедности (на коjу их jе подсjетила Европа), хрватски званичници кажу да су послиjе седамдесет година дошли на jаму Јазовку на Жумберку, гдjе су партизани по доласку у Загреб 1945 побацали рањене домобране и усташе из загребачких болница. Рачунаjући да би ово требало изазвати оправдано гануће дипломатског кора, изостављено jе да су ту побиjени заробљени усташе приликом

jastrebarsko-logor-za-srpsku-djecu1.jpg

Дjечиjи логор у Јастребарском

Дjечиjи логор у Јастребарском jе био jедан од неколико логора за српске дjецу у Независноj држави Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. Први транспорт дjеце са загребачког колодвора стигао jе 11. јула 1942. године и та дjеца су смjештена у бараке италиjанске коњице. Када су усташе сазнале да се у те бараке желе смjестити српски дjеца, покушали су исте порушити. Само jедна од барака jе била уређена за становање, док су друге двиjе биле штале. Када jе транспорт са дjецом стигао у Јастребарско, установило се да су дjеца у очаjном стању заражена свим могућим болестима, што jе и раниjе константовано приликом дезинфекциjе у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злочин без казне

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.