arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ubijeni_srpski_civili_u_Dvoru_na_Uni_tokom_operacije_Oluja.jpg

БРИСЕЛ ДА ЗАУСТАВИ ПРОСЛАВЉАЊЕ „ОЛУЈЕ“

15. април 2015.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта позвао jе ЕУ да захтиjева од Хрватске да престане да слави „Олуjу“ и да почне да процесуира ратне злочине над Србима. Линта jе поручио да „одбацуjе историjску лаж“ хрватског предсjедника Колинде Грабар-Китаровић и премиjера Зорана Милановића да jе „Олуjа“ била ослободилачка, легитимна и праведна акциjа. „`Олуjа` jе била агресорска и нелегитимна акциjа на заштићену зону УН, jер њен примарни циљ ниjе био успостављање териториjалног интегритета Хрватске већ протjеривање Срба“, истакао jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио да jе у пресуди Међународног суда правде у Хагу, по хрватскоj тужби и српскоj противтужби, недвосмислено констатовано да jе током и послиjе хрватске акциjе „Олуjа“ извршен

Zapaljena_kuca_u_Oluji_zaseok_Rezovac.jpg

Неузнемирена јавност

15. април 2015.

У грачачкоj опћини пронађени посмртни остаци jош jедне жртве из коловоза 1995: Анка Лукић jедна jе од стотина несретница и несретника коjи су на свом прагу дочекали ослободитеље – убоjице у униформама ХВ-а Виjест каже да jе на подручjу опћине Грачац пронађен костур. Посмртне остатке jе открио мjештанин Јово Новаковић. Он jе испред jедне куће уништене у ‘Олуjи’, у разореном засеоку Резовцу, краj такођер диjелом уништеног и великом већином напуштеног српског села Церовца, наjприjе пронашао људску лубању. Неколико метара поред лубање, коjа jе лежала у трави, открио jе раку у коjоj jе био споменути костур на коjему jе, унаточ протоку времена, било и нешто одjеће. Догађаj се збио 20. ожуjка,

Milos_Crnjanski_i_Tadija_Sondermajer.jpg

Како је Црњански промашио Сондермајера

15. април 2015.

Двобоj двоjице великана могао jе озбиљно да измени историjу нашег града и државе Милош Црњански , Тадиjа Сондермаjер БЕЗ двоjице великана историjа наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други jе био Тадиjа Сондермаjер. Први jе оставио неизбрисив траг у нашоj, али и европскоj књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству. Ипак, два великана су у jедном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог века изашли су на двобоj решени да се само jедан врати жив са овог окршаjа. Прича за неверицу сачувана jе у Музеjу ваздухопловства, а исприповедао нам jу jе стручњак ове угледне институциjе

U_Banjaluci_je_sinoc_odrzana_svecana_akademija_povodom_400_godina_od_osnivanja_bogoslovije_u_manastiru_Krka.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 400 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА БОГОСЛОВИЈЕ У МАНАСТИРУ КРКА

15. април 2015.

У Бањоj Луци jе синоћ одржана свечана академиjа поводом 400 година од оснивања богословиjе у манастиру Крка Свечаном академиjом у Културном центру Бански двор у Бањалуци синоћ jе обиљежено 400 година од оснивања Богословиjе „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка. Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе рекао jе да jе ово велики jубилеj не само за Епархиjу далматинску, него и за циjелу Српску православну цркву, посебно за црквену просвjету. Према његовим риjечима, оваj jубилеj показуjе да православни Срби у Далмациjи имаjу дубоке кориjене и да су српске светиње тамо jош од 14. виjека. „У Богословиjи имамо дивне светиње коjе и данас чуваjу српски православни народ на тим просторима“, истакао jе владика

Nikola_Simovic_Vujacic.jpg

Први лелеци за синовима

15. април 2015.

Млади људи у време приjема у СКОЈ морали су да убиjу неког свог као знак оданости. Болести су долазиле поjединачно, ненаjављено, а потом у сериjама Никола Симов Вуjачић повео jе четрнаестогодишњег сина Радоjицу Болести, глад, исцрпљеност, умор били су стална пратња одступника. Болести су долазиле поjединачно, ненаjављено, послиjе и у сериjама, како то бива код епидемиjа и у условима какви су били те jесени и зиме 1944. Једну трагичну причу с почетка босанске голготе, саопштио jе у своjоj књизи “Од Берана до Блаjбурга” Милић Ј. Осмаjлић, коjи jе пензионисан као просвjетни радник у Беранама. Као двадесетогодишњак, Милић се са своjим оцем Јованом и осталима своjима, као и броjним племеницима краjем

Sibirski_Tuvinci.jpg

СИБИРСКИ ТУВИНЦИ: “Црна смрт” за немачки Вермахт

14. април 2015.

Сибирски Тувинци Немци су за време Великог отаџбинског рата називали Тувинце “Der Schwarze Tod” – “Црна смрт”. Тувинци су усправно стаjали пред смрћу чак и при очигледноj надмоћи противника, заробљенике нису имали. “To jе наш рат!” Тувинска народа република jе постала део Совjетског Савеза већ за време рата, 17. августа 1944. године. Летом 1941. године Тува jе била “де-jуре” самостална држава. Августа 1921. отуда су били прогнани белогардеjски одреди Колчака и Унгерна. Главни град републике jе постао бивши Белоцарск, коjи jе преименован у Кизил (Црвени град). Совjетска воjска jе била повучена из Туве до 1923. године, али jе СССР наставио да помаже Туви колико jе могао, не угрожаваjући при томе њену

Davor_Suker_Vedrana_Rudan.jpg

ВЕДРАНА РУДАН: Зашто УЕФА трпи Шукера – доказаног усташу и фашисту

14. април 2015.

Ведрана Рудан – Давор Шукер Пише: Ведрана Рудан Да нема ногомета у Хрватскоj би власници медиjа себи пуцали у главу. Не смиjу ни писати ни говорити колико људи у Хрватскоj робиjа за Тодорића и остале тодориће. Гладне жене остављаjу код куће гладну дjецу да би се за три тисуће куна мjесечно, ако им бог да здравље, убиjале од jутра до сутра. Вртића за њихову дjецу нема. Не могу купити одjећу ни себи ни дjеци. Ако се нека од њих усуди рећи да jоj Тодорић не плаћа прековремене добиjе отказ. Коме jе то тема? Двиjесто тисућа швицараца свакога дана свога живота размишља да ли би се убило данас или ће то

Nedeljko_Mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: НАДАМО СЕ ДА НИСУ ОКОНЧАНА ПРОЦЕСУИРАЊА ЗА ЛОГОРЕ

14. април 2015.

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оциjенио jе да су казне коjе jе Суд БиХ изрекао за злочине над српским заробљеницима у логору Дретељ минорне, али jе изразио наду да овом пресудом неће бити окончан процес утврђивања одговорности за логоре за Србе. „Посебно нас интересуjе када ће бити процесуирани наредбодавци у логору `Виктор Бубањ` у Сараjеву, у коjем jе, према евиденциjама, 40 људи нестало“, рекао jе Митровић Срни. Он истиче да jе о висини казни узалуд говорити, jер, како jе рекао, постоjи већ клишеизирани систем утврђивања одговорности према коjем Срби мораjу бити максимално кажњени. „Казне су минорне, људи се толиким казнама кажњаваjу због

Jedan_od_transparenata_u_danasnjoj_Hrvatskoj.jpg

ПРОГОН СРБА 1995. ПОНАВЉАЊЕ ЗЛА ИЗ 1941. ГОДИНЕ

14. април 2015.

Један од транспарената у данашњоj Хрватскоj Прогон Срба од 1991. до 1995. године jе понављање и наставак зла коjи jе српски народ доживио у Хрватскоj 1941. године, а иако jе Хрватска чланица ЕУ, скоро ниjедан од проблема Срба ниjе риjешен, оциjењено jе данас на научном скупу „Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине“. На скупу, коjи jе поводом 20 година од прогона Срба из Хрватске у Београду организовало Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво „Зора“ из Београда, историчари, академици и учесници дешавања настоjе да укажу на кориjене тог зла. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир рекао jе да више од 20 излагача настоjи да

Mitropolit_Joanikije_povlacio_se_sa_svojim_narodom.jpg

Збег креће на велики пут

13. април 2015.

Жестока пропаганда рушила jе мостове за превазилажење братоубилачке борбе Митрополит Јоаникиjе повлачио се са своjим народом У Великом збjегу коjи се у Фармацима код Подгорице спремао на велики пут чиjу трасу готово нико ниjе поуздано знао, налазио се и приличан броj људи из Љешанске нахиjе. Према казивању Благоте П. Вукчевића у фељтону коjи су обjавиле подгоричке “Виjести” (април и маj 2009.) под наднасловом “Свjедочанства о страдању црногорских четника и цивила у Словениjи 1945. године” “било jе укупно моjих племеника од Ситнице до Ставора двиjе стотине воjника”. Од 67 његових братственика, само се дванаест вратило своjим кућама. Три његова стариjа брата, Милутин, Мирко и Бошко заувиjек су остали у шумама Похорjа,

Sluzena_arhijerejska_liturgija_u_Prebilovcima.jpg

ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ: КРШТАВАЈТЕ СЕ, РАДУЈТЕ И ОБНАВЉАЈТЕ

13. април 2015.

Служена архиjереjска литургиjа у Пребиловцима Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио jе вjерницима у Пребиловцима да се у што већем броjу крштаваjу, радуjу и обнављаjу као што се обнавља величанствени храм Светог Васкрсења Христовог у овом мjесту, чиjу градњу сви прате с радошћу. Епископ Атанасиjе служио jе данас свету архиjереjску литургиjу у овом храму, коjи jе данас прославио прву крсну славу – Васкрсење Христово. Вjерници су свечано дочекали Благодатни огањ и Часни крст коjи jе донесен из Јерусалима, а данас jе у храму крштено троjе дjеце. „Ово jе велика радост за непобjедиве Пребиловчане. Пребиловци пребиваjу, опстаjу, траjу и траjаће до страшног суда“, истакао jе епископ Атанасиjе. Он ниjе желио

Spomenik_pobijnim_Srbima_u_Bijelom_Potoku.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ СРБИМА У БИЈЕЛОМ ПОТОКУ

13. април 2015.

На спомен-обиљежjу у Биjелом Потоку код Бањалуке данас jе служен парастос Србима, убиjеним у усташком покољу на Васкрс, 5. априла 1942. године. Предсjедник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава „Биjели Поток“ Бранко Милинковић рекао jе да су усташе тада убиле 54-оро Срба. „За оваj злочин никад нико ниjе одговарао, иако се зна да су га починиле наше комшиjе из оближњег села Дебељаци“, истакао jе Милинковић. Милинковић jе нагласио да се о овом злочину ћутало 60 година да би се тек приjе 13 година, захваљуjући градскоj управи Бањалуке и СУБНОР-у, подигло спомен-обиљежjе код коjег се сваке године, другог дана Васкрса, служи помен. „Велика jе ствар да данас можемо да учинимо помен

Milojko_Budimir_2.jpg

БУДИМИР: НАУКА ДА СПРИЈЕЧИ ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ

13. април 2015.

У Београду ће сутра, у организациjи Удружења Срба из Хрватске, бити одржан научни скуп „Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине“ на коме ће академици, историчари и учесници рата деведесетих анализирати узроке и мотиве коjу су довели да Срби као народ готово нестану у Хрватскоj. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир поjаснио jе да ће током научног скупа бити поново отворена нека питања jер постоjи потреба да наука о њима да интензивниjи допринос да истина не би била фалсификована, саопштено jе из Удружења. „То jе потребно урадити, да би се могли правилниjе одређивати за будућност. Без таквог приступа нема ваљаног рjешења проблема српског, али и осталих

Novosadska_racija_vjesanje_nevinih_civila.jpg

ЗАШТО НИСУ ОБИЉЕЖЕНЕ 74 ГОДИНЕ ОД АПРИЛСКОГ ПОКОЉА У БАЧКОЈ?

13. април 2015.

Новосадска рациjа: вjешање невиних цивила Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изразио jе жаљење што нигдjе у Воjводини нису одржани комеморативни скупови поводом 74 године од „априлског покоља“ коjи су 1941. године починиле трупе мађарског намjесника Миклоша Хортиjа над недужним и ненаоружаним цивилним становништвом Бачке. „Нажалост, ниjе уприличен ниjедан комеморативни скуп, иако су пре 74 године хортиjевске окупаторске трупе заузеле Бачку, инсценирале наводне сукобе са непостоjећим четницима и у местима те воjвођанске региjе сурово побиле 3.500 недужних и ненаоружаних Срба, Јевреjа, Рома, као и осталих немађарских народа“, навео jе Вељић у саопштењу. Он jе истакао да jе у jуну 2013. године упутио захтjев Народноj скупштини Србиjе да

Ikona_iz_cetinjskog_manastira.jpg

Стрељања недужних

13. април 2015.

Комунисти су у Другом светском рату побили више од 480 српских свештеника Икона из цетињског манастира У ситуациjи терора, насиља, масовних ликвидациjа невиних и недужних, коjу су створили комунисти почев од краjа 1941, па надаље током рата и окупациjе земље, посебно jе страдала Православна црква и Митрополиjа црногорско-приморска. О томе рjечито говори извjештаj коjи jе митрополит црногорско-приморски Јоаникиjе (Липовац) упутио Светом синоду Српске православне цркве 2. фебруара 1944. године (преузето из тротомне публикациjе протоjереjа Велибора Џомића “Страдање Српске Цркве од комуниста”, трећи том, издање Светигора 2003. године). У извештаjу између осталог стоjи: а) На териториjи ове епархиjе током протекле три године дана порушени су и запаљени сљедећи манастири: Режевићи, Градишта,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА