Сиб – Партизанско гробље Помрло све, а остало се при концу смируjе. Нико више воде и не тражи, jер се само вара, воде не даjу, хоће да поцркамо, сведочиоjе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. новембра  2015. године. Перо Вукић причао jе о вожњи влаком од Земуна до Јасеновца: – Влак стаде. Чусмо у другом вагону jаук, вриска и лупање о вагон. Почесмо и ми лупати. Кадли неко на нашем jезику, али некако по босански, викне: „Не лупаjте, животиње, jер ако отворимо, све ћемо вас поклати!” Мало се народ к’о утиша, али опет поче да лупа и виче: „Воде, воде!”

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра  2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Пет дана нас по овоj жеги возе у пломбираним вагонима, без воде и без хране,jедва jе изговорио човек Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. новембра  2015. године. Нисмо имали времена за разговор, а у ствари смо већ муњевито сковали план за биjег, мислећи да идемо на боjиште, али смо се грдно преварили. Пред бараком се већ поредало десет лиjечника у биjелим мантилима. – Брже, ви тамо, брже – довикуjе фра Сотона Маjсторовић-Филиповић. Он зове све, мене уопће „не види”, jер ме мрзи, и тражи згоду да ме ликвидира. Знам добро, што смишља фра Сотона. Прођосмо кроз логор. Пред излазом из стражарнице усташки

Наше муке ће остати вечно и лутати светом као оркан, коjи се никад смирити неће, док се злочинци не казне Прва миса фра Томислава Филиповића-Маjсторовића (фра Сотоне), касниjег наjокрутниjег кољача. Десно jе фра Звонко Липовац, такође усташки кољач Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Дуге минуте шутње су пролазиле. Ужасне минуте. Сакрио сам лице рукама и почело ми jе нешто шаптати. „Сваке секунде, сваке десетине секунде jаукне смртно рањено диjете, маjка, и она маjка што под срцем носи чедо своjе. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац. Сваке секунде прсну десетине лубања, сиjеваjу сjекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскаjу мозгови

„Стаза смрти” – преко Саве je Градина, a десно кућа Пере Вукића Не употребљаваjу ватрено оружjе да се не би чуло. У томе су фашисти нашли већу предност за скривање страховитих масовних злочина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. новембра 2015. године. Усташе су говориле сељацима: – Идете на запис у канцелариjу, дезинфицирати се, окупати, na онда у село. Енo, видите тамо преко, a оданде ћемо вас раселити no Славониjи. Преко Саве je царевала гробна тишина и заиста су се видjеле куће. Нетко je ударао шаком no дашчаноj прегради. Прелазите! Што приjе овамо! Пожурите! Знамо што то значи. Осjетисмо непосредну опасност. Одмах

Не можемо се отети ужасном осећаjу нашег страшног пораза у Јасеновцу. Сатерани иза жице, гледамо покољ свог народа и не можемо му помоћи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. новембра 2015. године. Изнад мог бокса „бубњање”. Као у Африци и ми се овдjе споразумиjевамо „бубњарским” знаковима. Зову ме опет хитно у „Људоловку”. Већ сам се згурио, jедва ходам, али кад би усташе знале, колико jе у мени изливене жучи од мржње, жива би ме пекле. Чини ми се да ме jош само та мржња одржава у животу и да ме покреће. „Да ми jе само дочекати и видjети обjешене разбоjнике!” Јами, болан,

Логораши граде зид око логора (Фотодокументациjа Политике) Језик ми jе био сух, завезан, а мозак празан, док ме само нека ватра палила по утроби. Једе ме, ждере ме и гризе ватрени отров муке, очаjа, мржње, биjеса и туге. Ужас немоћи, што нисмо у стању сприjечити беспримjерне злочине. Паклене нас муке сапињу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра 2015. године. У болницу улети наш друг Брнчић страховито блиjед. Како се усуђуjеш? – Сви су били узнемирени његовом храброшћу. Почело jе клање, маљевање и брадвање. У тили час ликвидирали су двиjе тисуће. Не чуjу се врисци, само покаткад дjечjи плач! Вjешто их убиjаjу.

Чим скелеџиjа Мита превезе 200 људи, деце и жена, као да у земљу пропадну. Нестане их без трага и гласа.   Даниjел Озмо: Јасеновац – Улаз у Пакао, официрско насеље, ходник маљева и скела Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. новембра 2015. године. Масе се помичу, голема их фашистичка змиjа по реду гута у Градини! Вjетар подиже прашину и замути хоризонт тамо према Кошутарици. Кроз лаку су се маглицу мицале шарене групе људи са црвеним, биjелим, црним и модрим одиjелима босанских сељака. Носећи у нарамку дjецу, маjке су, осим тога, jош водиле иза себе двоjе, троjе и четверо дjеце. Вукле су их

На путу у логор По насипу уз Саву куљале су непрегледне масе жена, деце, сељака у босанскоj ношњи. Маса се полако мицала према логору и краj им се ниjе могао сагледати Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12.  новембра 2015. године. Од непрекидних ужасних утисака, мрцварења и мучења, коjи су у вртоглавом темпу надирали у мозак, отказао jе наш апарат за примање. Наступило jе ново обољење: нарочито душевно стање, „ступуроза”. Што смо ми сада? У нас мањка нормални одраз збиље? Душевна кадаверизациjа! То jе и био циљ фашизма! Још се наши побиjени другови ту пред нама грче и трзаjу… Ми их тупо гледамо.