arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: Ратни добоши великих најављују страдање малих, али обични смртници треба да поставе једно питање

10. фебруар 2022.

Не знам чега се данашња деца највише плаше. Родитељи би можда, мало у шали, мало у збиљи, рекли да је одузимање телефона „баук“ од којег зазиру, али ко ће знати шта је заиста у њиховим главицама. Вероватно ни моји родитељи нису могли да претпоставе да сам се ја, после оног најранијег, „бабарога“ периода, уствари највише плашила рата. Врло добро се сећам с којим сам страхом гледала Дневник и затварала уши да не чујем вести с далеког ратишта на којем су снагу одмеравале две државе сличних имена. Није моја дечја логика могла да „докучи“ шта је то натерало Ирак и Иран да ратују кад се већ готово исто зову. Сећам се

Вараждин уочи и за вријеме априлског рата 1941. – успомене Николе С. Радовића

10. фебруар 2022.

Некадашњи официр војске Краљевине Југославије Никола С. Радовић објавио је 1986. у емиграцији своје кратко сјећање на догађаје у Вараждину и сјеверозападној Хрватској уочи и за вриjеме априлског рата 1941. под називом Сећање из Хрватске – рад „пете колоне”. Приредио: Никола Милованчев Ове успомене су драгоцјене јер се у њима освјетљавају догађаји везани за неке познате личности (Дража Михаиловић, генерал Аугуст Марић, Хинко Хенрик Кризман) али и политичко стање и расположење на том простору у то вријеме. То свједочење објављено је у Гласнику Српског историјско-културног друштва „Његош” у Америци, свеска 59, јуни 1986, стр. 60-63.  СЕЋАЊЕ ИЗ ХРВАТСКЕ –  рад „пете колоне” Бурно предратно стање почев од 1938. год. нашој

Никола Тесла страдао у усташком логору: Звао се исто као чувени научник, а његова судбина је потресна

9. фебруар 2022.

Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Хрватска ускоро укида куну и прелази на евро, ипак чињеница да ће се на кованицама налазити лик највећег српског проналазача, срамна је, јер како каже историчар Меморијалног музеја на Мраковици, Борис Радаковић, власти НДХ-а убиле су другог Николу Теслу 1941. године. Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Добро је што је бар европска монетарна политика довела до укидања

ВИДЕО: Крвави камен херцеговачки – Радачки Бријег, Љубомир

8. фебруар 2022.

„Крвави камен херцеговачки“ прича о монструозном злочину Саве Ковачевића и Драгице Правице у требињском селу Радачки бријег, Љубомир, гдје су 27. фебруара 1942. године стријељали 18 стараца и младића. Први дио: Други дио: Трећи дио: Извор: ХЕРЦЕГ ТВ Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја“

БОРИС РАДАКОВИЋ: Србофобија из пера (људско) праваша

8. фебруар 2022.

У посљедњих тридесет година кампања сатанизације Срба, пред свјетском и домаћом јавношћу, уродила је плодом до неслућених размјера. Постало је легитимно право сваког новинара, политичара, историчара и других стручњака и квазистручњака, да напише било коју неистину у вези Срба и да се од критике брани иза зида наводног српског фашизма или великосрпске хегемоније. У сатанизацији Срба равној усташкој пропаганди из тридесетих и четрдесетих година прошлога вијека, предњаче неке невладине организације, „слободоумни“ новинари, перформанс умјетници и многи други које можемо означити, због њиховог залагања за „људска права“ као „људскоправашки“ активисти. Ипак, из њихових текстова и онога што говоре, губи се „људско“ и остаје само „правашки“, а знамо да је хрватско праваштво

Шарговац: Обиљеженo 80 година од покоља 52 српска дјетета у ОШ “Ђура Јакшић”

7. фебруар 2022.

Служењем парастоса и пригодним програмом, у Основној школи “Ђура Јакшић” у бањалучком насељу Шарговац, обиљежено је 80 година од злочина над 52 ученика ове школе које су убиле хрватске усташе. Хрватске усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац на најмонструознији начин побиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Поред многобројних грађана и званичника Р. Српске, комеморативно молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Присутнима се обратио Дарко Томић, директор Основне школе Ђура Јакшић. Годишњица овог страшног злочина обиљежена је јуче Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а на

ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Музеј жртава комунистичких злочина уместо Куће цвећа

7. фебруар 2022.

У ауторском тексту „Позив на изјашњавање уочи градских избора – шта са Брозом?“, др Миша Ђурковић је ревитализовао стару и болну тему за велики број грађана Србије. Реч је о околности да је бивши комунистички диктатор и доживотни председник СФРЈ, човек који је директно наређивао или се прећутно саглашавао са бројним злочинима почињеним над припадницима српског народа, сахрањен у такозваној Кући цвећа, на Дедињу, у Београду. Проблематизујући ово питање др Миша Ђурковић веома прецизно и детаљно, из перспекриве необоривих историјских чињеница, излистава списак Брозових непочинстава над српским народом. Броз је, наводи Ђурковић, „окупатор Србије, злочинац, човек који је у Првом светском рату директно ратовао против ове земље, неко ко је

Обиљежено 80 година од страдања Срба у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу (ФОТО/ВИДЕО)

6. фебруар 2022.

Прошло је 80 година од страдања више од 2.300 Срба које су 1942. године усташе свирепо побиле у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Припадници фашистичке НДХ су 7. фебруара 1942. године, у само једном дану, на свиреп начин без испаљеног метка убиле су невине српске цивиле у селима Дракулић, Мотике и Шарговац те у руднику Раковац, међу којима више од 550 дјеце. У Цркви Светог великомученика Георгија јутрос је служена литургија у оквиру обиљежавања годишњице покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима. Богослужење у Цркви Светог великомученика Георгија (Фото: СРНА) Литургији су присуствовали потомци жртава усташког покоља, посланици у Народној скупштини Републике

Скандалозни пројекат УН на КиМ: Обнављају дом верног сарадника нациста и злочинца

6. фебруар 2022.

Дева је био један од оснивача велике Албаније и сурове СС дивизије Скендербег, која је ликвидирала Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату. Фото Фејсбук УНДП Аенција Уједињених нација задужена за развој држава и територија (УНДП) у Косовској Митровици реконструише кућу Џафера Деве (1904-1978), озлоглашеног нацисте кога су због суровости звали и косметски Хитлер. Дева је био један од оснивача велике Албаније и сурове СС дивизије Скендербег, која је ликвидирала Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату. Скандалозна обнова се одвија у оквиру пројекта Европске уније који доприноси стабилности и миру (ИцСП). После обнове, Девина кућа у јужном делу Косовске Митровице ће, како је најављено, постати регионални центар

ОД ВОЛГЕ ДО МОРАВЕ – Антологија песама посвећених Великом отаџбинском рату

6. фебруар 2022.

Књига је у тврдом повезу, на 130 гр. кунстдруку и садржи 16 колорних илустрација великих совјетско-руских сликара, на тему Великог отаџбинског рата. Позивамо Вас да својом ПРЕНУMЕРАЦИЈОМ помогнете објављивање ове књиге. Након прошлогодишњег објављивања српског издања монографије о дванаест Меморијала Црвене армије на тлу Југославије, са именима више од 11.700 погинулих и несталих бораца током Другог светског рата, коју су Благословили почивши Патријарх српски Г. Иринеј и руски Кирил, приступили смо припреми за објављивање првог српског издања Антологије песама посвећених Великом отаџбинском рату под називом – ОД ВОЛГЕ ДО МОРАВЕ. У књизи коју је приредила Дарија Виноградова из Москве, а превела Дајана Лазаревић, налази се око 100 песама, 60 совјетско-руских

У недјељу помен у Дракулићу за 2.315 монструозно убијених Срба (ВИДЕО)

4. фебруар 2022.

У Дракулићу код Бањалуке у недјељу, 6. фебруара, биће служен помен за 2.315 Срба, међу којим и 551 дијете, које су прије 80 година на монструозан начин, без испаљеног метка, убиле усташе у том мјесту, као и Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Душко Милуновић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, организатора обиљежавања, рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је овај страшни злочин који се десио у геноцидној творевини Независној Држави Хрватској, почео у 4.00 часа ујутро 7. фебруара 1942. године када су усташе у руднику Раковац убиле 52 рудара српске националности. – Не може да се опише страхота тог дана. Сви су уморени

Срби у Хрватској – етапно нестајање једног народа

3. фебруар 2022.

Половином 21. века удео Срба биће мањи од 2,5%, а то ће дефинитивно значити да Срби више не живе у Хрватској, тј. да је неминовно да они природним путем нестану са ових подручја. Тиме ће бити више него остварена Туђманова програмирана идеја 3% Срба у Хрватској. Пише: Бранислав Ђурђев Током историје односи Срба и Хрвата пролазили су кроз различите фазе. Можда је врхунац слоге забележен 5. јуна 1848. када је српски патријарх Јосиф Рајачић устоличио Јосипа Јелачића за хрватског бана. Убрзо ови односи су поново нарушени. У периоду од 131 године на простору Хрватске извршено је 14 пописа становништва и они указују на значајне флуктуације нехрватског становништва. Скоро све до краја XИX века на

Заборављени херој усташама испред носа украо воз, напунио српским избеглицама и пребацио у Србију

2. фебруар 2022.

Име машиновође Војина Никитовића слабо је познато широј јавности, најблаже речено, мада би морало бити познато свима, јер кога ћемо да славимо ако не оне који су нејач спасавали од ножа и метка. Пролеће и лето четрдесет прве могли би се мирне душе окарактерисати као два најстрашнија годишња доба у новијој историји српског народа, будући да је тај период, непосредно након успоставе тзв. Независне Државе Хрватске, донео са собом геноцидни цунами и незапамћене покоље у усташкој режији. Народ је у збеговима испунио шуме и горе и тако дао замајац устанку који је почео да пламти широм те марионетске полудржаве, али они Срби који су живели у источној Босни и Херцеговини,

Споменик жртвама Холокауста – између сјећања и ревизионизма

31. јануар 2022.

У Загребу се открива споменик за шест милионана Јевреја страдалих у Холокаусту у Европи. И то тик уз жељезнички колодвор с којег су у логоре депортоване жртве усташког геноцида. О њима на споменику нема нити једне ријечи. Пише: Никола Пухарић This post is also available in: English (Енглески) У Загребу ће ускоро бити отворен Споменик жртвама Холокауста у Бранимировој улици испред Главног жељезничког колодвора, а полемике око његова назива и умјетничког рјешења још увијек не престају. „Навикли смо да споменици изазивају јавне пријепоре па није чудо да је томе тако и у овом случају. Стручњацима су већ дуже вријеме познате критике оних земаља које су се придружиле међународном обиљежавању жртава

silos.jpg

Комеморација српским жртвама у „Силосу“ (ВИДЕО)

28. јануар 2022.

Испред некадашњег концентрационог логора „Силос“ у Тарчину код Сарајева у којем је у протеклом рату тамновало око 700 српских цивила одржана је комеморација. У мјесном храму прислужене су свијеће, а у Културном центру у Источном Сарајеву одржана академија, у знак сјећања на 24 мученика убијена или преминула од посљедица мучења. Након 44 мјесеца постојања, логор „Силос“ затворен је, симболично истог дана, када и злогласни Аушвиц – 27. јануара. Извор: РТРС

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА