admin, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

17. март 2019.

Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Укида се Музеј ваздухопловства

17. март 2019.

Влада Србије донела је одлуку о укидању Музеја ваздухопловства у Београду јер, како се наводи, потребе за делатношћу установе могу да се задовоље на рационалнији и ефикаснији начин. Права, обавезе, имовину и архивску грађу музеја преузима Министарство одбране, а исто важи и за запослене, који ће бити преузети у складу са прописима којима се регулише пријем у службу професионалних припадника Војске Србије. „Музеј ваздухопловства донеће финансијски извештај, односно биланс стања на дан 15. марта 2019. и у складу са могућностима измириће постојеће обавезе према добављачима, извршиће наплату потраживања од поверилаца, пренос преосталих ликвидних финансијских средстава на рачун Министарства одбране који је отворен код Управе за трезор и затварање активних рачуна

МАРТОВСКИ ПОГРОМ: Злочин без казне пред очима света

17. март 2019.

Настрадало десет Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира Мартовски погром и даље траје… Данас се навршава 15 година од етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17, 18. и 19. марта 2004. године, а одјеци овог злочина трају до данас. Пред међународном војном и цивилном мисијом на Косову и Метохији, оличеном у Кфору и Унмику, догодили су се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља, као и 8.000 полицајаца УН из 52 земље. И поред тога, нечувено насиље Албанаца према Србима одиграло се пред очима читавог света. Последице мартовског насиља никада нису саниране,

Апел за забрану усташког и фашистичког окупљања на Блајбуршком пољу

17. март 2019.

Представници антифашистичких организација Аустрије, Хрватске, Италије и Словеније одржали су у суботу 9. ожујка у Лудмансдорфу/Билчовсу, код Kлагенфурта, припремни састанак за документе којима ће се установити Свееуропска антифашистичка и антирасистичка иницијатива. На том је састанку утврђен Апел проти окупљања усташа и нациста на Блajбуршком пољу. Апелом организације ослободилачких бораца у Другом свјетском рату и антифашисти окупљени на састанку у Лудмансдорфу поздрављају одлуку Kорушке католичке цркве о забрани мисе, која се планира на усташком окупљању на Блajбуршком пољу. У свом службеном обраложењу та црква наводи да се одлука темељи на чињеници да су организатори на прошлогодишњем окупљању на Блajбуршком пољу злорабили скуп с упитним политичким агитацијама. Ветеранске организације Аустрије, Словеније, Хрватске

Јунак Миленко Павловић- Нећете ви да гинете, ја ћу

16. март 2019.

Марка с ликом Миленка Павловића, команданта 204. ловачког авијацијског пука, биће пуштена у оптицај – као подсетник на јуначко дело једног Србина, али и на злочин почињен над његовим народом Направили смо план напада на српску противваздушну одбрану, аеродроме и комуникације. Хтели смо да ослепимо југословенску војску елиминишући радаре и да је онеспособимо уништавајући јој противракетне системе. Осећао сам да ће нас то глатко одвести до следеће етапе операције, ако то буде неопходно“, описивао је касније генерал Весли Кларк први напад НАТО-а на СР Југославију. Двеста авиона и 50 крстарећих ракета премрежило је наше небо тог 24. марта. Али Војска Југославије није, како се очекивало, капитулирала после првог удара. Није

Обиљежено 75 година од убиства цивила у Вршанима

16. март 2019.

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежено 75 година од страдања 75 мјештана овог села, које су на данашњи дан 1944. године звјерски побили припадници злогласне 13. СС Ханџар дивизије. Предсједник Савјета мјесне заједнице Вршани Недељко Мићић рекао је да су припадници 13. СС Ханџар дивизија починили незапамћен злочин над мјештанима Вршана и околних села. „Побијени су углавном нејач и жене, чак и свештеник и његова породица…Наша је морална обавеза да овај датум никада не заборавимо, да га обиљежавамо са жељом да се то зло никада не понови“, рекао је Мићић новинарима. Мићић је навео да су ријетки тога дана успјели да побјегну од сигурне смрти. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић

Сјећање на Србе у одбрани сарајевско-романијске регије

16. март 2019.

У Манастиру Светог Георгија на Равној Романији данас је служен парастос за све Србе страдале у одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос је служен у оквиру обиљежавања 23 године од егзодуса сарајевских Срба, а претходио му је помен погинулим борцима и полагање вијенаца на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу. Парастосу, који су служили свештеници Митрополије дабробосанске, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, те делегација Народне скупштине Српске предвођена потпредсједником Скупштине Соњом Караџић Јовичевић. Служењу парастоса присуствовали су и изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, директор Републичког центра за истраживање

Злочин са непоправљивим посљедицама

16. март 2019.

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су „Срби

Српски Козаци су светосавци

16. март 2019.

У Свечаној сали Руског Дома у Београду у четвртак вече је одржана Свечана козачка кадемија у организацији „Балканске козачке војске“. У протоколарном делу свечаности произведени су нови припадници „Балканске козачке војске“ којима су додељени почасни чинови са правом ношења козачке униформе. Академији су присуствовали и представници Војске Србије, Српске Православне Цркве, припадници мото-клуба „Ноћни Вукови“, и бројни други гости. „Изузетна је част постати део ове организације и са поносом ћу, када то буде било потребно и преимерено, носити свечану козачку униформу. Наравно, ово није само част, већ и обавеза. Обавеза да се стане одважно на фронт одбране свих духовних и моралних вредности козаштва, односно Светосавља, који се невероватно преплићу на

Меденица: Српска села су горела, сваком сам пламену знао име…

16. март 2019.

Ноћ нас је тог проклетог 17. марта 2004. затекла на путу ка метохијским енклавама. Пројурили смо Дреницом без светала… Суманута “деца орла” и ђавола славила су крвави пир. Уплашио сам се као мало кад до тад, а нимало ме није било страх- никакво зло није могло да нас задеси на божијем метоху, а лица суштог зла свукуд око нас… Никад јасније нисам видео српска села у ноћи- горела су! Ништа тужније него кад сваком пламену знаш име, знаш домаћина, свештеника, преславу… Господ нас је водио кроз огњену врзину, разгртао је и комадима самог неба чинио пут… Никакво нас зло није могло задесити међу суштим злом- где ђаво потпаљује небо и

Данас обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Сарајева

16. март 2019.

Двадесет три године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене данас на Палама и Сокоцу. Планирано је да у подне на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу буде одата почаст погинулим борцима и положени вијенци. У 13.00 часова у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани ових простора. Почетак културно-духовног програма планиран је у 14.00 часова у Културном центру на Палама, гдје је предвиђено и обраћање званичника. Обиљежавању 23 године од егзодуса сарајевских Срба присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, као и делегација Народне скупштине Републике Српске

ВУКА ПОПАДИЋ – Жена чије је срце било веће од Београда

16. март 2019.

Када су на Београд у Првом светском рату пале прве бомбе, које су сејали аустроугарски монитори са Саве и Дунава, већина жена и деце спас је потражила у унутрашњости Србије. Они који су остали у Београду скривали су се у подрумима, па чак и у ташмајданским пећинама. Вука Попадић, попут вучице која брани свој чопор, бранила је свим својим бићем свој Београд. Остао је упамћен и један стих који су Београђани тих дана често понављали: „Сад ће Шваба дум – дум – дум. Беж’ те жене у подрум!“ сврха ових стихова била је да у најстрашнијим тренуцима код преплашених жена, а нарочито код деце, измами осмех и поправи расположење. И

Веритас: За злочине у „Олуји“ осуђен Србин

15. март 2019.

Жупанијски суд у Ријеци осудио је Србина Рајка Кричковића, припадника 118. Домобранске пуковније Хрватске војске, на 10 година затвора за злочин над српским цивилима након хрватске акције „Олуја“ у августу 1995. године, саопштио је Информативно-документациони центар „Веритас“ из Београда. Према оптужници из новембра 2014. године, Кричковић је убио троје цивила у селу Кијани крај Грачаца. Кричковић је био оптужен да је брата и сестру, Радомира /43/ и Миру Совиљ /45/, усмртио хицима из аутоматске пушке, док је њихову мајку Мару Совиљ /72/, запалио заједно са кућом и стоком, закључану у приземном дијелу куће. Оптужени се бранио са слободе, а, према подацима „Веритаса“, до рата 90-тих, често је долазио у Кијане,

Два антинационализма у две домовине : Против дома спремни Срби и против дома неспремни Хрвати

15. март 2019.

У свом неграђанском, али свима нама тако блиском стилу, Весна Пешић пресуђује да је реч аутошовинизам – „чиста будалаштина“. „То је свако ко критикује спску националну политику. Е тај који то чини а по националности је Србин је ’самомрзац’, односно аутошовиниста“, додаје љутита хериона грађанизма. Нажалост, овде има и оних коији реч корсите у том смислу, али Весна Пешић свесно фаслификују смисао појма који сам увео. Истини за вољу, претеривање, недопуствива лакоћа са којом неки људи користе квалификацију аутошовинизам, није сасвим случајна. Kритика „српске националне политике“ овде често бива изражена у различитим нијансама метастазиране самомржње. Ипак, треба истаћи да аутошовиниста или ауторасиста, што је много старија и нешто блажа одредница,

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА: Обележавање годишњице погрома на Косову и Метохији

15. март 2019.

Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Том приликом присутнима ће се обратити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, након чега ће бити одржан пригодан уметничко – сценски приказ о догађајима тог 17. марта 2004. Организатор комеморативне академије је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Програму ће присуствовати представници Народне скупштине Републике