Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 128

Ужасе на видело: Крици јасеновачких жртава чуће се ускоро у целој Америци и целом свету /видео/

25. децембар 2020.

Најважније је да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље. То је једина сврха и једино битно, каже за Спутњик редитељ Предраг Гага Антонијевић поводом уласка у дистрибуцију широм САД његовог филма „Дара из Јасеновца“, који је и српски кандидат за Оскара. Пише Дејана Вуковић Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет. Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са

Зaкaшњeлa прaвдa

24. децембар 2020.

Рeпубликa Хрвaтскa прoглaшeнa je oдгoвoрнoм зa физичкe и психичкe бoли тe стрaхa кojи je пoкojни Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у злoглaснoм лoгoру Пaкрaчкa Пoљaнa. Првoступaњскoм прeсудoм Oпћинскoг судa у Бjeлoвaру, oднoснo њeгoвe Стaлнe службe у Пaкрaцу, Рeпубликa Хрвaтскa jучeр je прoглaшeнa oдгoвoрнoм зa нeимoвинску штeту кojу je Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у Пaкрaчкoj Пoљaни. Пише: Тамара Опачић Гуњeвић, кojи je прeминуo у јуну прoшлe гoдинe, у рaту je вршио дужнoст пoмoћникa пoвjeрeникa Влaдe РХ зa Пaкрaц, a ширa jaвнoст зa њeгa je дoзнaлa нaкoн успjeшнe eвaкуaциje прeкo 300 бoлeсникa и лиjeчникa из тaмoшњeг Meдицинскoг цeнтрa крajeм септембра 1991. Нo вeћ 11. октобра 1991. Гуњeвић

СТАНКО ОПАЧИЋ — ЋАНИЦА: ЈА САМ ПАСТОРЧЕ КОМУНИЗМА

24. децембар 2020.

Станко Опачић – Ћаница, организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Станко Опачић – Ћаница отворио је Прво заседање АВНОЈ-с, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић — Ћаница, живи на Кордуну у Тушиловићу, у кући која подсећа на крајишку караулу. Некада се на Кордуну могло видети на стотине оваквих кућа. Међутим данас је ова једина,

ПРАВДА СТИГЛА НАКОН СМРТИ: Наставник Миле Новаковић из Дарде добио отказ јер је Србин

23. децембар 2020.

Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је у корист покојног Миле Новаковића, средњошколског професора из Дарде који је сад већ далеке 1999. добио отказ јер је предавао на српском уместо на стандардном хрватском језику. Суд је утврдио да Новаковићу није пружена могућност едукације и да су инспекцијским надзором били обухваћени искључиво наставници српске националности. Хрватска је сада Новаковићевој породици дужна да исплати 5.000 евра одштете и 850 евра накнаде за судске трошкове. Суд је у петак пресудио у предмету “Миле Новаковић вс. Хрватска” и закључио да је прекршен чланак 8. Европске конвенције о људским правима која се односи на право на поштовање приватног живота. Покојни Новаковић се пре

“Дара из Јасеновца” – образовни, а не холивудски “Оскар”

23. децембар 2020.

Филм “Дара из Јасеновца” могао би да буде образовна прекретница у српској националној свијести, располућеној никад прежаљеним југословенством, као што је то био и “Марш на Дрину”, снимљен усред поплаве идеолошких партизанских филмова, који су славили борбу “свих наших народа”. Жика Митровић, режисер једног од најбољих српских филмова уопште и далеко најбољег српског и екс-југословенског ратног филма, извео је својевремено праву умјетничку, али и антиидеолошку диверзију. Снимајући остварење о Церској бици у доба идеолошких ратних серијала, попут “Битке на Неретви”, “Битке на Сутјесци” и “Великог транспорта”, Митровић је проговорио о реалном жртвовању српских војника за одбрану сопствене отаџбине, коју су нападали очеви оних који су у партизанској верзији идеолошког ју-Холивуда

Quo Vadis Aida или куда идеш БиХ

23. децембар 2020.

Како ће нам изгледати будућност са тумачењем историје чији је циљ мобилизација масе за будуће нападе на РС? Куда идеш БиХ ако је ово твој кандидат за Оскара? Босанскохерцеговачки кандидат за Оскара, филм Quo vadis Aida, пратио сам још откад су почели излазити кратки исјечци из филма, а најпослије и званични трејлер. Већ по томе се дало закључити да ће овај филм само допунити бројку на листи филмова који обилују дехуманизацијом српског народа. Па, да почнемо. Како стоји на почетку филма, он је рађен по „истинитим догађајима, али су неки дијелови и ликови измишљени ради потпунијег приказа догађаја“. Ништа ново, готово сваки филм са историјском тематиком то ставља и тиме

Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

23. децембар 2020.

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства. У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због

Генерал Симовић у свом стилу подсећа на непролазне вредности

23. децембар 2020.

Поводом Дана Копнене војске, 16. новембра 2020. године, после читања честитки председника Републике Србије Александра Вучића, министра одбране Небојше Стефановића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, у присуству епсикопа нишког и војног г. Арсенија и заменице градоначелнице Града Ниша Душице Давидовић, припадницима Команде Копнене војске се обратио командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић. У видеу је коришћена музика са Свечаних академија поводом Дана Kопнене војске у извођењу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станисалв Бинички”, Војног оркестра-Ниш, Црквено-певачке дружине „Бранко”, Данице Kрстић, заставника Николе Мијовића са појачком групом „Родослов” као и српска духовна музика у извођењу православних монаха из манастира Високи Дечани. Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА

Помен за 56 Срба: У Горњој Јошаници код Фоче већ 27 година оплакују своје

22. децембар 2020.

Сваког Никољдана, од 1992. године, мештани села Горња Јошаница код Фоче, већ 27 година, оплакују својих 56 мештана, мучки, на препад, покланих и убијених од стране „Зелених беретки“ из Горажда, којима је командовао Хаџо Ефендић, послератни амбасадор БиХ у Аустрији. – Пред Суд правде, за овај злочин, још нико није процесуиран иако смо уредну документацију давно доставили Тужилаштву у Требињу, а потом и Тужилаштву БиХ каже за „Новости“ Душанка Вишњић, сада Лаловић, која је имала срећу да се уз неколико других мештана, спаси пред најездом усташа из Горажда. На Никољдан, крсну славу, већине Јошаничких домаћинстава, зором су у село упале „зелене беретке“, бојовници Алије Изетбеговића, који су тада убили и 21

Писмо подршке проф. др Милошу Ковићу

22. децембар 2020.

Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Суђење историчару др Милошу Ковићу, ванредном професору на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на основу тужбе четворо професора са истог одељења, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића, очигледан је пример настојања да се стигматизује и кривично прогони његово право на слободу говора и интегритет научне и јавне делатности. Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву. Милош Ковић је у свом исказу на

Страдање народа Прњаворског краја (3) Злочин над Србима у селу Штрпци 7. фебруара 1942.

19. децембар 2020.

Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдје је према до данас непотпуним списковима побијено углавном хладним оружјем преко 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. У овом покољу страдало је 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег

Страдање народа Прњаворског краја (2) Масовни злочин над женама и дјецом у селу Кремна 16. децембра 1941.

18. децембар 2020.

У ноћи 30. новембра 1941. године, хрватске усташе и неколико комшија Мађара са Вучијака, убили су из засједе устаника Бранка Петровића, недалеко од његове куће. Бранко се ту ноћ враћао из устаничке базе на Љубићу. Одмах потом, хрватске усташе предвођени Мађаром са Вучијака Пиштом Ердеком, долазе до кућа Бранкове браће, Лазе, Косте и Рајка Петровића, те их истјерују из кревета, вежу жицом и уз ударце и злостављања тјерају према мјесту гдје је Бранко убијен. Пише: Бојан Милијашевић Бранков брат Коста Петровић свједочи: „Када су нас дотјерали до мјеста гдје је лежао Бранко мртав, Пишта нас упита: Ко је овај? Наш брат Бранко, рекосмо. Знамо да и они то знају. Онда

НАПАДИ НА СОКОЛСТВО У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

17. децембар 2020.

Хрватски сепаратисти организовали су нападе на чланове Савеза Сокола тридесетих година 20 века у тадашњој Савској и Приморској бановини. У Осијеку је одржан састанак соколских радника на селу у просторијама жупе Осијек. Према извештајима соколских радника на селу истакнуто је да рад у већини јединица на селу скоро застао, а узрок су биле нездраве прилике на терену. О тим нездравим приликама било је писано у листу „Соколски гласник“ : „У неким местима соколски радници изложени су и тешким претњама, а соколски домови су нападани и оштећивани. У другим пак јединицама осујећен је рад премештајем соколских раденика.” (1) Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да

Документарни филм “Добровољно умро”

17. децембар 2020.

Документарни филм “Добровољно умро” аутора Бранка Лазића у продукцији РТРС-а је прича о Ради Радивојцу који је као дијете преживио страдања у усташком логору Јасеновац. Јула 1942. године по завршетку офанзиве на Kозари, у овој логор заточено је 12.236 ђеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Само неколицина ђеце преживјела је страхоте овог пакла. Међу њима био је и и Раде Радивојац. Селекција међународног ТВ фестивала Бар , Црна Гора, 2009 Специјална пројекција, Београдски фестивал документарног и краткометражног филма 2010. Национална селекција ИНПУТ Будимпешта 2010. Селекција међународног фестивала документарног и кратког играног филма “ПРВИ KАДАР” Источно Сарајево, БиХ 2010. Награда жирија на фестивалу документарног филма ”Бдење душе”Сремски Kарловци,

НЕНАД МИЛКИЋ О РОМАНУ “КОСТИ”: Вријеме је да се сазна како су умирали Срби у Сарајеву

15. децембар 2020.

Роман “Кости” је омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз 123 логора и приватна затвора у Сарајеву Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману “Кости”, који је светслост дана угледао данас, 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије. Који је мотив за писање романа “Кости”? – Страдање сарајевских Срба од ’92. до ’96. је неправедно запостављено у српском колективном сећању. Да ли се то чини из простог немара и недостатка саосећајности, или да