Аустрија шокирала Хрватску: Усташе, раус!

Медији закључују да је ипак постигнут помак у сузбијању усташтва на комеморацији у Блајбургу, јер су ове године први пут у центру те варошице организоване демонстрације против усташког пира

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Kампања, вођена протеклих месеци у Аустрији како би се забранило највеће неонацистичко окупљање у Европи, које хрватска емиграција већ три деценије организује у мају на ледини код Блајбурга уз асистенцију хрватских жупанија, благослов хрватског политичког врха и покровитељство Сабора – уродила је плодом. Најава да ће судски органи по кратком поступку изрицати казне свима који се на Либушком пољу код Блајбурга 12. маја оките усташким обележјима, уз моментално протеривање и вишегодишњу забрану уласка у државу, учинила је да комеморација палим усташама протекле суботе у Блајбург привуче троструко мање „ходочасника“ него протеклих година, када су на помен усташама стизали неонацисти из целе Европе, од Финске и Шпаније, преко Шведске, Италије и Немачке, све до аустријских.

НАЦИСТИЧКИ ПИР

Нацистички скуп на месту где су се победничкој савезничкој војсци предале поражене квислиншке снаге по окончању Другог светског рата, деценијама је привлачио 20.000–35.000 махом идеолошких следбеника који су стизали са свих страна света да би одали почаст „хрватским жртвама партизанске освете“. Аустрија је све до 2017. одобравала усташко пировање под покровитељством екстремних исељеничких организација, а 1987. допустила је да на њеном тлу буде подигнут стећак на коме је писало „у спомен на недужне жртве блајбуршке трагедије“, да би текст, после бесних реакција емиграције, био промењен: „У част и славу погинулој хрватској војсци“. Уз крст стоји усташки грб чији је први горњи квадрат слева беле боје, за разлику од актуелног грба Хрватске, где је прво поље – црвено.

Аустријске власти нису уклониле обележја НДХ са споменика, упркос закону који забрањује глорификовање нацизма и упркос чињеници да је још лане 21 организација цивилног друштва захтевала забрану усташких митинга у Блајбургу. Забрана је онемогућена лукавством организатора који скуп пријављују као „верски догађај“. Антонија Гесингер, главна уредница „Клајне цајтунга“, проблем види у чињеници да Хрвати комеморацију за усташе, побијене после Другог светског рата, већ три деценије користе да маме присталице фашизма и „верски догађај“ злоупотребљавају за највеће нацистичко окупљање у Европи. На крају је парадирање усташа и њихових поклоника засметало и аустријским политичарима – троје европосланика се 24. априла у Бечу успротивило митингу хрватских усташа у Блајгбургу и позвало на окончање „фашистичких и десно екстремистичких провокација“.

Претходно је аустријска организација „АК Плиберк“ (како Блајбург зову Хрвати и Словенци) под слоганом „Против сваког национализма и историјског ревизионизма“, покренула он-лајн кампању против одржавања парастоса војсци Анте Павелића. На сајту no-ustasa.at објављене су информације о мрачној позадини блајбуршке комеморације која се изродила у највећу фашистичку манифестацију у савременој Европи. „Под кринком црквеног обреда одају почаст НДХ која је колаборирала са нацистичком Немачком и релативизују њихове злочине, и све то у присуству високих црквених достојанственика и неонациста из мреже Крв и част“, упозорава „АК Плиберк“ у захтеву да се „тај скуп више не одржава“.

Аустријски канцелар Себастијан Курц изјаснио се ненадлежним да забрани комеморацију усташама у Блајбургу, иако је (према оценама тамошње јавности) она магнет за екстремне десничаре. То је присилило власт аустријске Корушке да „усташко пировање“ скине с дневног реда, што се показало као тврд орах, јер је хрватска држава и спонзор и финансијер. Незадовољан јер се „црквени контекст злоупотребљава за маскирање правих мотива“, градоначелник Блајбурга Стефан Височник придружио се корушком поглавару Петру Кајзеру у напору да Влада Корушке осуди фашистичке провокације које су константа блајбуршких комеморација. Законски оквир је дао државни тужилац Салцбурга Маркус Нехер; он је утврдио да је усташки режим био копија Хитлеровог режима, зато између њих нема разлика у правном смислу, па се аустријски закон о забрани нацизма односи и на величање Хитлерових вазала – Павелићеве НДХ. Најзад, огласила се и корушка католичка црква која се преко свог твитер налога дистанцирала од десних екстремиста и фашиста на комеморацији усташама у Блајбургу. Аустријски црквени достојанственици су приде запретили да ће одрећи дозволу за мису уколико на њу сенку баца усташка иконографија.

ХРВАТСКИ МИНИСТРИ НА УСТАШКОМ ДЕРНЕКУ

Ни фејсбук страна Stop Ustascha, ни огорчење аустријских Зелених нису, међутим, подстакли хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић да да лични пример и огради се од манифестовања усташтва у Блајбургу. Она је и ове године пут Блајбурга послала свог личног изасланика, а државна ХТВ је у суботу до подне емитовала са Либушког поља директан пренос „обележавања 73. годишњице блајбуршке трагедије и Крижнога пута“. Јесте Аустрија „нулту толеранцију за усташко и нацистичко знаковље“ подржала са око 300 полицајаца и још прегршт службеника савезног уреда за странце и аустријског тужилаштва, који су 12. маја на лицу места кажњавали свакога ко крши законе који забрањују симболе тоталитарних режима, али џабе.

И ове године су на комеморацији код Блајбурга у првом реду седели политички лидери из Хрватске и Босне и Херцеговине, међу њима Владимир Шекс и потпредседник хрватског сабора Милијан Бркић уз делегацију Пленковићеве владе коју су предводили министри Горан Марић (државне имовине), Ловро Кушчевић (грађевине и просторног уређења), Томо Медвед (бранитељи) и Милан Кујунџић (здравство). За говорницу су се попели председник хрватског сабора Гордан Јандроковић и хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић. Јандроковић је обећао да ће Сабор и убудуће бити покровитељ комеморације жртвама у Блајбургу, уосталом, изасланство хрватске државе се „дошло поклонити жртви и исказати поштовање свима онима који су убијени невини, без суда“. Молитву за „жртве исламске вјере“ предводио је главни имам из Гуње Идриз Бешић за кога је „Блајбург, уз Поточаре код Сребренице, највећа гробница муслимана у Европи“. Мису је водио задарски надбискуп Желимир Пуљић који није крио јед што је против окупљања код Блајбурга „устала цијела Европа“. За њега је „Блајбург метафора прогона, мучења и погибије“. У прави час су венац на споменик усташама положили и припадници Хрватске војске.

Јесу изостале усташке униформе и штандови на којима је ранијих година продаван свакојаки провијант са усташким и нацистичким обележјима, али „неки људи су се ипак снашли, па смо видели покоју усташку капу и мајицу“, тешио је гледаоце у завичају репортер ХТВ-а. Владимир Шекс се обрушио на оптужбе из Аустрије и, уопште, Европе да се на комеморацији у Блајбургу велича нацизам. Никако, тврди Шекс, „сви ми овдје нисмо никакви неонацисти, него хрватски домољуби и хрватски патриоти“. Тај став дели члан Председништва БиХ Драган Човић; он је окупљене храбрио да „комеморацијом у Блајбургу чувају сећање на све Крижне путеве хрватског народа“, јер „можемо бити поносни што десетлећима присилна шутња није избрисала траг ни отргла од сјећања наше најмилије“. Враг се, дакле, крије у детаљима, зато је аустријским чуварима реда промакло много учесника који су се косили са законом, јер су се „снашли“ и вешто камуфлирали проусташке говоранције и инсигније. На црним мајицама је готово одумрло препознатљиво „За дом спремни“, али није „Увијек спремни“, док се на рукаву или грудима вазда шепури усташка шаховница (са првим белим пољем). Тај важан детаљ промакао је не само аустријским колегама него и словеначкој пограничној полицији која је на улазу (из Хрватске) у Словенију и приликом преласка из Словеније у Аустрију проверавала путнике у возилима са хрватским таблицама у потрази за усташким и нацистичким обележјима, и враћала у место поласка све који су имали такве тетоваже или предмете (заставе, мараме, капе, беџеве).

СМРТ ФАШИЗМУ

С друге стране, противници усташког скупа у Блајбургу уприличили су „намерницима“ из Хрватске и својеврстан ход по мукама – до зборног места су морали да пешаче путем на чијем асфалту је писало огромним црвеним словима: СМРТ ФАШИЗМУ. Крв је узаврела, па нису изостали инциденти; црнокошуљаши су напали екипу портала индеx.хр и новинаре из Словеније како не би снимили колико је оних који носе мајице са сликом певача Марка Перковића Томпсона, познатом по величању усташтва, или паролом „Бог, Хрвати, нож“, уз поздрав „За дом спремни“. Када су се хрватски ултрадесничари разишли по завршетку скупа у Блајбургу, аустријска полиција је саопштила да је ухапсила седам особа и поднела девет пријава због кршења закона о величању нацизма. Што је био шок за хрватску јавност, јер за такав деликт се у Хрватској не седи у затвору нити плаћа глоба, иако је службени Загреб био присиљен од стране ЕУ да 2004. усвоји сличне законе, али пракса доказује да их хрватско правосуђе и репресивни органи – не спроводе.

Агенције и медији закључују да је ипак постигнут помак у сузбијању усташтва на комеморацији у Блајбургу, јер су ове године први пут у центру те варошице организоване демонстрације против усташког пира. Грађане су на протест позвали активисти из 23 организације, одазвали су се и функционери Зелених и Комунистичке партије Аустрије (КОП). Антифашисти су носили транспаренте на којима је писало „За забрану окупљања усташа и нациста у Плиберку“, „Живела интернационална солидарност“, „Нацисти, раус!“, „Реци НЕ усташама у Блајбургу“, „Раме уз раме против фашизма“… Против све опаснијег усташтва устали су и посланици из Словеније, одменили су их говорници из Италије и Аустрије; Дагмар Шулер, заменица председника Удружења преживелих концентрационих логора у Аустрији, апеловала је да се „не дозволи ширење старих идеологија усред Аустрије“, а против усташког величања Хрватске као силе Осовине изјаснио се и Фрањо Хабулин, председник хрватског Савеза антифашистичких бораца. Мартин Диендорфер, један од организатора антиусташког протеста, упозорио је да прави разлог окупљања усташа и њихових симпатизера на Либушкем пољу „није сећање на мртве него жал за фашизмом“.

Намеће се питање – зашто је тек сад „усташка фешта“ код Блајбурга засметала Аустрији и Европи, те су одлучили да је укину? Па још 2016. превршена је мера када је аустријска полиција морала да разоружа чак 18 припадника почасне чете Хрватске војске који су се, наоружани, у друштву готово целог домаћег политичког вођства, запутили ка Блајбургу. Ова година је, међутим, посебна: температуру је подигла не само нова корушка влада на чијем су челу социјалдемократе него и бискуп Алојз Шварц, који од аустријских власти захтева да у години, када се обележава 80. годишњица Аншлуса (прикључења Аустрије немачком Рајху) не дозволи догађај на коме иритирају усташка, фашистичка и нацистичка обележја. Није само Аустрија променила курс према усташтву у Хрвата – заокрет је учинила и Словенија после сукоба са Загребом који одбија да призна арбитражну пресуду и имплементира нову граничну црту, па Љубљана сад лобира против Хрватске на све стране. Тако су се на новоусташе обрушили и бројни европосланици који подсећају да сваке године Хрвати у Аустрији славе оне који су убијали Јевреје и припаднике других народа, зато траже да Аустрија спречи такве „свечаности“. Усташама наклоњена хрватска политика губи ослонац и код традиционалних патрона (Беч и Берлин), ситих солирања Загреба. Отуда оваква Хрватска за ЕУ све више постаје део проблема, уместо решења.

Извор: ПЕЧАТ

Везане вијести:

Усташки поздрав се третира као убиство

Због усташког поздрава до десет година затвора

Шест ухапшених због забрањених симбола у Блајбургу

Немачки медији оштро о фашизму, Хрватској и Блајбургу

На комеморацији погинулим усташама у Блајбургу око 10. 000 учесника

Зуроф: Нечувено да аустријске власти дозволе скуп у Блајбург

Блајбург: Спона између НДХ и нове Хрватске | Јадовно 1941.