arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Doboj_1.jpg

Обиљежен Дан бранилаца Добоја

3. мај 2015.

Дан бранилаца града Добоjа, 2. маj, обиљежен jе данас у насељу Липац, одакле jе српско становништво одлуком општинског Кризног штаба приjе 23 године кренуло у одбрану града. Некадашњи учесници овог догађаjа рекли су новинарима да jе са овог мjеста 2. маjа 1992. године кренула организована одбрамбена активност коjа jе осуjетила покушаjе окупирања Добоjа и шире околине. Потпредсjедник Удружења „Браниоци Добоjа 2. маj 1992“ Мирко Стоjчиновић рекао jе да су своjевремено на овом мjесту окупили наjбољи синови и представници воjних формациjа коjи су одбранили град од вишеструко надмоћниjег неприjатеља. Према његовим риjечима, то су биле формациjе ХВО-а и „Збора народне гарде“ из Хрватске, те „Патриотске лиге“ и „Зелених беретки“. „Ми тражимо

Srbi_bjeze_iz_Zapadne_Slavonije_maja_1995.jpg

Крвави мајски бљесак

2. мај 2015.

За већину коjа се сваког маjа окупља у Окучанима ‘Бљесак’ jе био и остао величанствено обављена акциjа, унаточ томе што су досад из западнославонских гробница ексхумирани посмртни остаци 145 особа српске националности. Идентифицирано jе свега 85 тиjела Колона избjеглица бjежи из Западне Славониjе маjа 1995. Било jе рано jутро 1. маjа 1995: дjеца су jош спавала када су у село Медаре, у заштићеноj зони УНПРОФОР-а, упали хрватски воjници и започели дводневну воjно-редарствену акциjу ‘Бљесак’. Без икакве воjске и наоружања, мjештани су слиjепо вjеровали да ће, у случаjу напада, непалски батаљун УНПРОФОР-а заштитити барем наjмлађе. Но та се jединица повукла уочи напада ХВ-а, коjем jе предала своjу базу. Тога кобног jутра

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. мај 1999. Годишњица бомбардовања Радио-телевизије Нови Сад

2. мај 2015.

3. маjа 1999. године зграда Радио-телевизиjе Нови Сад, данас Радио-телевизиjе Воjводине, срушена jе у Нато бомбардовању Србиjе. Таj датум jе и Светски дан слободе медиjа. Рушење телевизиjе на таj дан jе скандал планетарних размера и било би нормално да сви светски медиjи, Европска униjа и Уjедињене нациjе бруjе о томе. Не питаjте зашто свет ћути. Питаjте се зашто ћуте новинари срушене телевизиjе.   Везане виjести: Андреj Фаjгељ: Апел новинарима Радио-телевизиjе Воjводине  

Borovo_2.jpg

Понос и предрасуде

2. мај 2015.

Исчитаваjући извештаjе у хрватским медиjима о комеморациjи у Борову, поводом несрећних догађаjа са почетка Маjа 1991 године, коjи су нажалост кулминирали оружаним сукобом, а коjи jе вероватно означио и дефинитивни почетак крвавог грађанског рата на овим просторима, човек не може а да не запази малициозност и покушаj провокациjе локалног становништва, коjи се срећом и jош jедном показао пуцњем у празно. Тако jедан угледни хрватски медиj, своj извештаj почиње следећом реченицом: „Боjкот прославе од стране већинског становништва Борова села, поновио се и ове године, иако jе први пут у колони сjећања корачала и хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић“. Извештаj се даље наставља већ препознатљивим флоскулама о „нелоjалности“ грађана и непризнавању Хрватске државе,

Aleksandar_Vulin_3.jpg

Хрватски званичници гледајте своје двориште

2. мај 2015.

Министар за рад, запошљавање, социjална и борачка питања Александар Вулин поручио jе данас хрватским званичницима да, приjе него што помену Србиjу, погледаjу у своjе двориште гђе ће виђети да имаjу пуно разлога да се баве собом и своjом судском праксом, а да Србиjу оставе на миру. Александар Вулин Вулин jе то рекао реагуjући на изjаву предсjеднице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић да правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи. Вулин jе, у писаноj изjави, навео да, судећи по све учесталиjим изjавама званичника Хрватске, у тоj држави нема ни већих ни важниjих проблема и тема од Србиjе. „Представници земље коjа слави дан када jе протерала 250.000 своjих држављана српске

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

Запаљива изјава хрватског генерала: Нисмо све рашчистили са Србијом

2. мај 2015.

Хрватска jош ниjе рашчистила неке ствари са Србиjом, рекао jе у интервjуу Вечерњем листу бивши генерал воjске Хрватске Петар Стипетић. Колона избjеглица из Краjине Он jе у интервjуу навео да jе учествовао у операциjама “Бљесак“ и “Олуjа“ и то од планирања до, како jе рекао, “терена“. “Увиjек ћемо морати да гледамо шта Београд ради. Још нисмо рашчистили неке ствари са њима. Ипак, мислим да стварне опасности за земљу сада нема. Можемо се мирно окренути другим питањима, а наша воjска нека прати, оцjењуjе и нека на вриjеме пошаље сигнале да се нешто спрема“, навео jе Стипетић. Према његовим риjечима, тадашњи предсjедник Хрватске Фрањо Туђман jе од воjске захтиjевао да се акциjе

Parastos_u_Modrici.jpg

Модрича: Сјећање на прве жртве

2. мај 2015.

Парастосом пред централним спомеником у Модричи, коjи jе посвећен борцима погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, и посjетом Спомен-соби, чланови локалног Удружења „Ветерани“ обиљежили су данас 23 године од почетка борбе за ослобођење Модриче. Парастос у Модричи  Фото: СРНА Предсjедник Скупштине Удружења Богдан Шарчевић подсjетио jе да jе у борбама, коjе су почеле у зору 3. маjа 1992. године, из двадесетодневног окружења муслиманских и хрватских снага, ослобођено српско становништво из градских насеља Модриче. Шарчевић jе рекао да jе у борби учествовало 230 добровољаца. – Јединица jе у Модричу ушла преко брда Маjна из правца Риjечана на Требави, рекао jе Шарчевић и подсjетио да су у борбама погинули поручник Раденко Брадашевић и

Kolinda_5.jpg

Китаровић: Правда није стигла творце идеје о Великој Србији

2. мај 2015.

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изjавила jе да „правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи“, али да убиjени хрватски полицаjци у Борову селу никада неће бити заборављени Колинда Грабар Китаровић Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изjавила jе данас да „правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи“, али да убиjени хрватски полицаjци у Борову селу никада неће бити заборављени. „Мора се знати истина о домовинском рату и ко га jе започео. Не могу постоjати различита тумачења о чињеницама и околностима коjе су свима познате, о коjима су своj суд рекли и научници као и међународна заjедница кроз пресуде своjих судова“, рекла jе Грабар-Китаровић, преноси хрватски

Ustase_Staljingrad.jpg

ВЕЉКО ЂУРИЋ МИШИНА: ХРВАТСКА ЛЕГИЈА ПОД СТАЉИНГРАДОМ 1941-1943. ГОДИНЕ

2. мај 2015.

Хрватски легионари извршили су многа силовања, пљачке, сурова убиства а од немачке команде добиjали одликовања Недавно jе на броjним Интернет страницама обjављена фотографиjа припадника Десног сектора Хрватске на ратишту на истоку Украjине против Доњецке и Луганске републике. Они коjи познаjу историjу Другог светског рата знаjу да се тих година на тим просторима борила такође jедна легиjа из Хрватске. За оне коjи то не знаjу, да их подсетимо: У данима када jе траjао рат Немачке, Италиjе и њихових савезника против Краљевине Југославиjе, у Загребу 10. априла 1941. године, уз обилату помоћ немачких обавештаjаца, проглашена jе Независне Држава Хрватска и устоличена усташка организациjа предвођена поглавником Антом Павелићем. Имаjући то у виду, Хрватска

Sergej_Ivanov.jpg

НАЦИСТИЧКА ИДЕОЛОГИЈА СВЕ ПОПУЛАРНИЈА У ЕВРОПИ

2. мај 2015.

Сергеj Иванов Русиjа jе забринута због растуће популарности нацистичке идеологиjе у Европи, док неке земље покушаваjу да ревидираjу догађаjе из Другог свjетског рата, рекао jе шеф кабинета Кремља Сергеj Иванов. Иванов jе у интервjуу за „Раша тудеj“ уочи обиљежавања 70 година од побjеде над нацизмом у Другом свjетском рату рекао да у земљама Балтика и у Украjини неонацисти сада отворено маршираjу. „Ми смо веома забринути због чињенице да локалне власти не чине ништа да се томе супротставе“, рекао jе он, додаjући да нацистичка идеологиjа постаjе све популарниjа у Европи, што представља велику опасност. Иванов, коjи jе на челу организационог одбора за припрему и прославу Дана побjеде 9. маjа, jе додао

Presretnuto_sanitetsko_vozilo_JNA.jpg

КАД ПРАВОСУЂЕ ОТВОРЕНО ШТИТИ УБИЦЕ

2. мај 2015.

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13 Пресретнуто санитетско возило ЈНА Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Због свих пропуста и опструкциjа у истрази масовних напада и убистава припадника ЈНА 2. и 3. маjа у Сараjеву, адвокат Милан Романић поднио jе кривичну приjаву против главног тужиоца Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача. Романић, пуномоћник породица убиjених припадника ЈНА Здравка Томовић и Обрада Гвозденовић, поjаснио jе за Срну да jе jош 25. и 26. jануара 2012. године поднио приговор Канцелариjи главног Тужилаштва БиХ, поводом Обавjештења Тужилаштва БиХ од

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 02. мај. Годишњица страдања Срба ’42 и ’95

1. мај 2015.

На данашњи дан у два наврата страдало jе преко 300 Срба: Село Штакоровица, Воjнић. У сjенику усташе поклале и запалиле, 2. маjа 1942. године 27 Српкиња с њиховом дjецом. Западна Славониjа. Хрватске снаге извршиле су 01. и 02. маjа 1995. године агресиjу на Западну Славониjу у операциjи названоj „Бљесак“. У ова два дана убиjено или нестало jе 283 Срба од коjих 55 жена и 11 дjеце.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење

Parastos_u_crkvi_Sv_Marka_u_Beogradu.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ СРБЕ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

1. мај 2015.

Парастос у цркви Св. Марка у Београду Служењем парастоса у цркви Светог Марка у Београду обиљежено jе 20 година од страдања Срба и њиховог протjеривања из Западне Славониjе у операциjи хрватске воjске и полициjе „Бљесак“, за коjу jош нико ниjе одговарао нити jе процесуиран пред домаћим или међународним судовима. Парастосу, коjи су служили свештеници цркве Светог Марка, присуствовали су представници избjегличких удружења, преживjели Срби и потомци српских жртава у акциjи „Бљесак“ током коjе jе за два дана убиjено више од 280, а протjерано 15.000 Срба. Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружња Срба из Хрватске Милоjко Будимир, коjи jе присуствовао парастосу, рекао jе новинарима да се готово мало шта промиjенило посљедњих

Svijece_2.jpg

Хрватска слави акцију Бљесак – страдање и прогон Срба

1. мај 2015.

Хрватска данас у Окучанима обележава две децениjе од воjно-полициjске операциjе Бљесак, дан када jе страдао велики броj српских цивила, а око 30.000 њих jе напустило то подручjе Фото Тањуг ОКУЧАНИ/ГРАДИШКА – Хрватска данас у Окучанима обележава две децениjе од воjно-полициjске операциjе Бљесак као дан када jе, како тврде, ослобођена Западна Славониjа, териториjа коjа jе у то време била под заштитом УН, дан када jе страдао велики броj српских цивила, а око 30.000 њих jе напустило то подручjе. Истовремено, служењем парастоса, полагањем венаца и спуштањем цвећа у реку Саву, у Градишци, Република Српска, jе данас, у присуству председника Републике Српске Милорада Додика, обелезена 20-та годишњица од страдања Срба и њиховог протеривања

Jasenovac_6.jpg

Хрватско-хрватски сукоб у Јасеновцу

30. април 2015.

Шта jе показало обележавање 70 година од пробоjа логораша у страшном усташком концлогору Јасеновац Ко ће за тридесетак година, ако се коjим случаjем затекне у Јасеновцу, знати да jе на том месту Независна Држава Хрватска, за само четири године Другог светског рата, убила наjмање пола милиона Срба, неколико десетина хиљада Јевреjа, Цигана, Хрвата антифашиста…? Ко гарантуjе да ће 2050. године уопште постоjати некакав мемориjални комплекс у Јасеновцу. Онаj Камени цвет, Богдана Богдановића, ако и преживи, неће имати никакво значење, као што га нема данас, нити га jе икада имао. Хрпа стилизованог бетона. Тако стоjе ствари, све се одвиjа у том правцу. На томе ради и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА