arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Страдање народа Прњаворског краја (2) Масовни злочин над женама и дјецом у селу Кремна 16. децембра 1941.

18. децембар 2020.

У ноћи 30. новембра 1941. године, хрватске усташе и неколико комшија Мађара са Вучијака, убили су из засједе устаника Бранка Петровића, недалеко од његове куће. Бранко се ту ноћ враћао из устаничке базе на Љубићу. Одмах потом, хрватске усташе предвођени Мађаром са Вучијака Пиштом Ердеком, долазе до кућа Бранкове браће, Лазе, Косте и Рајка Петровића, те их истјерују из кревета, вежу жицом и уз ударце и злостављања тјерају према мјесту гдје је Бранко убијен. Пише: Бојан Милијашевић Бранков брат Коста Петровић свједочи: „Када су нас дотјерали до мјеста гдје је лежао Бранко мртав, Пишта нас упита: Ко је овај? Наш брат Бранко, рекосмо. Знамо да и они то знају. Онда

НАПАДИ НА СОКОЛСТВО У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

17. децембар 2020.

Хрватски сепаратисти организовали су нападе на чланове Савеза Сокола тридесетих година 20 века у тадашњој Савској и Приморској бановини. У Осијеку је одржан састанак соколских радника на селу у просторијама жупе Осијек. Према извештајима соколских радника на селу истакнуто је да рад у већини јединица на селу скоро застао, а узрок су биле нездраве прилике на терену. О тим нездравим приликама било је писано у листу „Соколски гласник“ : „У неким местима соколски радници изложени су и тешким претњама, а соколски домови су нападани и оштећивани. У другим пак јединицама осујећен је рад премештајем соколских раденика.” (1) Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да

Документарни филм “Добровољно умро”

17. децембар 2020.

Документарни филм “Добровољно умро” аутора Бранка Лазића у продукцији РТРС-а је прича о Ради Радивојцу који је као дијете преживио страдања у усташком логору Јасеновац. Јула 1942. године по завршетку офанзиве на Kозари, у овој логор заточено је 12.236 ђеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Само неколицина ђеце преживјела је страхоте овог пакла. Међу њима био је и и Раде Радивојац. Селекција међународног ТВ фестивала Бар , Црна Гора, 2009 Специјална пројекција, Београдски фестивал документарног и краткометражног филма 2010. Национална селекција ИНПУТ Будимпешта 2010. Селекција међународног фестивала документарног и кратког играног филма “ПРВИ KАДАР” Источно Сарајево, БиХ 2010. Награда жирија на фестивалу документарног филма ”Бдење душе”Сремски Kарловци,

НЕНАД МИЛКИЋ О РОМАНУ “КОСТИ”: Вријеме је да се сазна како су умирали Срби у Сарајеву

15. децембар 2020.

Роман “Кости” је омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз 123 логора и приватна затвора у Сарајеву Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману “Кости”, који је светслост дана угледао данас, 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије. Који је мотив за писање романа “Кости”? – Страдање сарајевских Срба од ’92. до ’96. је неправедно запостављено у српском колективном сећању. Да ли се то чини из простог немара и недостатка саосећајности, или да

Епископ Атанастије (Јевтић): Великомученички Јасеновац после Јасеновца (одломак)

15. децембар 2020.

Прилози Радована Тривунчића о затирању трагова и Душана Томића о фалсификовању броја жртава Јасеновца. Ко је и зашто одлучио да се 1946-47. затиру трагови логора Јасеновац? Предлажем, да истраживачи покушају пронаћи одговор на нејасноће: 1. Зашто, гдје и тко је одлучио да се 1946. и током 1947. године предузму мјере затирања трага бившег КЦЛ „Јасеновац“? Споменуо бих да је логорски зид био у 70-80 одсто своје дужине читав. Да су зидине стражарница, тј. осматрачница биле само дјеломично урушене. Да је тзв. цигланска пећ Рингоф, преуређена за крематориј, била доступна и проходна за све до 1950. године. Да су зидине електричне централе, столарије, ланчаре и пилане могле бити врло успјешно конзервиране

Бокан: ЈОШ УВЕК НЕПОКАЈАНИ ГРЕХ ЉУДИ НАШЕГ РОДА

15. децембар 2020.

Читам о неком српском дечаку, Славку Иванишевићу из херцеговачког села Бежђеђа, кога су партизани под командом неког Копривице, крајем 1943. године, живог испекли на ражњу, у дворишту куће Новице Радуловића. Када је чула његова јадна мајка Госпава, да јој злотвори пеку сина (као јагње, голог, са укрштеним ногама и рукама, с главом и вратом везаним жицом за ражањ), поче да се удара у груди, чупа косе и вришти као полудела.  Трчала је безглаво до места где је њен син немоћно јаукао и цвилео. Ушла је у двориште Радуловића куће и поче да моли да јој дете скину с ражња.  Утрчава у ватру, гази је ногама и покушава да сина спаси паклених

Дани(ј)ел Симић: Плочу са именом мог оца, нико неће скинути

12. децембар 2020.

Када је генерал-пуковник Новица Симић, славом у свом народу неовјенчан пробијач коридора ка Србији и потоњи начелник Генералштаба Војске Републике Српске преминуо 2012. године, питао сам кришом и стидљиво једног градског оца, да се Тузланска улица преименује њему у част. „Сачувао је Бању Луку и Босанску Крајину од судбине Книна и његове Крајине, читав рат бранећи коридор, да га не прекине Тузлански корпус и Хрватска војска преко Орашја“, образлагах тада симболику тог потеза. Веза са Србијом је војно опстала. Српска је у миру постала држава из два дијела, што се крије на званичним картама и временској прогнози у Дневнику. Помоћ јавности нијесам тражио, јер ми је било стидно. Вријеме ће

Умељић: Архиве Ватикана крију број Срба убијених у НДХ

11. децембар 2020.

Историчар Владимир Умељић изјавио је да се број жртава у усташком логору Јасеновац сигурно мјери стотинама хиљада, али да бројкама не треба лицитирати, а статистиком ће се, сматра, „моћи баратати“ ако се једног дана деси чудо и отворе ватиканске архиве. Умељић је за Вечерње новости рекао да и даље сматра да је немогуће утврдити прецизан број жртава у Јасеновцу, јер је велики дио документације уништен у вријеме Јосипа Броза Тита да би се прикрио геноцид над Србима. Он је навео да је убијеђен да Ватикан неће потпуно отворити и дати на увид документацију у вези са понтификатом папе Пија Дванаестог, на прољеће, за када је то најављено. Умељић, који је

Тучић jама

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Ловинца и Грачаца

10. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ЛОВИНАЦ – ГРАЧАЦ Дане Гњатовић Даница, Расоја село Гњатовић, Ловинац Скочио сам у врбик па у поток. Усташе су јуриле за мном и пуцале Расоја село Гњатовић налази се југозападно од Ловинца у котару Грачац. У њему су живјели православни Срби од 1712. године. У марту 1941. године село је имало 150 становника који су живјели у 25 домаћинстава, од којих 21 у селу Расоји, 3 у мјесту Ловинцу и 1 у Св. Року. Сва домаћинства имала су заједничко породично презиме Гњатовић. Само осам дана

Спутњик код Србина, Спилберговог јунака, који је „ухапшен“ и послат пред – Гадафија

10. децембар 2020.

Да судбина сликара и вајара Недељка Гоге личи на узбудљив филмски сценарио, потврдио је својевремено и Стивен Спилберг: славни оскаровац је један део Гогине животне приче сместио у документарац и потом му изразио захвалност. На ћирилици! Бежећи од београдске буке, уметник Недељко Неђо Гога одлучио је пре две деценије да у зеленило и тишину Врњачке бање смести свој свет. Његова кућа — атеље, окренута ка планини Гоч, својеврсна је галерија слика, пејзажа, актова, скулптура, књига… И сећања… И мада многа од тих сећања нису лака за ношење, а по ужасима којима су испуњена прете да баце сенку на лице овог осамдесетогодишњака, Гога нас дочекује са широким искреним осмехом срећног и оствареног човека. Како и не би, каже, док нам отвара врата своје куће, кад је ових дана завршио и прву

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Коренице

9. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КОРЕНИЦА Алекса Kнежевић Kрљац, Љубово, Бунић Везале су ми усташе руке на леђа шпагом обичне дебљине „..Дошли су оноћ, 25. јула 1941. године по мене. Био је то Мејо Марковић и Мештровић, не знам како му је било име, из Бунића, и Томан Растић, наш комшија из Љубова. Било је прво поноћи. „Излази из штале”, завикали су „Идемо у Бунић.” Гдје ја спавам добили су сазнање у кући, јер су ме прво тамо тражили. Рекла им је моја невјеста Миличица да понекад спавам и у

Католичка интерпретација за православну цркву у Вуковару

8. децембар 2020.

Користећи непроверени историјски мит Туристичка заједница Вуковар ствара утисак да Црква Преподобне Матере Параскеве у излетишту Адица није изворно била православна. Пише: Душан Велимировић Туристичка заједница Вуковар у сарадњи са Градским музејом, Градом Вуковаром и Конзерваторијским одељењем Министарства културе Републике Хрватске поставила је нове туристичке сигнализације и информације о важним топонимима на подручју града. Како стоји на званичним страницама Града Вуковара, овај пројекат вредан је готово 110.000 куна, а уврштене су и плоче са информацијама о одређеним објектима на хрватском и енглеском језику. У овај пројекат укључени су и поједини објекти који су кроз историју веома важни за живот српске заједнице у овом граду попут Богојављенском крста, Српског дома, храма

„Крајина као судбина“- интервју са Мићом Јелићем Грновићем

8. децембар 2020.

Господине Јелићу Грновићу, задовољство ми је што сте пристали на овај интервју. За почетак, реците нашим читаоцима нешто о свом одрастању, школовању, студијама у Загребу и како сте се нашли на мјесту министра културе РСК? Разговор водио: Јово Радовић Рођен сам трећег марта 1942. године у банијском селу Јасеновчани, дакле за вријеме Другог свјетског рата и злочиначке владавине Независне државе Хрватске под чијом су влашћу Срби били потпуно обесправљени. Дакле самим чином стварања те злочиначке творевине почело је одвођење виђенијих Срба и Срба солунских добровољаца на разна стратишта гдје су мучени,клани и убијани. Такође превођени су насилно у католичанство . Многи су као у глинској цркви данима колективно клани умјесто

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

7. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра   Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

Svijece_001.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Бракусова драга у Лици

5. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА БРАKУСОВА ДРАГА Одласком Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” крајем 1943. године на борбени задатак у Босну, Црну Гору, Санџак, за ослобођење Београда и завршне борбе за коначно ослобођење земље, као што су борбе на Сремском фронту, па све до завршних битака за главни град Хрватске, Загреб, у њиховој родној Лици смањена је борбена снага партизанских јединица. Тај период њеног одсуства, од 1943. 1945. године, а нарочито 1944., искористиле су њемачке окупационе и усташке квислиншке снаге. Оне су поновно запосјеле све важније комуникације у оточком

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА