
Или под земљу или у небо
Логораши граде зид око логора (Фотодокументациjа Политике) Језик ми jе био сух, завезан, а мозак празан, док ме само нека ватра палила по утроби. Једе ме, ждере ме и гризе ватрени отров муке, очаjа, мржње, биjеса и туге. Ужас немоћи, што нисмо у стању сприjечити беспримjерне злочине. Паклене нас муке сапињу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра 2015. године. У болницу улети наш друг Брнчић страховито блиjед. Како се усуђуjеш? – Сви су били узнемирени његовом храброшћу. Почело jе клање, маљевање и брадвање. У тили час ликвидирали су двиjе тисуће. Не чуjу се врисци, само покаткад дjечjи плач! Вjешто их убиjаjу.













