arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Помен

Милан Жутковић: ЈАСЕНОВАЦ

Јасеновац није само гробље. Он је опомена. И док га памтимо мученици живе. А кад га заборавимо, ми смо мртви. ЈАСЕНОВАЦ где је човек престао, а мученик почео Није то место, то је рана што стоји усправно. Ту земља више не прима кишу, него сузе које никад нису пресушиле. Ту је тишина гласнија од сваког крика, а трава зна имена пре него што их људи науче. Свако зрно праха је нечије „мајко“, сваки камен – прекинута молитва. Овде су деца престала да расту, а небо се спустило да их покрије. Овде су мајке училе како се умире стојећи, а очеви како се ћути да се не изда вера. Јасеновац није прошлост. Он је дан

АКАДЕМИК ДАРКО ТАНАСКОВИЋ БЕСЈЕДИ У БАЊОЈ ЛУЦИ: „БАУК СРПСКОГ СВЕТА КРУЖИ БАЛКАНОМ”

Поводом Дана државности, Србско сабрање Баштионик приређује своју централну годишњу манифестацију,  14. Сретењску бесједу. Част да ове године подјели своју мудрост са бањалучком публиком припала је академику проф. др Дарку Танасковићу, еминентном дипломати и научнику, који ће бесједити на интригантну тему „БАУК СРПСКОГ СВЕТА КРУЖИ БАЛКАНОМ”. Овогодишњу Сретењску бесједу подржава Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, чиме је наглашен међународни и национални значај ове манифестације. Такође, Баштионикова традиција дуга четрнаест година поново је препозната од стране институција и званично уврштена у Календар културних догађаја Града Бања Лука. Кроз излагање академика Танасковића, публика ће имати прилику да чује дубоку анализу српског духовног и

sisak.jpg

Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом

Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. „Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима,

Адвокатска канцеларија Радић: Нетачни подаци на изложби „Прихватни логор Земун 1942-1944“

Предлажемо да се уместо „Јеврејског гробља“ стави „Српско православно гробље у Земуну“, како је то констатовала Државна комисија у Записнику састављеном 6. децембра 1944. Иако није отворена за посетиоце, захваљујући разумевању руководства Центра, јуче (3. 2. 2026) нам је омогућен обилазак Изложбе „Прихватни логор Земун 1942–1944“ у Централној кули Меморијалног центра „Старо сајмиште“, аутора поставке др Милана Кољанина и Асје Драча Мунтеан. Било би корисно да се што већи број људи суочи са немачким и хрватским злочинима почињеним над логорашима „Јеврејског логора Земун“ (8.12.1941– 10.5.1942) и логорашима „Прихватног логора Земун“ (10.5.1942–17.4.1944), као и да сазнају за Српско православно гробље у Земуну где је сахрањено 6.500 жртава из „Прихватног логора Земун“. Поменути логори, као и Српско православно

НАЈАВА: У Ротердаму и Зандаму трибина „Наше сјећање – њихов вјечни живот“

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму и Црквене општине Свети Никола у Зандаму, Холандија, организује двије трибине. „Наше сјећање – њихов вјечни живот“ Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ – Госпићка група логора – претеча Јасеновца – Злочин над Србима у Ливањском пољу и на Динари -Страдање Срба у логорима у Норвешкој Мјесто и вријеме:СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАЦРКВЕНА ОПШТИНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ Lede 121, 3075 HH Rotterdam, ХоландијаСубота, 07. фебруар 2026. у 17:30 часова. Мјесто и вријеме:СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАПАРОХИЈА СВЕТИ НИКОЛАStationsstraat 131506 DA Zaandam, ХоландијаНедеља, 08. фебруар 2026. након Свете литургије. Редакција портала УГ Јадовно 1941.

Ђурђица Драгаш: ВЕЛЕБИТУ…

Како да те не волим кад све моје у теби спава. Лутала сам ноћас по стазама твојим, вољени мој.Шапутала сам ти песму, луда од среће што се сретосмо поново.Нестајала сам и рађала се на изворима бистрим.Умивала се снегом што вечно спава на врховима твојим.Питала сам те, старино моја, што се не видесмо толико дуго.Ћутао си… знаш за грехе своје… Немој, подигни главу, замириши лепотом.Опраштам ти…Опраштам пусто Брдо Драгашко,опраштам Крушковаче и Јарчју јаму.Опраштам Шаранову и Катину безданку,Јамину и Јадовно,пашку гробницу плаву.Опраштам ти мили,ниси ти крив. Знам да си једар од младости њихове.Да си моћан од крви прокључале, момачке.Знам да су твоје траве косе девојачке.Да се модриш као очи дечје.Знам да си

Бранко Брковић: Поклану чељад загрн`ли су оне комшије шокци

Након 30 година, када се под притиском породица покланих Срба из Дракулића, Шарговца и Мотика подигла спомен-костурница, кости из дворишта је народ ископавао и носио у костурницу. Помагали су ископавати и исти они који су их ту и покопали, који су куће одмах након покоља и опљачкали… Аутентично свједочење Бранка Брковића: „Ја се извучем испод амбара. Усташа нема више. Отац Ђорђо и стриц Павле леже сасјечени пред кућом. Братове цурце, Нада и Јованка, дјеца, и њиова мајка Даница, сна моја, леже откривене и крваве. Силовало то туј на пртини, па убило. Уђем у кућу. Све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама. Ја се скаменијо. Не могу о томе да причам.

ДОКУМЕНТ ИЗ АРХИВА ВОЈВОДИНЕ: Свједочење о усташким звјерствима у Херцеговини

Архив Војводине је 2020. године објавио веома вредну књигу под називом ”Усташка зверства: зборник докумената (1941–1942)”. ENGLISH У овом зборнику је објављено 165 одабраних докумената и 63 фотографије, заједно са исцрпним и корисним уводним текстовима и објашњењима. Приређивач зборника је наш угледни историчар др Милан Кољанин. Документи објављени у зборнику су део досијеа немачког окупационог Заповедника полиције безбедности и службе безбедности у Београду. Досије се налази у саставу фонда Архива Војводине Ф.562, Лични фонд Славка Одића (1915–2006), 1909–1983, у коме се чува део заоставшине овог носиоца Партизанске споменице 1941, обавештајца, дипломате и публицисте. Сам досије се претежно састоји од докумената на немачком језику, насталих током 1941. и 1942. године, а

Божидарка из Велике Жуљевице

Гости уредника Загребачке телевизије, те вечери, били су Козарчани. Пред камере и под свјетлост рефлектора сјели су генерали и хероји, курири и дјеца с необичним ратним судбинама. За истим столом с ратницима сједела је и Божидарка Фрајт, филмска и позоришна глумица. Само, она није дошла ни као лијепа жена из филма „Жива истина“, за чију је улогу на фестивалу у Пули 1972. добила „Златну арену“, ни као млада партизанка из „Ужичке Републике“. Дошла је као гост уредника да чује причу о Козари — и себи. Зато Божидарка неће замјерити што ту причу морам поновити од почетка, јер она почиње с Козаром 1942, од њене друге године. Богдан Грубљешић, Божидаркин отац,

Усташки злочин у Дракулићу опомена Србима – страдање не смије да буде заборављено (ФОТО/ВИДЕО)

У бањалучком насељу Дракулић обиљежене су 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и руднику Раковац код Бањалуке, када је 7. фебруара 1942. године у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете. У Спомен-храму Светог великомученика Георгија служена је Света архијерејска литургија коју је служио Његово преосвештенство владика марчански Сава, уз саслужење свештенства Епархије бањалучке. Након тога у Спомен-костурнице у Дракулићу служен је помен убијеним српским цивилима и положени вијенци и цвијеће. Обиљежавању су присуствовали предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министри у Влади Републике Српске, посланици у НСРС као и лидер СНСД-а Милорад Додик. Стевандић је истакао да је Република Српска

Немања Девић: Масовна стрељања неистомишљеника

У јесен 1944. након ослобођења у Другом светском рату, широм земље почела су масовна стрељања. Власт је тврдила да тиме ликвидира народне непријатеље, деценијама касније постало је јасно да су они пре свега били неистомишљеници новог режима и да су многи то платили главом. Смртне казне извршаване су врло брзо, без правог суђења, убијани су покопавани у заједничке гробнице без обележја. У Смедереву се то одвијало на простору око некадашње реке Језаве где и данас почивају остаци стрељаних. Гост подкаста Ван оквира био је др Немања Девић, Виши научни сарадник на Институту за савремену историју. Извор: YouTube канал SDCafe

Пише: Чанковић Дане Смрт Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде.

КАЈАЊЕ  И  ПРАШТАЊЕ или ШТА ЧЕКА НАРОДНА СКУПШТИНА Р. СРБИЈЕ

Ево три дана је прошло од обиљежавања Дана страдања јеврејског народа. Пише: Чанковић Дане Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација бр. A/РЕС/60/7 из 2005. године, 27. јануар је установљен као Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тај датум је изабран зато што су 27. јануара 1945. године снаге Црвене армије, под командом Ивана Степановича Коњева, ослободиле концентрациони логор Аушвиц-Биркенау (Освјенћим) и спасиле преживеле затворенике. И никад није превише сећати се катастрофалног и застрашујућег страдања јеврејског народа, па да се то чини и сваки дан. Тим пре  што се ситуација у свету компликује до те мере да се ништа не може искључити, па ни разарање Израела као државе. Народна скупштина Р. Србије обиљежила је

ПОПОВО ДОЛИНА СУЗА: Историчар Симо Радић документовао истину о геноциду у Херцеговини

Осамдесет и пет година након почетка Другог свјетског рата, историјска дистанца није умањила тежину истине, већ је додатно појачала одговорност да се она изговори јасно и документовано. Текст Здравка Шакотића који слиједи доноси свједочанство о страдању српског народа у Херцеговини 1941. године, ослоњено на истраживачки рад младог историчара Сима Радића и његову књигу „Попово, долина суза“. Ово није само приказ једне промоције, већ прилог култури сјећања и позив на историјско отрежњење — да се именују жртве, разумију узроци и прекине тишина која је предуго трајала. У освит 2026. године, када се навршава осамдесет и пет година од почетка Другог свјетског рата, исто толико времена протекло је и од геноцида спроведеног под

Никола Пејаковић: Светосавска бесједа

Ми, садашњи Срби, морамо да се коначно окренемо на праву страну и помолимо Богу и Светоме Сави, и Светом Ђорђу који је убио аждају. Помаже Бог, браћо и сестре. Кога ми то данас славимо? Светог оца Саву? Растка Немањића, сина славне српске лозе, принца, па монаха, па свеца? Кога ми то данас славимо? Ми, браћо и сестре, данас славимо – Бога! Ми славимо Оца и Сина и Светога Духа! Ми славимо Господа нашега Исуса Христа! Ето, то ми славимо. Данас га славимо, пијемо, једемо, а сутра ће га, на жалост, неки од нас издати. Ко ће издати? Ко неће… Нема ко неће. Ја први. Издамо ли Христа, издали смо и

sargovac.jpg

У недјељу обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Дракулићу

У бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 1. фебруара, биће обиљежене 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац код Бањалуке, 7. фебруара 1942. године, када је у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да ће програм обиљежавања почети у 9.00 часова служењем литургије у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, док ће централни дио бити одржан код Спомен-костурнице у Дракулићу. „У 12.00 часова биће служен помен убијеним српским цивилима, након чега ће услиједити полагање вијенаца и цвијећа“, навео је Видаковић,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.