arrow up

Подијелите вијест:

Аустроугарска покушала да уништи српско национално oсјећање

У Добоју је вечерас одржана духовна академија посвећена страдалницима добојског логора у којем је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 Срба.

 У Добоју је вечерас одржана духовна академија посвећена страдалницима добојског логора од 1915. до 1917. године.

Духовна академија посвећена страдалницима добојског логора од 1915. до 1917. године.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић рекао је на академији да је кроз добојски логор, који је формиран 27. децембра 1915. године, до 5. јула 1917. године интернирано 45.791 лице српске националности, међу којима и 17.000 жена и дјеце.

„Намјера је била стварање тампон зоне која је требала да раздвоји Србе у Србији од Срба у БиХ, што би омогућило лакшу и бржу асимилацију народа на овом дијелу Балкана“, навео је Граонић.

Према његовим ријечима, у логору је у цјелини спроведен план аустроугарске владе да се једном заувијек скрши отпор Срба и уништи српско национално осјећање.

Он је поручио да се постојање добојског логора не може негирати, а сјећање и свједочење занемарити.

Граонић истиче да је Влада Републике Српске, формирањем Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова и уврштавањем добојског логора у календар обиљежавања значајних историјских догађаја, показала да Срби нису заборавили своје претке и све невине жртве које су положене на олтар слободе.

Духовна академија одржана је у добојском Центру за културу и образовање, а претходно је у Регионалном музеју у Добоју отворена изложба фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор.

Владика зворничко-тузлански Хризостом служиће сутра у 9.00 часова у добојском Храму Светог Петра и Павла Свету архијерејску литургију, након које ће у 10.30 часова бити служен парастос умрлим и убијеним логорашима.

Полагање вијенаца на споменик логорашима предвиђено је за 11.00 часова.

 

Извор: srna

 

Везане вијести:

Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​