arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Бранко Радун

Радун: Сребреница нови БЛАЈБУРГ!

2. децембар 2018.

У протекле две и по деценије настао је и упорно гајен од Хашког трибунала, глобалних медија али и од медија и политичара у “региону” још један лажни мит, овај пут онај о геноциду у Сребреници. Теорије иду до тога да тврде да је наводно 7.000 страдалих бошњачких војника у Сребеница нови холокауст.  Цифра је одавно оборена чак и у пресудама Хашког трибунала на око 5.000. Осим броја страдалих у коме имамо и званични став власти Алије Изетбеговића у те 1995 је био око 3.000 страдалих војника – што у борбама што оних који су стрељани од стране српске војске. При томе значајан број страдалих у борбама је погинуо у пријатељској ватри јер су имале

БЕЋКОВИЋ: ЗАБОРАВЉЕНИ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ СРПСКИ ВОЂА 20. ВИЈЕКА

2. децембар 2018.

Јован Дучић писао је о врховном команданту српске војске у Првом рату, Краљу Александру Карађорђевићу, који је откупио рукопис “Горскога вијенца” и из Беча га после 1918. године донио у своју библиотеку. Из те породичне својине, нечијом самовољом је однесен на Цетиње – рекао је Бећковић и додао се ових година много слушало о Првоме рату. – Врховни командант те војске имао је само 21 годину кад је почео том војском да командује. Прошло је више од пола вијека да отаџбина није уждила свијећу за душу тог најзначајнијег српскога владара двадесетога вијека. Прије 74 године убијен је он, син једног, унук два краља, праунук вожда Карађорђа, рођен на Цетињу, остао

СKУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ СПРЕМНА ДА УKИНЕ И 13. ЈУЛ, ДАН УСТАНKА ПРОТИВ ФАШИЗМА

2. децембар 2018.

У Црној Гори, после брисања једног од најславнијих периода њене историје – херојске борбе црногорских јунака у Првом светском рату против Аустроугарске, уз претходно извојеване победе против дуговеког Отоманског царства, а у тим борбама црногорски народ поднео је огромне жртве, и после неки дан у Скупштини Црне Горе изгласане одлуке да се поништи одлука црногорске Скупштине о присаједињењу са Србијом и уласка у Kраљевину СХС, 1918. године – јављају се идеје да садашња Скупштина Црне Горе прогласи ништавним 13. јул 1941, Дан устанка црногорског народа против фашизма. А све због жеље да се чим пре уђе у Европску унију. У коју су по заиста хитним и преким поступцима примљене земље

Степа Степановић: “Oтаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа”

1. децембар 2018.

Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом “отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа”. Када је коначно дошло време да оде у дуго заслужену пензију, Степа Степановић је тражио да му држава поклони само једно – његову остарелу кобилу Вилу. Био је то коњ на којем је војвода учествовао у многим биткама и војним походима и још за време Степиног службовања је била стара, оронула и предвиђена за одстрел. Степа Степановић то никако није хтео да дозволи! Како би спасао кобилу тражио је да она буде његов поклон поводом одласка у пензију и, уз много чуђења

Шамац: Спомен-обиљежје Србима које су убиле усташе 1944. године

1. децембар 2018.

У Шамцу је данас откривено и освештано Спомен-обиљежје за више од 70 српских цивила са подручја ове општине које су на данашњи дан 1944. године стријељале усташе. Споменик је подигнут за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије из Брвника и једну из Писара. Њих су усташе 1. децембра 1944. године извеле из кућа, превезле скелом у Хрватску и стријељале. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је дужност и обавеза на овај начин се одужити невино страдалим жртвама у Другом свјетском рату које су изгубиле животе само зато што припадају српском народу. „Страдали су невини људи, који нису учествовали у Другом свјетском рату ни

Суд још није разматрао Недићеву рехабилитацију

1. децембар 2018.

До краја ове године неће бити познато да ли ће бити усвојена жалба подносиоца захтева за рехабилитацију квислиншког премијера По свему судећи, до краја ове године неће бити познато да ли ће Апелациони суд усвојити жалбу подносиоца захтева за рехабилитацију Милана Недића, сазнаје „Политика”. Наиме, крајем јула Виши суд у Београду одбацио је захтев за поништење уредбе ФНРЈ из 1949. године којом је Недић проглашен за ратног злочинца и одузета су му грађанска права и имовина. На ову одлуку убрзо су се жалили подносиоци захтева, али судије Апелационог суда још нису већале на ову тему. Иако је најављивано да је рок за доношење одлуке три месеца, готово је немогуће да

СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Стварање Краљевине СХС – дан за славље или дан жалости

1. децембар 2018.

На данашњи дан, пре тачно сто година , створена је прва Југославија, држава у којој је Србија жртвовала своју државност и о којој су мишљења крајње подељена Приликом закључења ове наше мировне конференције у Версају, ја морам да изразим своје велико жаљење што је с политичке позорнице света нестало једно велико историјско име, а то је Србија. Аутор: Љиљана БЕГЕНИШИЋ Ове речи изговорио је Жорж Клемансо, председник француске владе на крају Версајске конференције којом је окончан Први светски рат. А неколико месеци пре тог догађаја, Србија је своју државност жртвовала у корист нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније названа Краљевина Југославија. Нова држава, у коју

ШKОЛЕГИЈУМ: Kако „Магазин за праведно образовање“ шири неистине и говор мржње

1. децембар 2018.

Ових дана пажњу ми је привукао текст под насловом „Глогов крст у срцу Kозаре – Прилози историји бешчашћа: анализа каталога/ брошуре Сталне музејске поставке Kозара у НОБ- у, Музеја Мраковица.“ Аутор текста је књижевник и професор на Филозофском факултету у Сарајеву, господин Ненад Величковић. Објављен је у часопису „ШKОЛЕГИЈУМ – Магазин за праведно образовање.“ Одговорни уредни часописа је господин Величковић, а часопис се може купити и на киосцима широм Републике Српске. На почетку Величковићевог текста, налази се фотографија вањског дијела музеја, на којем је нацртан човјек у српској народној ношњи како на музеју врши велику нужду. Овим приказом вријеђа се читав један народ, његова традиција, али и Меморијални музеј на

Драгољуб Дража Михаиловић

Владимир Коларић: Два филма о Дражи

30. новембар 2018.

О филмовима „Генерал Михаиловић – Херој и казна“ (2015) и „Генерал Дража Михаиловић“ (2018). Снимање филмова о (до скоро) проскрибованим темама не представља само могућност да се „чује друга страна“ или да се одговори на до тада доминантне наративе кроз (анти)пропаганду или отварање друштвеног дијалога, него и могућност преиспитивања и суочавања са – без обзира на идеолошке и друге поделе – нашом заједничком прошлошћу. Филм, па и документарни, није и не би требало да буде пука илустрација готових теза, него истраживање, никада праволинијски пут до истине, евокација, која нужно има своје различите рукавце и отвара простор за различите могућности рецепције. Тема равногорског покрета и генерала Драже Михаиловића отворена је за

СИМПОЗИЈУМ О ЈЕЗИКУ: Колико политички компромиси угрожавају српски идентитет? (ВИДЕО)

30. новембар 2018.

У Новом Саду је 23. новембра одржан симпозијум о српском језику и ћирилици. На симпозијуму су говорили проф. др Милош Ковачевић, проф. др Вељко Брборић, еметирус проф. др Славко Гордић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Јово Радош, проф. др Бранко Баљ.   Извор: Слободна Херцеговина

Немања Девић: Тежак ли је наш грех, када их не памтимо и не спомињемо

30. новембар 2018.

Пркосећи новогодишњој еуфорији, читам о нашим пострадалим и прогоњеним свештеницима 1941-1945. и касније, у “грађанском рату у миру“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јануара  2018. године. Листам књиге Вељка Ђурића Мишине, Саве Јовића, Велибора Џомића, напослетку узимам и једну споменицу погинулих православних свештеника из 1960. или 60 и неке… и гледам те ликове, те очи, биографије које су постале житија. Какви су све пастири пострадали… Много их је, најбољих, мученички пострадало од комуниста, много од Немаца, Бугара, Мађара, Арнаута… али највише од усташке руке. Уморени су најсвирепије, да би се та “граница цивилизација“ померила даље на исток, до Дрине. То како

Немања Девић: Ма колико од њих бежали, сенке прошлости нас упорно прате

28. новембар 2018.

Потпуно неочекивано и невезано за посао којим се бавим, вечерас сам, у ширем друштву, у једној кафани седео и с познатим српским Глумцем. Боем и шаљивџија, причао је понајвише о својим глумачким искуствима, али и о путовањима, дружењима, женама… Узгредно, рече и да је недавно долазио до Шумадије, да обиђе остарелог оца и наслеђено, повеће имање у селу Т. „Ух, Т. – па знам то село“, готово да ми излете, ма колико да сам био свестан да мом вечерашњем сатруднику у пићу није много стало до историјских прича. У тренутку сам се сетио да, заправо, као што је то често код мене случај, ја не познајем нити једног живог човека

ВИДЕО – Један нам недостаје! Ослободите Данета Лукајића!

27. новембар 2018.

У емисији ПОСТ ФАКТУМ о отмици Данета Лукајића, пензионисаног пуковника ВРС, недавно оптуженог да је починио ратне злочине. Гости емисије су предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић и оснивач портала “Фронтал.рс“ Данијел Симић. У студију коментаришу начин хапшења Данета Лукајића, објављивање оптужнице којом га Хрватска терети да је починио ратни злочин и однос институција и удружења Р.Српске према свом некадашњем борцу. У емисију се укључио и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић. Емисија је емитована у петак, 23. новембра 2018. у 21:05. Уредник емисије и водитељ је Бранимир Ђуричић. Редакција: Информативни програм РТРС. Извор: РТРС

Подизање споменика Диани Будисављевић у Београду рехабилитује и надбискупа Степинца

26. новембар 2018.

Апсурдно је да Београд диже споменик хероини, али не прихваћа њезина свједочанства да је Степинац помагао у спашавању хиљада српских малишана (Преносимо прилог из загребачког Вечерњег листа од 25. новембра 2018.) Београдска Политика објавила је да ће у главном граду Србије на Савском кеју за отприлике годину дана бити подигнут споменик Диани Будисављевић која је из усташких логора у НДХ спасила хиљаде малишана, углавном српске националности. И у Хрватској и јавности Србије ова прича држана је на маргинама интереса. Загреб је причу о Диани углавном игнорисао, осим у повјесничарским и црквеним круговима, вјероватно из политичких разлога и због доказано неучинковите политике ћутње о „неугодним“ стварима које су се догађале у

Милослав Самарџић: Битка за Грачац

23. новембар 2018.

Битка за Грачац била је једна од најкрвавијих у читавом рату. Овај српски градић испод Велебита, на прузи Сплит – Загреб, комунисти су безуспешно нападали још октобра 1942. године. Сада, уочивши долазак херцеговачких четника, они довлаче веће снаге. Помоћник начелника Врховног штаба, Велимир Терзић, писао је Ј. Б. Титу 13. јануара 1943. године: “Главни штаб Хрватске ме је известио да они 14. јануара ноћу предузимају напад на Грачац. Данас ћемо им упутити око 40 граната за хаубицу, за ову акцију.“87 Већ смо видели да је Главни штаб Хрватске, састављен од Хрвата, организовао знатне снаге Срба-бораца и систематски их усмеравао на четнике, док су на другој страни усташе убијале породице ових

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злочин и казна

Светозар Шарац из Крњака на Кордуну, у то вриjеме тридесетшестогодишњак, приватни аутопревозник,

Некад било – промоција

Радио-телевизиjа Републике Српске организуjе   промоциjу 7. сезоне емисиjе „Некад било“,на коjоj ће ексклузивно

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА