Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 28

Иживљавање неразумног џелата над жртвама

13. октобар 2018.

Пре неколико месеци дошао сам у посед мале, прашњаве књижице, обjављене 1928. године, коjа jе дуго чамила у jедноj шупи, заборављена као што би била недирнута да се налазила у било коjоj српскоj jавноj библиотеци. Аутор, Станислав Краков, у рукопису „Наше последње победе“ већ у првом пасусу пише: „Прошло jе данас већ десет година. Дани велики и хероjски, дани славе и смрти, за коjе смо веровали да ће бити незаборављени, да ће светлети без обзира на време протекло, већ данас су остали само као несигурна успомена.“ Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 13. фебруара 2016. године. Нисмо ли оваj цитат могли да сместимо и децениjу након Другог

Слобоштина, стратиште 1368 Срба избјеглих с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара

12. октобар 2018.

Слобоштина је мало село у општини Брестовац у Пожештини за које је шира хрватска јавност чула тамо негдје 2004. године када је бивши прослављени боксач Жељко Мавровић постао пољопривредник. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. марта 2016. године. Купио је овдје имање, производио здраву храну, добивао потпоре за промицање екопољопривреде и радо о томе говорио пред камерама. Репортери су извјештавали о пословним успјесима спортског аса, хвалећи његово ратарско умијеће, способност привлачења новца из фондова Европске уније и кредита пословних банака. Десетљећима раније то је мјесто било познато као стратиште 1368 жена, дјеца и стараца избјеглих с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара. Усташе су

Босанска крајина у Другом светском рату

12. октобар 2018.

Босанска Краjина jе област коjа се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на jугу. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. марта 2016. године. Данас две епархиjе Српске православне цркве покриваjу ову териториjу, а то су Епархиjа бањалучка и Епархиjа бихаћко-петровачка. По попису из 1931. године, 13 срезова ове области имало jе апсолутну српску већину (гламочки, петровачи, крупски, кључки, мркоњићки, сански, босанско-новски, босанско-дубички, босанско-градишки, приjедорски, бањалучки, котор-варошки и прњаворски), а само jе jедан срез имао муслиманску већину. То jе био бихаћки. Уочи Другог светског рата, овде jе живело близу 400.000 православних душа.

Хладнији рат

9. октобар 2018.

А да се мало окренемо будућности? Чему то копање по ранама из прошлости, зар не видите да се тиме само распируjе етничка нетрпељивост, говорили су тронуто западни амбасадори и водећи либерални интелектуалци док су почетком деведесетих година свештеници вадили кости из херцеговачких jама. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. октобра 2016. године. Нису помогли аргументи да jе реч о злочинима о коjима се предуго ћутало, да има хиљаде потомака коjи већ децениjама траже гроб своjих наjближих, док су усташки егзекутори умирали некажњени на некоj плантажи воћа у Јужноj Америци. Та вриштећа неправда као да jе морала да остане зацементирана у некоj jами како не би била уздрмана

ПРОРОЧАНСКИ ИНТЕРВЈУ АЛЕКСАНДРА ЗИНОВЈЕВА ИЗ 1999. ГОДИНЕ: 21. век биће најстравичнији до сада

9. октобар 2018.

Подсећамо се дела интервjуа познатог руског дисидента и филозофа Александра Зиновjева (1922-2006), коjи jе дао пред своj повратак из Немачке у Русиjу. Разговор са новинаром француског листа Фигаро вођен jе 24. jула 1999. године у Берлину. После краха комунизма основни предмет вашег истраживања постао jе западни систем. Зашто? — Зато што се десило оно што сам предвидео: пад комунизма довео jе до распада Русиjе. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 12. јула 2015. године. Произлази да jе борба против комунизма прикривала жељу за уништењем Русиjе? — Управо тако. То говорим зато што сам у своjе време био невољни саучесник те за мене срамотне акциjе. Руску катастрофу су

Неустрашива Јелена у борби са Бугарима и Аустроугарима

8. октобар 2018.

Јелена Шаулић Боjовић, учитељица и хероина Првог светског рата. Са оцем Перком jе учествовала у Топличком устанку 1917. године, а потом се придружила чети воjводе Бошка Боjовића, за коjег се касниjе удала Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 13. фебруара. 2018. године. Школовала се за учитељицу, али историjске прилике су jе учиниле ратницом. Желела jе да учи ђаке, не слутећи да ће уместо креде држати пушку и бацати бомбе. Да jе живела другачиjе и у неком другом добу, можда би jоj струка подигла споменик. Овако jоj jе, на Пљеваљском градском гробљу, споменик подигло Удружење ратника и поштовалаца ратова 1912-1918. Јер, то jе своjим деловањем заслужила Јелена Шаулић

СОКОЛИ НА КОРЧУЛИ

8. октобар 2018.

Соколска друштва на Корчули била су у саставу Соколске жупе Мостар. Соколско друштво Корчула приредило jе 13. марта 1932. прославу 100-годишњице рођења словенског препородитеља и оснивача Соколства др. Мирослава Тирша. Упркос лошем времену, поворка свих соколских категориjа, са друштвеном заставом и музиком, обишла jе градске улице, искићене заставама. Старешина друштва Бернарди Ј. Мато отворио jе у дворани Југославенског дома свечану матинеjу, коjоj су суделовали представници власти и удружења, и броjна публика. Након одсвиране чехословачке и jугословенске химне просветар др. Јураj Р. Арнери у дужем предавању истакао jе лик др. М. Тирша, приказао његове идеолошке и организаторске способности као оснивача соколског покрета. Истакао jе његове врлине као човека, коjи jе не

Одлука је пала на Дедињу

5. октобар 2018.

Титове jединице побиле су десетине хиљада ратних супарника, а међу њима и цивиле коjи су бежали од комунистичке диктатуре До пуне историjске истине о словеначком прољећу зла, ниjе се дошло ни послиjе готово 65 година. Иако jе у међувремену комунизам, односно Комунистичка партиjа, на власти толико децениjа у другоj Југославиjи, отишао у архиву, а у бившим републикама СФРЈ, сада новим државама, од почетка задње децениjе двадесетог виjека заживио вишепарламентаризам, нигдjе ниjе исказана апсолутна спремност, или боље рећи ниjе постигнут консензус око потпуног отварања, а тиме и затварања ове историjске странице. Коjи, дакако, подразумиjева и именовање криваца за злочин и евентуалне судске процесе. Главни актери трагичних догађаjа у Словениjи у прољеће

Дјечји логор у Сиску 3.08.1942. – 8.01.1943.

3. октобар 2018.

Усташко-њемачки логор у Сиску jе основан 3. августа 1942. по завршеним операциjама на Козари и Шамарици. У свом jе саставу имао и посебан логор коjи се службено називао „Прихватилиште за дjецу избjеглица“. Дjечjи логор у Сиску, наjвећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дjечjим прихватилиштем“ било jе у рукама усташе и лиjечника др Антуна Наjжера. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 2. новембра 2015. године. Логор jе био лоциран у неколико обjеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана сестара св. Винка, магацину солане Раjс, згради Гучи, основноj школи у

Гуслао у паклу борби

2. октобар 2018.

У jесен 1914. на Гучеву, планини изнад Бање Ковиљаче, водила се битка на Дрини. Ту се Србиjа бранила од другог упада Аустроугарске коjа jе намеравала да освоjи Мачву, овлада планинским венцем Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине и заузме Ваљево. Храбри гуслар Петар Перуновић Перун сахрањен jе на гробљу у родном селу Дреновштица Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 20. новембра 2014. године. Наjпре jе агресор морао овладати Гучевом и његовим гребенима где jе малоброjниjа и слабиjе опремљена српска воjска скоро два месеца успела да задржи неприjатеља наносећи, али и трпевши огромне губитке. Српски воjници хероjски су одолевали нападима, грмело jе оружjе, летели су земља и стабла у

Биљана Живковић: „Јадовно“

2. октобар 2018.

Јадовно, српско стратиште у НДХ, први логор за жене и децу у Европи у Другом светском рату Велика хумка српског рода! Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. априла 2016. године. Болна тескоба притиска човека, као да се туга мученика Јадовна увукла у напуштене стазе, у сваки камен, траву личку. Језива тама смрти и потмулост усташког злочина осећа се на сваком кораку у подножjу Велебита Срби су народ коjи скупо плаћа заборав. Истребљењем!! Комплекс логора Jадовно jе прво српско стратиште у усташкоj држави, настало одмах после 10. априла 1941, након проглашења НДХ. Ту jе први концентрациони логор за жене и децу у Другом светском рату у покореноj

Окупираном Србијом харало 12 војски

28. септембар 2018.

Документи владе Милана Недића откриваjу непознате чињенице о Другом светском рату на териториjи Србиjе. Тешко jе замислити опасности под коjима се живело. Сукоб jе био комплексан споj окупациjе и вишеструког грађанског рата Фотографиjа настала приликом формирања Чегарског корпуса Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. јула 2017. године. ОПТУЖБЕ против Милана Недића и данас се користе за дискредитациjу целог српског народа, у маниру Коминтерне, каже др Боjан Димитриjевић, коjи jе у студиjи „Воjска Недићеве Србиjе“, у издању „Службеног гласника“, обрадио тему коjа jе остала табу и после пада комунизма. – Рат на овом простору jе био све само не jедноставан. То jе био комплексан споj окупациjе и

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић

27. септембар 2018.

English Анализа jе урађена по месту рођења, према до сада извршеноj ревизиjи пописа “ЖРТВЕ РАТА 1941-1945” из 1964. године. Ову анализу, урадио jе виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда, Јован Мирковић, и презентовао jе на промоциjи књиге: “ Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“ аутора Милана Басташића.Промоциjа jе одржана у Београду, 10.фебруара 2010, на Академиjи за безбедност и дипломатиjу. Изучаваjући обjављене изворе и литературу о jасеновачким логорима установио сам да мемоарска литература и регионална и локална историографиjа су две наjброjниjе групе, у условноj подели литературе, и да, уз доста ретке примере обjављених извора, стручних и научних радова, представљаjу наjзначаjниjи извор спознаjа. Књигу др Милана Басташића припада корпусу мемоарских

Олујне године

27. септембар 2018.

Републику Српску Краjину истински нико ниjе бранио, а они што су jе водили нису били дорасли ни до месне заjеднице. Ратко Дмитровић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јула 2015. године. Молим да се ово што ћу споменути не протумачи као самохвала, доказивање разумевања ствари пре а не после битке, памет усклађена с временом. Ништа од тога. Ово jе само jедно подсећање из прве руке, у ове дане кад Хрвати славе а Срби тугуjу. О Краjини и „Олуjи“ jе реч. Ако се не варам, у марту, можда априлу 1990. године, свакако уочи првих вишестраначких избора у Хрватскоj, а одржани су 30. маjа, обjавио сам у НИН-у

СРБИ У ХРВАТСКОЈ Фрагменти о злочину, пљачки и етничком чишћењу

25. септембар 2018.

Приредила Љиљана Богдановић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29.октобра 2014. године. Према документима и саопштењима избегличких и других удружења Срба из Хрватске, и ауторима Милоjку Будимиру, Јовану Каблару, Ђуру Куљанину и Милану Воjновићу. За време последњег грађанског рата из Хрватске jе протерано више од 400.000 Срба. С тим jе остварена стратегиjа хрватске политике – свођење броjа Срба у Хрватскоj на три до четири процента. Срби у Хрватскоj до краjа 1990. године имали су статус конститутивног и државотворног народа, са потпуно истим правима као и Хрвати у Хрватскоj. Данас су избеглице и прогнаници разасути по читавом свету, а Срби коjи су остали у Хрватскоj су на разини