arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Francuska_Tije.jpg

Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата

3. јун 2015.

Душан Павловић (83), син др Димитриjа Павловића, оснивача Друштва за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године, уступио jе „Политици” неку врсту вишедецениjског дневника у коме подсећа на места погибиjе српских ратника Француска, Тиjе Пре 45 година др Димитриjе Павловић (1894) и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године. Настоjали су да се сачуваjу од заборава светли догађаjи из историjе српског народа и да се младе генерациjе упознаjу са вековном борбом своjих предака за слободу, са њиховим страдањем, jунаштвом и бескраjном оданошћу отаџбини, каже за „Политику” Душан Павловић (83), син оснивача овог друштва. Господин Павловић

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јун 1992. Годишњица страдања Срба у Ледићима

2. јун 2015.

У селу Ледићи у федералноj општини Трново муслиманско хрватске формациjе су измасакрирале 24 српска цивила у ноћи 03. jуна 1992. године. Наjмлађа жртва била jе осамнаестомjесечна беба, Милун Тешановић, а наjстариjа Икониjа Васић, коjа jе имала 92 године.     Везане виjести: Ледићи: Помен за 24 убиjена српска цивила

Вељко Марић

ВЕЉКО МАРИЋ ИЗРУЧЕН ХРВАТСКОЈ

2. јун 2015.

Вељко Марић Хрватски ратни ветеран Вељко Марић, коjи jе у Србиjи служио затворску казну због ратног злочина над српским цивилом, изручен jе данас поподне. Вељко Марић jе изручен око 16.00 часова Хрватскоj на граничном прелазу Баjаково – пренио jе РТС. Он би након изручења требало да у Хрватскоj настави да служи казну од 12 година, на коjу jе осуђен у Србиjи због убиства ненаоружаног 66-годишњег Србина Петра Слиjепчевића за вриjеме рата у Хрватскоj, код Грубишна Поља. Марић се налазио у затвору у Сремскоj Митровици, одакле га jе, након одлуке Апелационог суда у Београду да буде изручен, до границе спровела српска полициjа. Марић, коjи jе био возач камиона, ухапшен jе у

Dokumentarni_film_Brojevi.jpg

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „БРОЈЕВИ“ ДОБИО „ЗЛАТНОГ ВИТЕЗА“

2. јун 2015.

Документарни филм Броjеви Документарни филм „Броjеви“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), добио jе jедну од специjалних награда жириjа на међународном филмском фестивалу „Златни витез“ у Русиjи у конкуренциjи више од 200 филмова из 20 земаља. Аутор филма jе Бранко Лазић, сниматељи су Драган Радетић и Владимир Тодић, а монтажер Александра Милетић, саопштено jе из РТРС-а. Из ове медиjске куће подсjећаjу да jе филм „Броjеви“ прича о Зорки Делић коjа jе као jедно од козарачке дjеце преживjела ужасе логора за дjецу у Јастребарском у Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. „Зорка Делић jе у логору добила броj 97. Преживjела jе гладовања, болести, преваспитавања, изашла jе из гроба. Из логора jе

Savo_Strbac_1.jpg

ШТРБАЦ: РИЈЕЧ О ИЗБОРНИМ КАЛКУЛАЦИЈАМА

2. јун 2015.

Директор Докуменатационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оциjенио jе данас да вриjеме актуелизовања оптужнице против бившег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића и закључак Жупаниjског суда у Загребу да му буде суђено у одсуству ниjе случаjно изабран и поклапа се са изборним калкулациjама поjединих хрватских политичара. Штрбац jе изjавио Срни да jе независност судова, како оних међународних тако и домаћих – декларативна и да jе актуелизовање оптужнице против Мартића, коjа jе подигнута jош 2003. године, услиjедила након, како jе оциjенио, „значаjног мига власти“. „Изручење Капетана Драгана и суђење Мартићу у одсуству поклапа се са изборном годином у Хрватскоj. Тамо се на такозваном домовинском рату, српском питању и односу према бившим

Miodrag_Linta.jpg

СУЂЕЊЕ МАРТИЋУ ЈЕ ВРХУНСКИ ЦИНИЗАМ

2. јун 2015.

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да jе врхунски цинизам одлука Хрватске да суди у одсуству већ осуђеном Милану Мартићу, истичући да се у Хрватскоj води политика цементирања етничког чишћења. „Врхунски jе цинизам да Хрватска почиње да суди у одсуству већ осуђеном предсjеднику бивше РСК Милану Мартићу за ракетирање Карловца и Јастребарског 1995. године, а jош нико од тадашњих хрватских званичника и хрватских генерала ниjе одговарао за гранатирање краjишких градова и колоне српских избjеглица током и после хрватске акциjе `Олуjа`, као и других хрватских воjних акциjа“, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе оциjенио као неискрену изjаву предсjедника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да треба риjешити

Tribina_o_zlocinima_Crne_Legije_u_Podrinju.jpg

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

2. јун 2015.

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

Srbac_1.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ИЗ ЖУПСКОГ РАЗБОЈА

1. јун 2015.

Србац У србачком селу Жупски Разбоj данас jе служен парастос за десет погинулих бораца у Другом свjетском рату и четворици погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату из тог мjеста. Парастос на заjедничком спомен-обиљежjу служили су свештеници Славко Дебељак и Младен Продановић, а члановима породица погинулих бораца и члановима делегациjа борачких категориjа, СУБНОР-а Србац и општине Србац обратио се предсjедник Организационог одбора Перо Миладић. „У име Мjесне борачке организациjе захвалан сам свима коjи су дошли на парастос и тако показали породицама погинулих бораца у оба претходна рата да њихове жртве нису биле узалудне и да ћемо им на овакав начин вjечно одавати помен, а младе учити да поштуjу оне коjи су

Jasenovac_tribina.jpg

СРПКИЊА “ЗАПАЛИЛА“ ШВЕДСКУ говором о Јасеновцу

1. јун 2015.

На дан Светог Новомученика Вукашина од Клепаца 29. маjа 2015. године у препуноj конференционоj сали Радничког универзитета у Стокхолму – АБФ, одржано jе Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Програм комеморациjе jе био приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj у Другом светском рату. Програм jе отворила изложба страдања jасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора „Чиста крв“, коjи говори о jасеновачком логорашу, живом сведоку, Јевреjину Цадику Данону – Брацу. Такође jе приказан одломак из

Bijela_traka_na_spomeniku_Mladenu_Stojanovicu.jpg

ОСУДА ПОСТАВЉАЊА БИЈЕЛЕ ТРАКЕ НА СПОМЕНИК НАРОДНОМ ХЕРОЈУ

1. јун 2015.

Предсjедник приjедорске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић осудио jе данас постављање биjеле траке на споменик народном хероjу доктору Младену Стоjановићу око подигнуте руке коjа симболише одлучност борбе за све људе. Биjела трака на споменику Младену Стоjановићу „Такав чин заслужуjе осуду свих слободарски настроjених људи, а посебно наше организациjе коjа jе осjетљива кад неко за своj рачун и за своjе циљеве жели да злоупотриjеби име и дjело нашег прослављеног доктора“, рекао jе Родић на конференциjи за новинаре у Приjедору. Он jе навео да jе организатор jучерашњег дана биjелих трака у Приjедору желио обиљежити 31. маj 1992. године. „То jе дан коjи jе по свему био посљедица неуспjелог напада на Приjедор. Таj напад

Crkva_protiv_Stepinca.jpg

Црква против Степинца

1. јун 2015.

СПЦ упркос наjави диjалога, не мења став о контоверзном надбискупу. Комисиjу за диjалог са католицима водиће митрополит Порфириjе КАРДИНАЛ Алоjзиjе Степинац не може да буде ослобођен одговорности за геноцид коjи jе Независна Држава Хрватска спровела над српским, jевреjским и ромским народом. Зато jе његова канонизациjа, иако jе на делу улепшавање његове улоге из тог времена, неприхватљива. Ово jе кључни став Српске православне цркве према процесу проглашења Степинца за светитеља, коjи ће бити полазиште за разговоре на ову тему са Римокатоличком црквом. Свети архиjереjски сабор СПЦ саопштио jе да jе прихватио диjалог са Хрватском бискупском конференциjом о улози загребачког надбискупа и званичног викара НДХ током Другог светског рата. На челу комисиjе,

Knjiga_Epitafi_za_neznane.jpg

Промоција књиге аутора Анђелка Анушића, Епитафи за незнане

1. јун 2015.

Књига Епитафи за незнане Позивамо Вас, на промоциjу књиге нових и изабраних п(j)есама Анђелка Анушића Епитафи за незнане (Бранково коло, Сремски Карловци, 2015.) О књизи посвећеноj двадестогодишњици изгона краjишких Срба говоре:   Драгана Крагуљ Михаило Орловић Златко Јурић и аутор   Културни центар Бански Двор, Бања Лука, четвртак 04. jун 2015. године у 19 часова. (Из предговора Ђорђа Нешића) Централна тема Анушићевог опуса jе удес национа и сагледавање садашњег усуда у историjском контексту. Пjесник  jе на лицу мjеста, учесник и свjедок збивања. Он одмах искуством и поетским нервом спознаjе историjску цикличност удеса. Иако су многе Анушићеве пjесме насловљене и интониране страдалнички (тужбалица, риданица, опело, jектениjе), аутор има критички приступ материjи

Нестали

КОМИСИЈЕ ЗА НЕСТАЛЕ О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ

1. јун 2015.

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе и Владе Хрватске разговараће у Београду током два наредна дана о рjешавању питања несталих у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ од 1991. до 1995. године. Циљ састанка, коjем ће присуствовати и представници Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисиjе за нестала лица, jесте унапређење међудржавне сарадње у овоj области, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Србиjе. На састанку владиних тиjела за тражење несталих биће размиjењене информациjе и документациjа у складу са потписаним Споразумом и Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица и преузетим обавезама на претходно одржаним састанцима, ради рjешавања питања лица коjа се

Polaganje_vijenaca_kod_spomen_kosturnice.jpg

НАДГРОБНА ПЛОЧА ЗА ЖРТВЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

1. јун 2015.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Полагање виjенаца код спомен костурнице Приредио: Миро ПЕЈИЋ Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу. На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца,

Masovna_grobnica_5.jpg

Зворник: Ту почивају Срби

1. јун 2015.

Борци Осмака о масовноj гробници пронађеноj у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни воjници Борачка организациjа општине Осмаци демантовала jе недавне наводе Тужилаштва БиХ да посмртни остаци, пронађени у селу Снагово, недалеко од Зворника, припадаjу италиjанским и немачким воjницима из Другог светског рата. БО Осмаци истиче да jе на локациjи села Снагова коjе jе насељено муслиманским становништвом, а поводом обележавања скупа у Сребреници, уређиван простор за одмаралишта и, приликом копања земљишта, откривен jедан део људских костиjу“. – Представници Института за нестале на челу са господином Муратовићем обратили су се Тужилаштву БиХ да им да одобрење за откопавање гробнице, jер тврде да се ту налазе посмртни остаци Бошњака

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА