arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Smena direktora Muzeja žrtava genocida

13. novembar 2019.

Udruženje Jadovno 1941. saznaje iz neformalnih izvora, da je na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, u toku procedura za smenu Veljka Đurića Mišine sa mesta direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Po istom izvoru, razlog smene je umanjivanje broja žrtava u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, koje u poslednje vreme propagira grupa istoričara iz tog muzeja i predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, vladika Jovan Ćulibrk, ujedno i predsednik Odbora za Jasenovac SAS SPC. Očekuje se sazivanje sednice Upravnog odbora Muzeja. Čekamo i na službenu potvrdu ove vijesti. Redakcija portala Jadovno 1941. Banja Luka

ORIGINALNI DOKUMENTI CIA O HAPŠENjU DRAŽE MIHAILOVIĆA

13. novembar 2019.

Otkrivamo originalna dokumenta CIA o Dražinom hapšenju sa kojih je nedavno skinuta oznaka STROGO POVERLjIVO, posle više od 70 godina. Jasno piše ko je izdao generala Dražu Mihailovića i kako je dospeo u komunističku zamku. Izjavu tim povodom dao je unuk Draže Mihailovića i potpredsednik POKS, Vojislav Mihailović: „Iz dokumentacije se jasno vidi da su „saveznici“ moga dede, Britanci i Amerikanci, obećali pomoć u njegovom lečenju od tifusa. Predložili su da ga evakuišu avionom u Italiju, gde će ga lečiti, a zatim će ga vratiti u srpske planine. Po planu 13.marta 1946. godine sleteli su sa dva aviona u selo nadomak mesta Rudo, u istočnoj Bosni gde ih je čekao

Kusturica: Kada su na Zapadu kopilad ubila Boga, Handke je pratio svoje srce

13. novembar 2019.

Predavanje slavnog reditelja o dobitniku Nobelove nagrade za književnost: Da smo nekada bili ovako „realni“ niko ne bi ustao iz kreveta na početku Velikog rata VIŠEGRAD – Ne smemo poverovati da život može da ne bude čudo. Ovo je prilika da u Andrićevom institutu govorim o paralelnim istinama u našim životima. U svim srpskim zemljama, oni nisu baš prisutni, zatvarmo se u svoju ljušturu, pa nas pisci kao što je Peter Handke jako iznenade. Iznenade nas istinom koja nam je danas preko potrebna, kada govorimo o Kosovu i Metohiji. Jer kada o Kosovu pričamo, mi govorimo o sebi. Kosovski mit i razrešenje kosovskog čvora, to je najjača ideja koja nas

Književnik Mile Dakić u Banjoj Luci

13. novembar 2019.

Banja Luka, srijeda, 13. novembar 2019, 19.00 časova Narodna univerzitetska biblioteka Republike Srpske, sala br 29 Dragi prijatelji, Pozivamo Vas da u srijedu, 13. novembra, u 19.00 časova, dođete u NUB Republike Srpske, sala br 29, na književno veče sa istoričarom i književnikom Milom Dakićem iz Vojnića, R. Hrvatska. Biće to prilika da se upoznate sa bogatim književnim opusom autora, ali i sa živim svjedokom i akterom burne istorije naših krajeva od Drugog svjetskog rata do današnjih dana. Dobro došli! Krajiški kulturni centar Banja Luka Vezane vijesti: Budni sanjamo zavičaj!! | Jadovno 1941. Sveta Petka i Srbi u Plamenu | Jadovno 1941. Hrvatska osudila Dakića bez dokaza | Jadovno 1941.

„Cela moja porodica je stradala u logoru Stara Gradiška, samo je otac preživeo“: Naš istaknuti glumac otkrio bolnu istinu

13. novembar 2019.

Film „Dnevnik Diane Budisavljević“ nažalost, podsetiće još ljudi poput Peđe na bolne događaje. Glumac Predrag Bjelac koji je 2005. glumio u filmu „Hari Poter i Vatreni pehar“, tumačeći lik čarobnjaka Igora Karkarofa, bio je sinoć na beogradskoj premijeri filma „Dnevnik Diane Budisavljević“ rediteljke Dane Budisavljević. Nakon filma, koji prikazuje kako je velika humanitarka Diana Budisavljević tokom Drugom svetskog rata spasla 10.000 dece iz ustaških logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, pitali smo glumca za utiske. – Ovo je za mene jako bolna tema, jer je moja kompletna porodica stradala u Gradiški (logor Stara Gradiška u Hrvatskoj bio je koncentracioni logor kojim su u Drugom svetskom ratu upravljale ustaše). Nažalost, nije ih

Poljaci uputili zvaničnu notu Netfliksu (FOTO)

12. novembar 2019.

Premijer Poljske uputio je pismo kompaniji Netfliks sa zahtjevom da se unesu ispravke u nedavno prikazani dokumentarni film o nacističkim logorima. Premijer Mateuš Moravjecki ističe da grografska karta u filmu prikazuje raspored koncentracionih logora unutar današnjih granica Poljske. – Ovim se Poljska pogrešno predstavlja kao odgovorna za logore smrti, a zna se da je u stvari bila okupirana u Drugom svetskom ratu od strane Njemačke, dodaje Moravjecki. U Netfliksu su u izjavi za Rojters istakli da su svjesni kontroverzi u vezi ovog dokumentarca. Nacistička Njemačka napala je Poljsku 1939. godine, što je označilo i početak Drugog svjetskog rata. Nijemci su na okupiranim teritorijama gradili koncentracione logore, uključujući i zloglasni Aušvic,

Vladislav B. Sotirović: Zašto je potrebna detitoizacija Srbije?

12. novembar 2019.

Titovi partizani se u toku čitavog rata nisu ni borili protiv stranog okupatora, već samo protiv Ravnogorskog pokreta đenerala Draže Mihailovića. Srbija i Beograd su i ove godine 20. oktobra tradicionalno proslavili „Dan oslobođenja“ glavnog grada Srbije. U donjem tekstu bih se ukratko osvrnuo na suštinski karakter Drugog svetskog rata na relaciji Brozovi partizani (NOP)-Dražini četnici (JVuO) u cilju konstruktivnog doprinosa shvatanju „Dan oslobođenja“ u političko-istorijskom kontekstu. Jedna od najvećih i najnotornijih laži anti-srpskog i anti-srbijanskog titoistilkog režima nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas jeste da su jugoslovenski partizani pod rukovodstvom Josipa Broza Tita (1892−1980. g.) vodili patriotsku borbu za oslobađanje zemlje od stranih okupatora i da su

Dragoslav Bokan: SENKE NEZABORAVLjENIH PREDAKA

12. novembar 2019.

Mili moji! Najdraži i najbliži, a, opet, tako beskrajno daleki PRECI naši! Koliko ste muka pretrpeli, koliko bola podneli, koliko strahota preživeli, da bismo ja i moja deca (i deca moje dece i vašeg potomstva) postojali!  Ne znam vaš lik, čak ni od onih prošlovekovnih, ali osećam neopisivu ljubav i bliskost sa vama, više mojima od svih mojih. Tatina majka, lepa Sofija je umrla na porođaju u kninskoj bolnici, davne 1934. godine, zajedno sa bebom, kada je njen i moj Ilija imao samo godinu dana. I sahranjena je negde na samom kraju groblja na kome nisam nikada bio, niti ći ikada kročiti na njega. Groba ionako, odavno još, nema… Mamin đed Dušan

Vasilije Đ. Krestić: GRAĐA KOJA RAZOBLIČAVA ZLE NAMERE

12. novembar 2019.

Pre više od tri decenije, u izdanju Beogradskog grafičkog zavoda, objavio sam dva toma dokumenata o Srbima u Hrvatskoj i Slavoniji od revolucije 1848. do Prvog svetskog rata 1914. godine. Kao nastavak tih knjiga, i kao njihovu dopunu, posle dugotrajnog naknadnog istraživanja i izučavanja istorije Srba u Hrvatskoj i srpsko-hrvatskih odnosa, sada sam objavio treći tom. U ovom tomu nije reč samo o prošlosti Srba u Hrvatskoj i Slavoniji, u istom vremenskom periodu kao i u prethodnim dvema knjigama, već i o međusobnim odnosima Hrvata sa Srbima iz Kneževine i Kraljevine Srbije, Južne Ugarske, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, a donekle i Crne Gore. Na nepunih 2000 stranica tri objavljena toma

U Nišu prikazan dokumentarni film ,,KRST NAD JAMOM“ koji govori o stradanju Srba od Hrvata u NDH tokom Drugog svetskog rata (video)

11. novembar 2019.

Izložba ,,Moje Jadovno“ i ,,Krst nad jamom“ , dugometražni dokumentarni film predstavnjen je na Mitrovdan 2019. u Domu vojske u Nišu. Uz podršku kopnene vojske i generala Milosava Simovića, Nišlije imaju priliku da u narednih nedelju dana u holu Doma vojske u Nišu pogledaju izložbu. Kratku besedu pored Dušana Bastašića održao je i prof. dr Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika Niša u holu Doma vojske u Nišu gde je i postavljena izložba. Pogledajte video… Film ,,Krst nad jamom“ donosi najzanimljivije i najznačajnije video zapise prikupljene na terenima Velebita i ostrva Paga gde je među prvima počinjen genocidni zločin nad srpskim narodom, svedočenja preživelih, snimke traganja za mestima koncentracionih logora, kraških jama

U Šidu služen parastos Jovanu Šumanoviću i Šiđanima učesnicima Prvog svetskog rata

11. novembar 2019.

Šid je u Prvom svetskom ratu oslobođen na dan Svetog Arsenija Sremca, 10. novembra 1918. godine kad je iz Sremske Mitrovice u Šid ujahao konjički odred Četvrtog pešadijskog puka Drinske divizije vojske Kraljevine Srbije pod komandom kapetana Aleksića. Pre toga je u Šidu, kao i u ostalim krajevima Austo-ugarske gde su Srbi činili većinu, formirano Narodno veće, kao privremeni organ vlasti. Predsednik Veća  bio je apotekar i zemljoposednik Jovan Šumanović, magistar farmacije, iz čuvene porodice Šumanovića, rođen u Šidu 1873. godine od oca Svetozara i majke Katarine, gde se 1930. i upokojio. Svu svoju imovinu, kuću i zemlju, zaveštao je Srpskoj kraljevskoj akademiji (sadašnjoj SANU) u Beogradu. Oko 40 Srba

Bojanić: Dan primirja ili Dan pobede ili još bolje Dan kapitulacije Austro-ugarske monarhije i Nemačke carevine

11. novembar 2019.

Ne mogu a da se ne setim sramnog čina koji se desio prošle godine na stogodišnjicu od primirja u Velikom ratu, u stvari, tačnije i preciznije kapitulacije Austro-ugarske monarhije i Nemačke carevine!!! Tako moram da počnem ovo moje izlaganje. Prvo da se prisetimo šta se to desilo prošle godine… Prođe i taj jubilej stogodišnjice 2018. ali, taj sraman čin mora da se zabeleži i ne sme da se zaboravi… kada je Kosovo* bilo među zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu… e, stvarno velika sramota za tu i takvu Evropu. Ali to i nije mnogo čudno, baš ti isti naši saveznici Francuzi i Englezi su zahtevali da im se sva pomoć

KOMENTAR: Smeta im spomen – ploča generalu Bratiću, a rehabilituju tekovine NDH

11. novembar 2019.

Zbog te ploče, otkrivene u jednoj novosadskoj kasarni, uputili su našoj ambasadi u Zagrebu diplomatsku notu. Hrvatska opet vrti staru, pohabanu ploču protiv Srbije. Novi povod im je otkrivanje spomen-ploče generalu nekadašnje JNA Mladenu Bratiću u Novom Sadu, koji je poginuo u borbama za Vukovar 1991. godine. Zbog te ploče, otkrivene u jednoj novosadskoj kasarni, uputili su našoj ambasadi u Zagrebu diplomatsku notu. Nota je upućena, a nije teško otkriti po kojim notama „igra“ tamošnje rukovodstvo: Gde god udare budakom, naprave spomenik Alojziju Stepincu ili nazovu ulicu po Mili Budaku. Šta je to nego otvorena poruka da su (za dom) uvek spremni, rehabilitujući tekovine NDH. Njihovi prethodnici u Drugom svetskom

Lana Bastašić: Danas kada postajem vještica

6. novembar 2019.

Reagovanja vlasnika izdavačke kuće Kontrast i mlade književnice na otvoreno pismo Veljka Đurića Mišine, direktora Muzeja žrtava genocida iz Beograda, objavljeno na Fejsbuku. Želim da napišem ovaj tekst iz nekoliko razloga. Prvo, da objasnim ljudima oko sebe šta se desilo. Drugo, da pokušam argumentovati zašto mislim da se to ne tiče samo mene. I treće, da javno reagujem. Da se razumijemo, radije bih provodila vrijeme na književnoj rezidenciji u Sarajevu pišući prozu. Osjećam, međutim, potrebu da konstatujem očigledno, jer se ono očito još uvijek, u našem društvu, ne vidi. Ne pišem, stoga, nikakav književni tekst. Ne pišem esej. Ne pišem naučni rad. Ne pišem status na društvenim mrežama. Pišem pismo

Tražimo javno izvinjenje zbog seksizma i mizoginije

6. novembar 2019.

Tokom vikenda koji je iza nas imali smo priliku da prisustvujemo jednom krajnje neobičnom događaju koji se odigrao u virtualnom prostoru a na adresi zvaničnog Facebook profila Muzeja žrtava genocida čija se fizička adresa nalazi u Beogradu i koji je zvanična institucija države Srbije. Piše: Vladimir Manigoda Naime, direktor pomenutog muzeja je, voleo bih da verujem, u stanju izmenjene svesti započeo lični obračun sa svojim oponentom iz Banjaluke. Koliko sam uspeo da vidim iz te prepiske, taj sukob traje već duže vreme i nije ništa neobično za rasprave na desno orijentisanoj političkoj lestvici društva. Ove reakcije svakako ne bi bilo da pomenuti sukob nije eskalirao do tih granica da je

NAJNOVIJE VIJESTI

Zločin i kaznica

Vrhovni sud pušta Tomislava Merčepa iz zatvora prije isteka dosuđene sedmogodišnje kazne

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA