Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 26

Душан Бодирога: Филм „Гаравице“ мора бити проглашен за филм од националног значаја

11. децембар 2024.

Драган Радовић је снимио филм који је можда и најбољи филм о страдању Срба у Другом свјетском рату! Оно што би требало да раде државни институти, факултети, државна политика и тимови људи који ионако примају плате из буџета, урадио је један једини човјек без ичије било какве помоћи! Наиме, и у Фочи је приказан филм „Гаравице“ о једном од највећих стратишта Срба у Другом свјетском рату и о страдањима нашег народа у Бихаћу, Цазину, Босанској Крупи, Великој Кладуши и Босанском Петровцу. Аутор овог филма је Драган Д. Радовић из фондације Заборављени коријени који је у овом филму био све: режисер, текстописац, истраживач, историчар, сниматељ, монтажер, продуцент и финансијер. Тај Драган

Слободан Чикарић: Бекство на Козару 1942.

11. децембар 2024.

За време НДХ (1941–1945) усташе су послале у смрт 1.700 Срба православаца свих узраста и оба пола у малој дубичкој општини смештеној у „Банијском трокуту”. Готово сва српска деца су побијена. Хитлерова Немачка решавала је „јеврејско питање” тако што је шест милиона Јевреја спалила у крематоријумима или им на други, подједнако суров начин одузела живот. Павелићева НДХ прихватила је доктрину главног усташког идеолога у Павелићевој влади доглавника Милета Будака, која се може назвати „свето тројство”. Наиме, Будакова идеологија о решавању српског питања у НДХ састојала се у следећем: трећину покрстити, трећину протерати, а трећину побити. Касније су се усташки идеолози у НДХ предомислили. Ипак, све Србе у НДХ (и оне

Саво Штрбац: Над ким (ни)је почињен геноцид у Јасеновцу

10. децембар 2024.

Медији из Београда и региона прошле недеље су, с бомбастичним насловима, објавили вест да је на другом годишњем заседању Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), које се одржава у Лондону, шеф званичне делегације Хрватске Сара Лустиг, одговарајући на директно питање, наводно рекла “да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима”. О томе што је тачно у Лондону изречено, од владе и/или Министарства вањских послова Хрватске, као ни од Саре Лустиг, до писања овог текста (у недељу) није било никаквог јавног реаговања, али је истог дана саопштењем реаговало вођство ИХРА, које “осуђује цурење нетачних информација из расправе о бившем логору Јасеновац”, уз критику

Господине, опали још један метак, јер ме нијеси добро погодио

9. децембар 2024.

ВЕЛИКИ УСПЈЕХ ФИЛМА „ГАРАВИЦЕ“ Гледаоци документарног филма „Гаравице“ сигурно су запазили свједочење Хрвата Живка Ћурића о закопавању српских жртава када каже да је један остао жив и јавио му се ријечима „па зар ти мене не познаш, кад смо заједно служили војску у Неготину, ја сам Карановић Никола“, а затим када је усташа пуцао из пиштоља у њега, он поново одговорио „господине, опали још један метак, јер ме нијеси добро погодио“. Име и презиме уз детаљ о служењу војске у Неготину били су довољни да Николини потомци након гледања филма препознају о коме је ријеч. Никола је рођен око 1900. године у селу Липа од оца Луке и мајке Марије

Радмановић: Хрватска Влада требала би да призна геноцид над Србима у НДХ

6. децембар 2024.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Небојша Радмановић сматра да би било сасвим нормално да хрватска Влада призна геноцид над Србима у Другом свјетском рату, након што је хрватска делегација на међународном засједању у Лондону поменула геноцидну природу злочина над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Радмановић је истакао да до тога задуго неће доћи. С обзиром на константну полемику у широкој јавности о комплексу Јасеновац и шта се тамо догодило, Радмановић је нагласио да у новоформираној хрватској држави никада нису признали да се десио геноцид у Јасеновцу. – Недавно се десило на конференцији у Лондону гдје су се разматрали различити пројекти, гдје је био и пројекат о ревитализацији

Басташић: Скандалозно да Хрватска и даље не признаје геноцид над Србима

6. децембар 2024.

Шеф делегације Хрватске Сара Лустиг на конференцији IHRA у Лондону, није јасно рекла да је НДХ извршила злочин геноцида над Србима. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић сматра скандалозним да Хрватска и даље не признаје да је НДХ извршила геноцид над Србима и да је за жаљење то што се сва српска стратишта и те геноцидне радње не помињу на међународним скуповима, као што је био о Холокаусту у Лондону. – Хрватска је давно признала да је НДХ извршила геноцид над Јеврејима и Ромима, али не и да је геноцид почињен над Србима – рекао је Басташић Срни. Коментаришући писање појединих српских медија да је Хрватска на другом годишњем засједању

Шамац: Помен за 137 Срба које су убиле усташе 1944. године

3. децембар 2024.

Код споменика у Српској Тишини и Шамцу служен je помен за 137 Срба које су 1. децембра 1944. године убиле усташе, међу којима је било десеторо дјеце. Лазо Вакић из Српске Тишине који је у Другом свјетском рату изгубио седам чланова породице, међу којима три стрица, док је отац одведен у логор, рекао је да је најстарији члан фамилије Вакић. – Усташе су потрпале у два камиона становнике Српске Тишине, њих највише, те из Писара и Шамца, које су превезли преко Саве и стријељали код моста. Усташе су бацале бомбе на нејач која је остала у кућама – испричао је Вакић. Потомак жртава Лазар Станојевић, којем су усташе отјерале у

Јелена Ковачевић: Страдање

30. новембар 2024.

У издању удружења грађана Јадовно 1941. Београд – Бања Лука, из штампе је изашла збирка песама Јелене Ковачевић под насловом „Страдање“, на тему Покоља, геноцида почињеног над српским народом у Независној Држави Хрватској. ЗАВЕШТАЊЕ За нама не плачите,за њима закукајте и не престајте кукати.За нас се помолите а за њих молите,глас не затварајте и реч не испуштајте.Чуће Господ а да ли ће услишитиако се ви за опрост њима будете молили а нисте опростили?Зарад љубави милост ће крвнику уместо крви пустити.Бол у љубав да се разнесе ми ћемо се молити.Када на гробовима нашим свеће запалитезнајте да џелатима нашим палите, у гробове наше убице су легле.Нас Господ викну и ми се пробудисмо,

Годишњица страдања Срба из села Кип и Клиса

29. новембар 2024.

Недавно су се навршиле 33 године од страдања Срба из западнославоских села Кип и Клиса током рата у Хрватској 1991. године, који су одведени у импровизовани затвор у Марином Селу гдје их 18 није преживјело мучења, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”. У саопштењу се подсјећа да су у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције похапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара, под сумњом да скривају оружје, и Клиса код Пакраца, ради “измјештања” становништва. Српски цивили су одведени у Марино село, гдје су затворени и држани у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба”, психички и физички малтретирани, а најчешће методе мучења су биле

Владимир Бурсаћ: Злочини Независне Државе Хрватске у Бихаћком крају током пролећа, лета и јесени 1941.г

29. новембар 2024.

Уз сагласност аутора, преносимо његов рад објављен 2023. године у часопису Топола, издавача ЈУ Спомен-подручје Доња Градина. Апстракт: Неколико дана од почетка инвазије на Југославију, оснива се Независна Држава Хрватска. Кључна особа у стварању органа власти НДХ у Босанској Крајини је Виктор Гутић. Половином јуна у Бихаћ као Велики жупан Велике жупе Крбава и Псат долази Љубомир Кватерник, организатор и предводник злочина над српским и јеврејским живљем. У раду су кроз временску линију приказани сви злочини почињени над Србима и малобројним Јеврејима: одузимање земље и имовине добровољцима, конфискације радњи трговаца и занатлија, хапшења и затварања, пљачкање имовине и уцењивање имућних житеља, покатоличавање, рад Пријеког суда за Велику жупу, организовано и

Јован Мирић: Град и село у НДХ

29. новембар 2024.

У градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме. Шта више рећи? Главни трг у Загребу, НДХ (Извор: 24/7) Дана 28. априла 1941. године усташе су око 200 Срба, Јевреја и неколико Хрвата допремили са севера НДХ у Загреб, сместивши их у домобранске касарне у Илици. Из те групе Немци су издвојили бивше југословенске војнике, а остале ухапшене усташе су немилосрдно мучили. „Цијелим путем од Јелачићевог плаца до Нове Васи били смо нападани од уличне руље која нам је добацивала разне псовке, пријетње, пљувала по нама, а неки почели и бацањем камења“, казује Дмитар Романић. (Ђуро Затезало, Јадовно,

Жељко Кресојевић: KОМАДИЋ KРУВА

27. новембар 2024.

Стара Градишка – логор. Одвајање дјеце од мајки, 10. јуни 1942. године Имате једно дијете Неко двоје. Можда их имате троје. Можда немате својих. Тетка сте неком … Стриц сте неком, ујак Можда их имате четверо… Баш као што их је моја баба ДРАГИЦА (рођена Хајдин), стара 30 година имала на тај дан… ДАНИЦУ (11), МИХАИЛА (9), МИЛОША (7) и МИЛKУ (2). Привили су јој се уз скуте. Најмлађа јој Милка у рукама. За Даницу ћаћа каже да је била штркљава цурица, витка. Тамне косе и исто таквих крупних очију. Изгледа да је стасом и изгледом повукла на Петровиће и Хајдине. Мој отац Михаило, Милош и најмлађа Милка су

Ђурђица Драгаш: НЕБО У ВОДИ

27. новембар 2024.

Лепо је и страшно јутро дивосељачко. Небо се у води огледа.Распукнуто и модро. Потоке Оке исплакале.Закукале за песмом девојачком.За коњима што грудима њиве ору.За капом црвеном са ресама црним,накривљеном,опеваном,на срцу исцртаном. Обелео снег стазе зарасле.Прекрио пустош,сакрио таму. Под пахуљама белим самују гробљатраговима зверињим изгажена.Нема птица.Немо је небо.И земља смрзнута тихује. Лепо је и страшно јутро дивосељачко.Као извежени покров за покојника,као младост по ливадама расута,изникла,погажена,вечношћу обожена! Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

ИЗАШАО ПРВИ ТРЕЈЛЕР ЗА ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА У 20.ВЕКУ (видео)

26. новембар 2024.

Ово ће бити и први документарни филм који ће обрадити цео век Српског страдања. Пише: Ђорђе Бојанић Сви добро знамо да је над Српским народом у више наврата извршен колективни злочин од стране наших непријатеља и комшија који су на државном нивоу у одређеним историјским тренутцима имали пројекат истребљења српског народа. Само у двадесетом веку у одбрамбеним ратовима и агресијама над Србима страдало је преко три милиона Срба. Све то ћемо покушати да уткамо кроз једну нараторску причу проткану видео материјалом и уз причу учесника који ће говорити у филму. Пред нама је годину дана напорног рада, наглашава Ђорђе Бојанић. Циљ нам је и да прикажемо кроз историјски пресек и континуитет

Јелена Ковачевић: Блажени су жедни (логор Слано на Пагу)

24. новембар 2024.

Да бар заридати можемо али лице је наше запекло, / ни суза једна да кане да напуни ждрело. / Ни крв из ране да се излије па уместо воде крви своје да се напијемо. У камен, на камен, међу камен бачени смо суви, каменом озидани. Врх камена Сунце не залази и тела нам на камену овом суши. Воде овде нема за грло и очи, а иза или испред, море сe разлива у води. Да бар можемо не чути, не бисмо сву тежњу у капљу једну слили жедни. Грло је наше отежало. Ни молитву Богу да подигнемо воду да пусти, па у потопу да изгинемо. Отврдла су уста наша од соли,