arrow up
Ž | Ж
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ž | Ж
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ISTINA O RATNOM PAKLU PLAĆENA ЖIVOTIMA: „Novosti“ su u Vukovaru izgubile dvojicu istaknutih novinara, Milana Жegarca i Jusufa Čehajića

17. novembar 2022.

U ratnom paklu Vukovara redakcija „Novosti“ izgubila je dvojicu izveštača – Milana Жegarca (44) i Jusufa Čehajića (50). Poginuli su u razmaku od pet dana. Piše: Jovanka Simić Жegarac, naš izveštač od početka sukoba u Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu, stradao je 7. oktobra 1991, najverovatnije od snajperskog metka koji ga je pogodio u vrat na raskrsnici Hercegovačke i Trpinjske ulice u Vukovaru, na „ničijoj zemlji“, na desetak kilometara od centra. Tu, gde su se već nedeljama odvijale žestoke borbe. Nije bilo dana da Жegi, kako su ga kolege oslovljavale, iz bačkog mesta Odžaci gde je živeo, ne pređe preko Dunava da donese „Novostima“ priču o stanju na ratištu.

VETERAN: MЫ BROSILI USTAŠA V ЯMU!

17. novembar 2022.

V sentяbre 2014 goda, v organizacii Fonda edinstva pravoslavnыh narodov, я učastvoval v konferencii posvящennoй 70-letiю osvoboždeniя Moldovы i Юgo-Vostočnoй Evropы ot fašizma, v Kišineve, Moldova.Pervogo dnя konferencii, prяmo pered načalom, vse učastniki vstali i tiho govorili: veteran, veteran… Я obernulsя i uvidel krepkogo starika, kotorый vošel i sel rяdom so mnoй. SRPSKI Эto bыl Mirko Sirovina, gercegovinec, opolčenec-dobrovolьec 1941 goda, a zatem partizan, čelovek, kotorogo srazu posle voйnы otpravili v Rossiю, v Sovetskiй Soюz, dlя doobučeniя, i v 1948 godu, vo vremena Informbюro , on rešil ostatьsя tam. Na konferencii, konečno že, я govoril o lagernom komplekse Gospič-Яdovno-Pag, gde bыlo ubito 38 tыsяč serbov, i эta moя rečь, kotoraя

dr. Đuro Zatezalo

Dr Đuro Zatezalo: MASOVNE GROBNICE I STRATIŠTA

16. novembar 2022.

Đuro Zatezalo: „Radio sam svoj seljački i kovački posao” – SVJEDOČANSTVA GENOCIDA U NDH 1941. – 1945. II dopunjeno izdanje JAME, BEZDANKE, MASOVNE GROBNICE, SUROVA GUBILIŠTA ЖIVOTA SRPSKOG NARODA NA PODRUČJU KORDUNA, BANIJE, GORSKOG KOTARA I LIKE – 1945. GODINE MASOVNE GROBNICE I STRATIŠTA KORDUN 1.         Hrvatski Blagaj, Slunj, zgrada osnovne škole, 5. do 8. maja 1941, mučilište srpskog naroda Veljuna, Perjasice i okolnih srpskih sela. 2.         Hrvatski Blagaj, Slunj, dolina između zgrade škole (mučilište) i katoličke crkve, 6. do 8. maja 1941. ustaše poklale ili usmrtile sjekirama i maljevima 520 Srba – muškaraca. Poznati Veljunski pokolj. 3.         Veljun, školska i žandarmerijska zgrada, 6. maja 1941. godine, mučilište srpskih civila.

SRPSKO IME BRIŠU PO RECEPTU PAVELIĆA: Zašto se na popisu kod suseda 30.000 pravoslavaca izjasnilo kao Hrvati

14. novembar 2022.

Rezultati popisa stanovništva u Hrvatskoj pokazali su da je u odnosu na period pre deceniju broj Srba manji, a Hrvata veći, kao i da je generalno smanjen broj vernika, dok je porastao broj ateista. Pa ipak, zanimljivo je da se oko 30.000 Hrvata izjasnilo da pripada pravoslavnoj veroispovesti, što je drastično više u odnosu na 2011. kada ih je bilo 16.647. Na ovaj trend nedavno je upozorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i izneo najnovije brojke. I dok jedni misle da iza svega stoje strah Srba i težnja da olakšaju sebi život, pa se izjašnjavaju kao Hrvati, ne menjajući veroispovest, kod drugih se „šuška“ o pokušajima da se obnovi

NEMANJA DEVIĆ: Zašto je srpski jug bio amputiran iz jedinstvene nacionalne svesti?

14. novembar 2022.

Na nedavno održanom naučnom skupu u Vranju, pokrenulo se pitanje šta jug Srbije predstavlja u srpskoj prošlosti i sadašnjosti. I nije moglo a da ne zaboli samo ovlaš dodirivanje činjenica koje govore o Gvozdenom puku iz Toplice, preko srpskog Mančestera kao sinonima za međuratni Leskovac, do Tike&Špica, rođaka iz provincije i “močanja“ kao prvih asocijacija za srpski jug stotinak godina kasnije. Bilo bi vrlo zanimljivo da nam neki master rad na odeljenju za istoriju u Beogradu pokaže (znam da se to neće dogoditi) koji su motivi juga bili dominantni u srpskoj štampi 1920-ih, koji 1930-ih, a koji 2020-ih godina i kako se i pod kojim uticajima ta slika menjala. Ali,

BILA STUB PORODICE SVE DO SMRTI: Sahranjena baka Joka Milovanović

12. novembar 2022.

Na mjesnom groblju Mirosavci u opštini Lopare danas je sahranjena Joka Milovanović, majka tri poginula borca Vojske Republike Srpske, Miodraga, Tripuna i Đoje. Baka Joka Milovanović preminula je juče u 90. godini. – Opraštamo se od naše bake Joke, jedne od pet majki u Republici Srpskoj koje su u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu izgubile tri sina, heroine – poručili su članovi Boračke organizacije Lopare. Predsjednik Opštinske boračke organizacije Risto Radić rekao je da je uprkos svim životnih nedaćama, baka Joka okupljala preostali dio porodice i ostala njen stub sve do svoje smrti. Sahrani su prisustvovali rodbina i prijatelji, Boško Tomić, izaslanik srpskog člana Predsjedništva Milorada Dodika, načelnik opštine Lopare Rado Savić,

Đurđica Dragaš: Zašto sam nosila Natalijinu ramondu u Londonu

12. novembar 2022.

Kada je u februaru 2002. prvi put proslavljan novi državni praznik, ustanovljen par meseci ranije, većina medija objavila je i ankete o tome koliko građani uopšte znaju o Sretenju. Na ono najjednostavnije novinarsko pitanje – znate li šta danas proslavljamo – većina nije imala odgovor. Naravno, čast izuzecima, ali osim zbunjenih pogleda i par maglovitih činjenice o „nekom ustanku“ , ankete su svedočile o tome da se o novom „obeležju“ države zna vrlo malo. Devetnaest godina kasnije, nažalost, nije mnogo bolje. Još uvek previše ljudi ne zna ono što bi, kao državljani ove zemlje, svakako trebalo da znaju. Zašto je tako? Istorija ovih naših prostora obilovala je prevratima, promenama, burnim

U Bitolju održana komemoracija srpskim vojnicima

12. novembar 2022.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležen je komemoracijom na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju. Ispred Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, venac je položio Đorđe Aleksić. Komemorativnoj ceremoniji prisustvovali su ambasadorka Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović i izaslanik odbrane Vojske Srbije potpukovnik Vujica Vukobratov. Na groblju je sahranjen 1.321 vojnik srpske vojske iz Balkanskih i Prvog svetskog rata. Veliki broj njih je poginuo u borbama na Kajmakčalanu 1916. godine. Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova / Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu

„JEVREJI I SRBI ZAUVEK PRIJATELJI“ Vučić sa Ester Bajer i Bredom Kalef: Bila mi je velika čast da ugostim dve heroine

10. novembar 2022.

Predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa Ester Bajer, jednom od retkih preživelih logorašica iz logora Sajmište, i sa operskom divom Bredom Kalef, koja je u Drugom svetskom ratu izgubila 25 članova porodice. – Jevreji i Srbi zauvek prijatelji! Stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu je nešto što uvek moramo da osudimo i nikada zaboravimo. Bila mi je velika čast da ugostim dve heroine preteškog, ali i čudesnog životnog puta, od kojih sam naučio da je hrabrost koja se bori jača od slabosti koja traje – objavio je predsednik Vučić na svom Instagram profilu. – Ester Bajer i Breda Kalef su, svaka na svoj način, obeležile istoriju našeg kolektivnog stradanja, ali i

Z. Čvorović, V. Dimitrijević: Dva bitna dokumenta vezana za broj žrtava u Jasenovcu

9. novembar 2022.

Zabeleška nemačkog oficira za transport „da se ne veruje ustaškoj propagandi o Jasenovcu kao radnom logoru“ i ustaški dopis da Jasenovac može da primi „neograničeni broj zatočenika“. Umesto uvoda U prvom tomu četvorotomnika „Koncentracioni logor Jasenovac“ poznatog genocidologa Antuna Miletića nalaze se dva bitna dokumenta za razumevanje problema vezanog za broj žrtava u Jasenovcu. Jedan potiče od nemačkog oficira za transport, Artura Hefnera, a upućen je kapetanu Mecgeru. U njemu ga on opominje da ne veruje ustaškoj propagandi o Jasenovcu kao „radnom logoru“, i podseća ga da je Jasenovac KOMPLEKS LOGORA, što znači da se u njemu ubijalo na mnogo mesta, a ne samo na jednom. Drugi dokument je ustaški

Bojanić: ISPRAVNIJE JE REĆI DAN POBEDE, A NE DAN PRIMIRJA… mi smo pobedili, nismo izgubili rat

9. novembar 2022.

U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata. U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana. Na Zapadnom frontu 11. novembra 1918. vojnici su slavili pobedu (primirje) i završetak Velikog rata, slavilo se i u Beogradu. Ali, srpski ratnici su još vodili borbe protiv okupatora s mađarskim trupama za Bačku i Baranju, ali protiv hrvata, koji su ratovali na austrogarskoj strani,  borbe su se vodile i sa bugarskim komitama i albancima u Južnoj i Staroj Srbiji… i to moramo da znamo. Pre tri godine kada je bio jubilej stogodišnjice 2018. od završetka Velikog rata, taj sraman čin

Đurđica Dragaš: Crkva Svetih apostola Petra i Pavla krije Teslinu tajnu

7. novembar 2022.

Čiji je Nikola Tesla? Da li je Srbin, Hrvat ili možda Amerikanac?! Odgovor na to pitanje koje, s vremena na vreme „zapali“ internet i ustalasa srpsku i hrvatsku javnost, sasvim je očigledan i jednostavan tamo gde je sve počelo – u Teslinom Smiljanu. I ne, nećete taj odgovor pronaći u modernom Memorijalnom centru, među neobičnim eksponatima i zbunjujućim podacima prema kojima su Tesle vlaškog porekla. Istinu, jednu i jedinu, spoznaćete u crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla koja odnedavno ponovo krasi ovo ličko selo. Hram Srpske pravoslavne crkve, u kojem je službovao Nikolin otac Milutin, i u kojem je 1856. godine kršten čovek koji će „obasjati svet“, obnovljen je 2006.

Mira Radojević, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Mira Radojević: „Dekonstrukcije jasenovačkog mita“ – razlozi i posledice

6. novembar 2022.

Zbog čega vodeći mediji neretko tvrde kako su se „istoričari složili“ da broj jasenovačkih žrtava odgovara procenama Muzeja žrtava genocida? To jednostavno nije tačno. Izvor: Pečat, 5. 11. 2021. Teško je oteti se utisku da smo poslednjih tridesetak godina, naročito u najnovije vreme, postali nevoljni svedoci, učesnici i žrtve jednog čudovišnog procesa u kome se naopako okreće sve ono što smo kao nacija znali o svojoj prošlosti, u šta smo verovali i na šta smo se oslanjali. „Nesrećni srpski narod“, napisao je u predvečerje Drugog svetskog rata Milan Grol, svakih je deset godina „zaluđivan drugom ideologijom“, sve dok nije izgubio svest o vrednostima kojima se rukovodio dok se pod svojim

Pavle i Stjepan Radić, vođe Hrvatske seljačke stranke

Dan kada su Srbi spasli Hrvatsku; Čak je i veliki ustaša govorio: „Ujedinjenje je neizbežno“

5. novembar 2022.

Na današnji dan, 1918. godine, pobednička italijanska vojska u Prvom svetskom ratu zauzela je veliki deo hrvatskih primorskih područja. Hrvatska je tada pripadala gubitničkoj Austro-Ugarskoj, koja je bila u raspadu. Italijanska vojska okupirala je tada Rijeku, Zadar, Vis, Hvar, Korčulu, Mljet i Lastovo. Italija je želela da što pre zauzme prostor koji joj je obećan kad je ušla u rat na strani Antante. U tom kontekstu treba razumeti žurbu hrvatskih saborskih zastupnika koji su se odlučili da se udruže s Kraljevinom Srbijom. Naime, smatrali su da samo na taj način mogu sprečiti da Italijani ne otmu veći deo hrvatske obale. Srbija je takođe bila pobednica u ratu, pa bi udruženje

Godišnjica oslobođenja Beograda : Nemci su pobegli za dva sata

5. novembar 2022.

Pre 104 godine, srpska vojska, predvođena dunavskom divizijom, oslobodila je Beograd. Prvi ušao 7. pešadijski puk, zato što su ga činili vojnici iz glavnog grada. Pre sto i četiri godine, Beograd je dočekao slobodu! Ujutro, 1. novembra 1918, posle nezadrživog naleta elitnih srpskih divizija – Dunavske, Moravske i Drinske, na ulicama srpske prestonice pojavili su se prvi oslobodioci! U grad su oko 11 časova prodrli prvi vojnici Dunavske divizije i izbili na Kalemegdan. Već dva sata kasnije poslednji nemački vojnici napustili su Beograd pred naletom Prve armije predvođene vojvodom Petrom Bojovićem. Po podne, oko 15 časova, Moravska i Dunavska divizija nalazile su se na liniji Veliki Vračar – Banjica –

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA