Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 21

Браћа Маљковићи

12. април 2019.

Они коjи су се љета господњег 1941. године из било коjих разлога и под било каквим околностима затекли далеко од Ливна и Ливањског поља, коjи се ниjесу нашли у овоj долини крви и суза, у овом паклу мржње и безумља, много касниjе су схватили како их jе Бог имао на уму и како им jе срећа била наклоњена. Радован Маљковић jе, тако, као воjни заробљеник, доспио у Баварску, у лагер Сталаг 13 Б. Оставио у Ливну пуну кућу, оставио браћу и сестре да чезну и тугуjу за њим. С прољећа 1942. године, на адресу Радованове сестре Даринке стигло jе писмо. Робиjшко, али у њему радосна виjест: Радован жив, ниjе гроб

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

12. април 2019.

Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате Тек после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања шездесеторо школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања Луке и околних села прешли су из православља у католичанство. „Ово прелажење вршено је искључиво попуњавњем одређених формулара. Никаквих канонских обреда није било“ (по изјави Станислава Божића из Бања Луке, 17. децембра 1943. године). Виктор Новак каже да за акцију католичења даје ванредну илустрацију акт жупског уреда Кораће који је написао фра Иво Бркан 31. јул 1942. године и упутио

Под туђим крстом: Хрват само – католик! (8)

11. април 2019.

Средства информисања католичења Срба и посећивање делегациjа прелазника Павелићу, по свом значаjу дижу у небо: “Хрватски народ” пише да jе то “корак ума и срца” Анте Павелић jе свечано дочекао делегациjу прелазника и одржао пригодни говор: “Сматраjте великом срећом за покољење Ваше, за покољење свих нас, да се у овом диjелу Хрватске домовине наjприjе и наjоштриjе почело и провађа се оно што може бити наjвећа заслуга наше сретне и сретниjе будућности. Ви знате… вашим корацима иду и друга браћа, иде и остали народ и кад се то доврши наша земља, наша домовина бит ће потпуно сигурна…”. Средства информисања католичења Срба и посећивање делегациjа прелазника Павелићу, по свом значаjу дижу у небо: “Хрватски

Пут без повратка

10. април 2019.

Брзи крах Југославиjе у априлском рату 1941. године и жалосно расуло у jугословенскоj воjсци, превареноj и обезглављеноj, чиjи се jедан пук распао и у околини Ливна, осоколио jе Анта Павелића и увjерио га да jе куцнуо час за његов годинама припремани и ковани план. Угледао jе згоду да на политичку позорницу поробљене и раскубене земље ступе његови боjовници и заумио да његов сан о моћноj, независноj држави Хрватскоj више ниjе сан и фантазиjа jедног емигранта. Ниjе, наравно, сметнуо с ума да ће му у остваривању тог сна, приjе свих и изнад свих, главна сметња и препрека бити Срби, стари непокорници и бунџиjе, да се његова визиjа чисте хрватске државе може

Злочин у селу Катиновац код Топуског

10. април 2019.

На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дjелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942, године из Катиновца су живи спаљени у ватри запаљених кућа: Пава Баjић 40 (година) Станица Бастаjа 49, у властитоj кући, Стоjан Бастаjа 49, Миољка Бобић 73, Анка Цвjетићанин 5, Даница Цвjетићанин 9, Драгица Цвjетићанин 24, Драгица Цвjетићанин 36, Јека Цвjетићанин 23, Љубан Цвjетићанин 9, Љубица Цвjетићанин 7, Мариjа Цвjетићанин 55, Мариjа Цвjетићанин 28, Матиjа Цвjетићанин 44, Мила Цвjетићанин 10, Миле Цвjетићанин 9, Милка Цвjетићанин 2, Мирко Цвjетићанин 3, Никола Цвjетићанин 5, Павао Цвjетићанин 30, Павао Цвjетићанин 30, Ружица Цвjетићанин 37, Сава Цвjетићанин 30, Стана Цвjетићанин 10, Стоjа

Календар геноцида: 10. април 1941. Годишњица проглашења Независне Државе Хрватске

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили воjнике 10. њемачке оклопне дивизиjе, коjа jе триjумфално ушла у Загреб. Док jе еуфориjа на улицама Загреба траjала са таласа радиjа чуле су се речи пензионисаног пуковника воjске краљевине Југославиjе Славка Кватерника, коjи се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу Везане виjести: На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

10. април 2019.

НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: “НДХ подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери” НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: “Независна Држава Хрватска подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери, jер jе држави познато да jе само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим прелазом у ђедовску вjеру враћа се jединство хрватског народа у свим оним краjевима, гдjе jе силом то jединство ослабљено, они се враћаjу исконским своjим предцима и духовним

Пребиловачке жртве опомињу на бесмисао ратова

9. април 2019.

Мjештани Пребиловаца уморени су у неизазваном, али плански изведеном походу њихових комшиjа из сусjедних села… Српски народ у Доњоj Херцеговини био jе неприпремљен на зло коjе jе доживио од сусjеда друге вjере… Жртве из Пребиловца и осталих херцеговачких насеља добиле су мученички ореол, али jош нису постале феномен општег сjећања и покаjања… Приредила: Дубравка БЛАГОЈЕВИЋ Пребиловци су jедан од симбола страдања српског народа у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), уморени су у неизазваном, али плански изведеном походу њихових комшиjа из сусjедних села, што jе jедна од наjстрашниjих карактеристика овог злочина, изjавио jе Срни историчар Жељко Вуjадиновић. Таj масакр, каже Вуjадиновић, обиљежиле су вjерска нетолеранциjа и идеал вjерски чисте (римокатоличке) државе. Он

Под туђим крстом: Бискуп саветује Србе (6)

9. април 2019.

У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа Алојзије Степинац о католичењу Срба шаље извештаj Светом оцу папи Пиjу XII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили наjбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вjеру и цркву католичку…“ Сада се jош активниjе приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор троjице добиjа о томе извештаjе са свих страна: у ђаковачкоj бискупиjи – штампариjи штампан jе летак за Србе „Приjатељски савет“, у коме jе писало: „Становници грко-источне вjере, чуjте оваj приjатељски савjет: бискуп ђаковачки примио jе до сада у свету католичку цркву на хиљаде грађана…

Леже ли на „лединици“ у Подгљивљу заборављени мученици из Придворачке јаме?

8. април 2019.

Пишите ви шта хоћете, али од тога неће бити ништа, као што ни досад ништа ниjе било! – рекао jе новинару „Моjе Херцеговине“ jедан стари Требињац, коjи има вриjедна сjећања. И додао да jе то испричао мени лично jер сам га питала, али да забрањуjе да наведем његово име! Да неће да буде дио моjе приче. Ко би то замjерио човjеку са седамдесетогодишњим лошим искуством поводом ове „ствари“? А ради се о посмртноj судбини мученика из Придворачке jаме. О информациjи да се на „лединици“ преко пута капеле на улазу у требињско гробље, диjелу коjи jе изузет од давања локациjа за нове гробнице, а гдjе jе 06. октобра 1941. сахрањено 13

Људи без мрље

8. април 2019.

Љета 1990. године, кад је у ливањском крају замајац међунационалних нетрпељивости и раскола почео поново узимати залет и хватати маха, кад су по зидовима и раскрсницама почели освитати усташоидни графити и злокобне поруке, кад су почела скрнављења споменика, нарочито оних на мјестима гдје је четрдесет и девет година раније земља огрезла у српској крви, у сарајевском „Ослобођењу” је бљеснуо запис ливањског дописника Светозара Љубоја. Стари и прекаљени новинар, човјек који је као дјечак у Ливну преживио све страхоте усташких клања и само пуким случајем, захваљујући добротворима друге вјере, остао жив, осјетио је да је тренутак за вапај, за апел да се крвави ратни ножеви, каме и ханџари врате у корице

Под туђим крстом: Пушком чистити веру! (5)

8. април 2019.

Жупник Мате Мугош: Доста смо радили молитвом и крстом. Како су покрштени Будимци са 2.300 душа Власти и католички клер су грозничаво радили на присилном католичењу Срба широм НДХ: у Грубешком Пољу 26. априла 1941. године католички свештеник Петар Сивљановић, наплаћуjући високе таксе, превео jе у католичку веру око стотину Срба говорећи им: „Спашавам вашу душу, али не гарантуjемо за ваше тиjело“. Касниjе су сви ови Срби побиjени. Католички свештеник Дионизиjе, усташки официр, Павелићев приjатељ, задужен за спровођење геноцида над Србима, касниjи дворски капелан Поглавника у селу Стаза, на силу дотераним Србима jе рекао: „У овоj земљи не може да живи више нико осим Хрвата, jер ово jе земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми

Под туђим крстом: Закон министра Будака (4)

7. април 2019.

Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер био обузет „фикс идеjом да jе Провидностодредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатоли цизма од православља“ Незаобилазни Виктор Новак („Магнум кримен“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и своjих личних сазнања као очевидац многих догађаjа, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слоj хиjерархиjе Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идеjом да jе Провидност одредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатолицизма од православља“ (и комуниста). И Ватикан и водеће личности католичке цркве у

Два метка за усташу: Ко је четник Благоје Јововић који је убио Анта Павелића?

6. април 2019.

Благоjе Јовић Благоjе Јововић, човек коjи jе извршио атентат на Анта Павелића, кога jе озлоглашени усташки вођа молио за милост, био jе припадник бjелопавлићке четничке бригаде. Атентат jе извршио да би осветио све жртве коjе су страдале од усташке руке Благоjе Јововић пресудио jе Анти Павелићу с два метка, а рекао jе да jе то учинио како би осветио све српске жртве коjе су страдале од усташке руке током Другог светског рата. Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италиjе. Био jе изабран за командира Косићког партизанског одреда, с коjим jе учествовао у борбама на Пљевљима. Када jе добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са своjим одредом крене у

За сјећање на шесторо најближих, МИЛАН РОСИЋ је у Челебићу подигао лијеп споменик (занимљиво је да у минулим ратним сукобима деведесетих година нико није дирао овај споменик, а и на цијелом српском гробљу у Челебићу оштећена су, кажу, само два споменика и то од граната које су ту случајно завршиле)

Муке Рада Козомаре

6. април 2019.

Док су Милан Росић и остали коjи су успjели да се избаве из jаме Бикуше, тог 30. jула 1941. године у планини ишчекивали виjести из Челебића и надали се да ће неко од њихових успjети да се пробиjе кроз усташки обруч, стигли су гласници и казали да у Челебићу више нема живе српске душе. „Тога дана пред вече и сутрадан — сjећао се Милан Росић — стиже неколико избеглица на положаj изнад села Врбице. Причаjу да су били скривени по кућама и поjатама и да су тога дана, на Огњену Мариjу, до подне усташе, уз помоћ сељака Хрвата, наших комшиjа, поклали све српске породице, жене и децу, до последњег. Казуjу