arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Диана Будисављевић

Диана Будисављевић да добије споменик у Београду

11. јул 2018.

Удружење логораша и потомака „Јасеновац“ предложило је да у Београду буде подигнут споменик Диани Будисављевић, која је из јасеновачког логора смрти спасила више од 7.500 српске и јеврејске дјеце. На свечаној академији Удружења, којој су присуствовали преживјели из логора смрти Јасеновац и амбасадор Израела у Београду Алона Фишер Кам, наглашено је да се покушаји ревизије историје и Холокауста морају спријечити како се не би поновио. Почасни предсједник Удружења логораша „Јасеновац“ Милинко Чекић изразио је увјерење да ће у Београду бити подигнут споменик Диани Будисављевић, као и да ће простор некадашњег логора Старо сајмиште, у којем су током Другог свјетског рата страдали Срби, Јевреји и Роми, постати спомен-парк. Ово удружење данас

Митрополит Амфилохије (Фото: in4s.net)

Улцињ: Група Албанаца покушала да спречи митрополита Амфилохија да служи литургију

10. јул 2018.

Након гурања, расправе, негодовања православних вјерника, полиција је обезбиједила да митрополит Амфилохије, свештенство и народ дођу до Цркве, али не на темеље храма гдје је требало да буде служена Света архијерејска литургија. Група од двадесетак Албанаца предвођена Хаџијом Сулејмани, одборником улцињске Демократске партије, јутрос је покушала да спријечи Његово високопреосвештенство митрополита црногорско-приморског Амфилохија да служи Свету архијерејску литургију на темељима Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу у Улцињу. Албанци предвођени одборником улцињске владајуће коалиције покушали су да онемогуће прилаз цркви, па је полиција обезбиједила долазак, али не на темеље храма, саопштила је Митрополија црногорско-приморска. Сулејмани је рекао да су митрополит Амфилохије, свештенство и вјерници „дошли да освајају“ и да он,

ПРОВОКАЦИЈА „МАЈКИ СРЕБРЕНИЦЕ“: Да ли су убице и куварице и спремачице

10. јул 2018.

По списку председнице удружења „Мајке Сребренице“ Мунире Субашић, по коме је 22.000 Срба одговорно за злочине у тој енклави, испада да су сваког убијеног Бошњака убила више од два српска војника, каже за Спутњик Стефан Каргановић, председник холандског удружења „Историјски пројекат Сребреница“. Као и сваке године уочи 11. јула, кад се обележава годишњица злочина у Сребреници и ове смо имали политичку провокацију која је додатно нарушила ионако озбиљно нарушене међунационалне односе. Председница удружења „Мајке Сребренице“ Мунира Субашић најавила је да се у Поточарима на обележавању 11. јула очекује долазак високе делегације немачког тужилаштва, којима ће уз захвалницу за досадашњу сарадњу „уручити списак са више од 22.000 људи који су побројани у извештају Комисије за Сребреницу“. Субашићева је уверена да

Милош Ковић: Срби се лако одричу своје историје

10. јул 2018.

За Дан устанка изабран је датум међусобног разрачунавања Срба, које се догодило „на црвено слово“, на Ивањдан. Тиме није наглашен отпор страном окупатору, него „класни рат“, револуција, унутарсрпски сукоб. Срби су поверовали у монопол партизана на антифашизам. Тако је, с падом европског комунизма, девалвиран и антифашизам. Потом су дошли антикомунисти, за које је све што је у било каквој вези са комунистима и партизанима било и остало неприхватљиво. Одрекли смо се тог дела своје историје баш као што смо, захваљујући антикомунизму и љубави према некомунистичком, капиталистичком Западу, раскрчмили и за шаку долара му продали успешна „комунистичка“ предузећа, растурили ЈНА и службе безбедности. Зато сада имамо проблем са историјском и националном

Фото Илустрација: И. Радуловић

Дуге цеви код Гњилана: Маскирани специјалци претресају српске куће и установе

10. јул 2018.

Наоружани дугим цевима маскирани припандици косовске полиције са десетак џипова блокирали су јутрос куће у Горњем Кусцу. Гњилане – Јаке снаге косовске полиције упале су јутрос у два српска села у косовском поморављу где врше претрес неколико српских кућа и установа. Наиме, по сазнањима “Новости” наоружани дугим цевима маскирани припандици косовске полиције са десетак џипова блокирали су јутрос око шест сати у Горњем Кусцу код Гњилана куће Радована Стојковића, начелника косовско-поморавског округа и Јована Денића директора огранка Националне службе за запошљавање али и донедавног припадника косовских безбедносних снага. Истовремено, припадници специјалних јединица косовске полиције нешто пре осам сати блокирали су и просторије Културног центра “Божидар Митровић Шандор” у Шилову где

Хрватски „Јутарњи лист“ о својатању Субашића

10. јул 2018.

Фудбалери Хрватске су се пласирали међу четири најбоље екипе на свијету, пошто су савладали Русију послије бољег извођења пенала (4:3). Један од јунака те, као и оне претходне побједе, против Данаца, био је голман Данијел Субашић, чији је отац Јово православац, а мајка Боја католкиња. И ту почиње заплет на Мундијалу који је узбуркао страсти као ријетко када је о фудбалу ријеч. И не само фудбал. Срби су проглашавали Субашића за „нашег човјека“, док су, као по аутоматизму хрватски портали брже боље доказивали да је он заправо њихов. И то нас враћа у период прије распада Југославије, када су у хрватским градовима живјели и Срби и Хрвати. Такав закључак износе и новинари „Јутарњег листа“, који су се позабавили

На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу

21. октобар 2017.

21. октобра 1941. – Немци су у Крагуjевцу у Другом светском рату стрељали око 2.800 цивила, међу коjима и ученике крагуjевачке гимназиjе Ни у самом Крагуjевцу нити у његовоj близини нису тих дана вођене борбе између Немаца и партизана. Одмазда у Крагуjевцу коjа jе била извршена 20. и 21. октобра 1941. године, последица jе напада партизана на Немце коjи су се враћали из Горњег Милановца према Крагуjевцу. При повратку у Крагуjевац, Немци су на положаjима Чачанског партизанског одреда код Враћевшнице поново нападнути и у стопу гоњени до села Љуљака, одакле су гоњење наставили крагуjевачки партизани. Према званичном податку у борбама са партизанима код села Љуљка укупно су погинуло jе 70

Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц

7. октобар 2017.

Витолд Пилецки Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао да ли има истине у гласинама о њемачким злочинима У раним данима Другог свjетског рата већина сиjвета ниjе била свjесна шта се догађа у нацистичком кампу Аушвиц, а jедан jе човjек одлучио да сам провjери шта се дешава иза бодљикаве жице. Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао има ли истине у гласинама о њемачким злочинима. 19. септембра 1940. године њемачки воjници су урадили управо оно чему се Пилецки надао – ухватили су га на улицама Варшаве и депортовали у злогласни логор. Наредне двиjе године

Никола Милованчев: O Србима и православној вери на просторима данашње Хрватске до XX века

5. октобар 2017.

Манастир Крка Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручjу римске провинциjе Далмациjе постоjала су броjна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљниjа археолошка истраживања наjстариjег периода боравка Срба на тим просторима. Тек у време краткотраjне Републике Српске Краjине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било jе омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручjу Книнске Краjине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручjа Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена jе РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова обjављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“ и

Загреб 1943. – преговори Ђиласа и Глеза фон Хорстенауа

28. фебруар 2017.

Док jе паметни и одговорни Шарл де Гол забрањивао сукобе са њемачким окупационим властима у Францускоj да би спасио цивиле од њемачке одмазде, у то вриjеме jе на тлу окупиране Југославиjе бjеснио грађански рат. Умjесто да руководства наших устаника, било коjе опциjе, проциjене да треба jединственим оружаним покретом спашавати српске и црногорске цивиле коjи су били под ударом маринетских творевина: НДХ и Велике Албаниjе, прогонитељских и геноцидних држава- они су улетjели у игру коjоj нису били дорасли. Умjесто устанка против свеопшег зла, приjе свега монструозне НДХ, десиле су се такве калкулациjе руководстава подиjељених устаника коjе су довеле до космичког страдања нашег народа. Како непаметна политика, у временима када у свjетском

Јадовно 1941. на шестој конференцији новинара и медија дијаспоре

22. октобар 2015.

Овогодишња конференциjа новинара и медиjа диjаспоре и српских организациjа региона биће одржана 23. октобра у Београду. Конференциjа новинара и медиjа диjаспоре и Срба у региону, коjу организуjу Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с диjаспором и Србима у региону и Удружење новинара Србиjе, биће одржана 23. октобра 2015. у Београду. Шесту конференциjу новинара и медиjа диjаспоре подржава и Министарство културе и информисања. Конференциjу ће отворити Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србиjе, а поздравне речи присутним новинарима упутиће и Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања и Љиљана Смаjловић, председница Удружења новинара Србиjе. Конференциjа ће бити посвећена проjектном суфинансирању медиjа диjаспоре и региона

Дачић деци из Вуковара: „Желим да будете понос српског народа“

22. октобар 2015.

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић организовао jе приjем за 18 предшколаца из Вуковара коjи бораве у тродневноj посети Београду. Министар Дачић  jе заjедно са своjим сарадницима угостио мале Вуковарчане, упознао се са њима и поделио им пригодне поклоне. Дачић jе том приликом истакао да jе обавеза, право и част Србиjе да брине о српском народу где год он живео. „То jе наша Уставна обавеза, а у оквиру Министарства постоjи и посебна Управа коjа се бави овим питањем што значи да ће Република Србиjа помагати у свим активностима без обзира на то да ли jе реч о образовању, науци, култури, уметности или спорту“, рекао jе министар и

„ДРЖАВНИК“ КОЈИ ЈЕ ПРОПУСТИО СВЕ ШАНСЕ

19. октобар 2015.

Алиjа Изетбеговић jе, међу свим jугословенским политичарима, деведесетих година држао у рукама „наjбоље карте“. Нуђене су му разне политичке опциjе, а он jе изабрао ону коjа његовом народу даjе наjмање Пише: Ненад ТАДИЋ Алиjу Изетбеговића у бошњачкоj jавности сматраjу „толерантним, мудрим политичарем и модерним демократом“, док га пола БиХ доживљаjа као приученог политичара коjи jе БиХ увео у страшан грађански рат због своjих погрешних процjена и вjерског фанатизма. Изетбеговић jе писац „Исламске декларациjе“ (коjе се никада ниjе jавно одрекао), у коjоj се, између осталог, наводи да ће друштво живjети у складу са исламским обичаjима чим муслимани добиjу одлучуjућу већину. Изетбеговић jе за вриjеме рата од 1992. до 1995. године, како

Света Архијерејска Литургија поводом славе цркве у Рујанима

14. октобар 2015.

Света Архиjереjска Литургиjа у храму Покрова Пресвете Богородице у Руjанима код Ливна На дан сjећања на упокоjене у суботу 10. октобра 2015. године, када су ове године Михољске Задушнице, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе jе служио Свету Архиjереjску Литургиjу у храму Покрова Пресвете Богородице у Руjанима код Ливна. Повод за литургиjско окупљање у овоме познатом селу поред сjећања на уснуле у Господу jесте и предстоjећи празник Покрова Пресвете Богородице, коме jе мала али прелиjепа црква у Руjанима посвећена. Епископу Атанасиjу су саслуживали парох граховски отац Савко Плавшић и лиjевањски отац Жељко Ђурица, коjи jе уjедно и администратор парохиjе губинске у коjо jе и односно село и храм. Парохиjу губинску поред

23 ГОДИНЕ НАКОН СТРАДАЊА У ПРЕБИЛОВЦИМА: Српски војник Владо Чоловић сахрањен у Билећи

13. октобар 2015.

Ексхумациjа Владе Чоловића Владо Чоловић, из Малог Поља, Мостар, 1953, сахрањен jе у суботу 10.октобра у Билећи. Владо jе страдао као српски воjник 8. jуна 1992, у близини Храма у Пребиловцима, у току напада Хрватске на Србе у долини Неретве. Само два дана раниjе распоређен у Клепце, гдjе jе био тешко рањен 7. jуна уjутро. Сматрало се да ниjе изашао жив из Клепаца. На ВХС снимку ХОС-а коjи jе 8. jуна 1992.године направио Сеад Шеjтанић, у околини спомен цркве у Пребиловцима, jасно jе видљив леш српског борца са великом раном и оштећењем чеоне кости. На том снмку коjи jе jош истог љета дошао до Пребиловчана у Београду види се да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Живот после НДХ

Велики број унесрећених који су некако преживели покољ компензовали су свој бол

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА